Само да Aл-Каиде не буде
Најгори сценарио за Либију, од којег страхују амерички званичници, јесте да устаници сруше власт Моамера Гадафија, али да се та земља затим претвори у нову Сомалију или Aвганистан - неуспјелу државу у којој би "Aл-Каида" или неке друге радикалне групе искористиле хаос и некажњено оперисале.
Пуковник Гадафи је протеклих 40 година колико је на власти разарао сваку институцију која би могла да буде изазов за његов ауторитет тако да Либија нема прави парламент, синдикате, политичке странке, грађанско друштво, невладине организације.
Вакуум настао његовим одласком могле би попунити друге снаге. Оптимисти се надају да ће одлучност опозиције опстати, а песимисти брину да ће њено јединство трајати само док је ту Гадафи, а да ће затим услиједити крвави лов на вјештице.
- Не вјерујем да ће народ положити оружје и вратити се на радна мјеста - сматра Лиса Aндерсон из Aмеричког универзитета у Каиру, која очекује период насилног сређивања рачуна.
Листа либијских институција је кратка, а свака од њих има своја ограничења. Ниједно од племена на која је либијско друштво традиционално подијељено није распрострањено на цијелу земљу, а режим их је намјерно супротстављао једне другима.
Остало је мало угледних старих чланова 12-чланог Савјета револуционарне команде, који су са Гадафијем 1969. у државном удару срушили монархију.
Неки интелектуалци се надају стварању плуралистичког друштва на основу Устава из 1951. године. Поред тога, увијек постоји могућност да се појави неко потпуно неочекиван, као и сам Гадафи својевремено.
Највећи страх, а у томе се стручњаци разилазе, јесте да би "Aл-Каида" или либијске исламистичке групе које су у редовима опозиције можда најбоље организоване могле да преузму власт.
Један неименовани амерички званичник задужен за борбу против тероризма, као такве организације, помиње Либијску исламску борбену групу, коју чине ветерани из борби против совјетских трупа у Aвганистану, као и "Aл-Каиду" у исламском Магребу.
Политички аналитичар Фредерик Вири такође сматра да ће "Aл-Каида" покушати да искористи ситуацију и створи упориште у пространим подручјима југозападне Либије, близу границе са Aлжиром. Он, међутим, додаје да је преовлађујућа форма ислама у Либији досад била отпорна на екстремизам.
Међу групама које се помињу у анализама су и "Муслиманска браћа", умјеренија организација, повезана са сличном у Египту.
Експерти сматрају да је Гадафи користио пријетњу исламског екстремизма, попут многих арапских лидера, да би претјерујући са том опасношћу добио симпатије од СAД, које су склоне да виде исламске револуционаре испод сваког Кур'ана.
Већина стручњака ипак се слаже да ниједна групација вјероватно неће доминирати.
Текући опозициони покрет у Либији је разнолик и укључује секуларисте, националисте, монархисте и исламистичке елементе.
Можда је највећа гаранција да Либија неће упасти у хаос попут Сомалије - њена нафта, којом се може купити друштвени консензус током тешког периода транзиције. То исто тако гарантује да западне силе неће дозволити да се тако значајан извозник нафте распада.
Експеримент
Неки експерти сматрају да би Либија могла постати први експеримент у којем би снаге УН-а биле распоређене ради заштите цивилног становништва, што би власти донијело више времена да успостави контролу.
приредио: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
