Салонске приче из Бање Ковиљаче

Још једна од салонских прича које су име  добиле по “Кур-салону” - ријетком архитектонском здању који је симбол Бање Ковиљаче. Раније су га звали Бањски дом. Има двије куле и велику полукружну терасу са стубовима. У Бањи све почиње и завршава у централном дијелу парка - у “Кур-салону”. У њему и о њему се казују приче.

Неке су настале у приземљу “Кур-салона”, у кафанској сали, бившој пивници, салону за играње карата, соби за шах... Приче настају и код фонтане, код “Три чесме”, на клупама, у хотелским собама, али су млађе, свакодневне и никако да уђу у усменост.

Салонске приче су сликовитије и животније - имају педигре. Настале су, најчешће, у вријеме “лудих тридесетих” година, када је било важније свратити у Ковиљачу него отићи у Карлове Вари, у Виши или у неко друго монденско европско мјесто. Те, салонске приче су “слатке птице младости”.

У салон су долазили посебни гости. Одабрани - министри и министарке, генерали и генералице, дворјани и дворкиње, боеми и бонвивани, глумци и глумице. Клијентела. Долазили су Чича Илија Станојевић, Добрица Милутиновић, Жанка Стокић, Бен Aкиба... Бројне су салонске приче и о Душану Крсмановићу - Чакији, конобару родом одмах преко Дрине, из семберског села Бјелошевац.

Надимак Чакија добио је јер је дошао из краја гдје се нож и чакија брзо потежу. Учио је за конобара и постао је најпознатији угоститељ у Подрињу. У Душаново вријеме у Ковиљачу је долазила београдска и србијанска елита. Свирали су шабачки Цицварићи, а пјевала је краљица пјесме и туге Софка Николић. Забиљежено је да је и боем Раде Драинац, за кога су савременици рекли да се никада никоме у животу није молио и да никада није успијевао да прикрије своје симпатије и антипатије, био лудо заљубљен у неку несрећно удату Шапчанку Милицу -Цицу.

У једном писму отвара јој широко срце и моли је да дође, бар на један дан, у Ковиљачу. Aко се са њом тамо и састао вјероватно их је послуживао Чакија, којем једно вријеме угоститељство није ишло од руке, па је продао шиваћу машину супруге Маре, наручио фијакер и протурио бањом глас да иде у Врњце - да гради хотел. Испраћен је достојанствено. Међутим, Чакија је имао само пара да га фијакер довезе до Шапца, а онда је молио кочијаша да, када се врати, прича у Ковиљачи да га је одвезао до самог центра Врњаца.

По брзом повратку подно Гучева успио је да изгради свој хотел у Ковиљачи који је био стјециште пробраних гостију, оних са истанчаним осјећајем за пјесму, добру капљицу и гурманлуке. Чакија је свакоме знао душу - навике, обичаје и прохтјеве. Знао је када музика треба  да заћути, а када, опет, да удари у све жице. Било је то вријеме када се картало за мермерним столом и када су се доласци у Бању најављивали и по мјесец дана унапријед.

Онда опет невоља - Чакијин хотел у Другом свјетском рату изгори до темеља. Послије рата Душан је радио у државном угоститељству и поново је био главни, најбољи... Временом је постао жива историја Бање Ковиљаче. Приповиједао је о временима када је Смрдан бара (тако се у Вуково вријеме звало подручје на коме се сада налази Бања Ковиљача) подно кудраве горе Гучева била најмоденскије мјесто на Балкану. Имао је стан али је зими, пошто је био сам, живио у собици неког од бањских хотела. Када је умро сахрањен је подно Гучева.

У Бањи Ковиљачи има салонских прича и о конобару Каплару, који је, да би сачувао углед ресторана у којем је радио, прогутао муву из супе, затим о фонтани у центру великог парка, о Зворничанима који “послом” иду у Бању, па када се врате кући дјеца их, по наговору мајки, питају шта су тамо радили. Има салонских прича и о заносној Лени са “Три чесме”, о Цицварићима, о виолини Љубише Килибарде...

Они који су тражили лијека били су у другом дијелу Бање, па нису ушли у салонске приче, јер њихове приче не улазе у усменост.

Сви га вољели

Душан је послуживао крунисане главе, пјеснике, бјелосвјетску господу, врцкаве гошће, мргодне госте и најокорелије пијанице. И сви су га вољели.

Вирење из џакова

Прича се да су љубоморни мужеви кришом долазили у Ковиљачу, па су у договору са музичарима, улазили и у yакове, иза музике. Кроз прорез на yаковима посматрали су како им се “лијече” жене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.