Сабина Фрејзер: Међународна заједница неће вршити притисак на власти

- Многи политичари у Федерацији, али и из међународне заједнице, очекују да се у ФБиХ спроведу реформе у склопу општег реформског процеса у БиХ. Због тога је ФБиХ занемарена, чиме је постала неразрјешиви лавиринт збуњујућих закона и сукоба надлежности - нагласила је Фрејзерова.

* ГЛAС: Очекујете ли брзо формирање власти, након што су у БиХ 3. октобра одржани општи избори?

ФРЕЈЗЕР: Aко политичари наставе са одуговлачењем, спречавањем формирања коалиција и успостављања нове власти, ако политичари и даље буду гледали само своје или партијске интересе и остану "тврдолинијаши", са максималистичким или бескомпромисним захтјевима, биће теже за све - за грађане и за њихове политичке представнике. То важи за БиХ у цјелини. С циљем избјегавања политичке кризе, нови сазив Парламента БиХ требало би што брже да оснује одбор за реформе који би, уз међународну помоћ, препоручио уставне амандмане којима би се унаприједила подјела на законодавну, извршну и судску власт на сва три нивоа власти у Федерацији. Поред тога, предложеним амандманима била би утврђена подјела надлежности између кантона и Федерације, те механизам заштите националног интереса.

* ГЛAС: Да ли очекујете међународни притисак на новоизабране политичке представнике с циљем убрзавања   реформи, како то неки најављују?

ФРЕЈЗЕР: Искрено се надам да међународна заједница неће бити та која ће вршити притисак на нову власт с циљем спровођења реформи, него да ће то бити грађани који су за њу гласали и који ће захтијевати боље управљање, мање корупције, дјелотворније јавне и друге службе и раст економије. Систем је стагнирао предуго због политичког клинча - и то није нимало побољшало живот обичних људи.

* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о сарадњи Aнкаре, Вашингтона и Брисела о питању Балкана и БиХ?

ФРЕЈЗЕР: Сматрам да Брисел и Вашингтон гледају много позитивније на турско ангажовање на Балкану, него локални политичари у БиХ. Веће присуство Турске, као и Русије, свакако ће побољшати настојања Европске уније и СAД на Балкану, али нарочито у БиХ. Међународна заједница би требало да искористи овај позитивни развој ситуације на Балкану и боље координише активности између различитих учесника.

* ГЛAС: Да ли ће Турска наставити да подржава само једну страну у БиХ - Бошњаке и које су могуће посљедице?

ФРЕЈЗЕР: Не слажем се с мишљењем да Турска подржава само једну етничку групу у БиХ или само једног политичара. У ствари, Турска је током прошле године урадила веома добар посао организујући билатералне и трилатералне састанке политичких представника БиХ, Хрватске и Србије. Та настојања су свакако допринијела побољшању односа три земље. Турска спроводи веома реалну спољну политику и Србију сматра стратешким савезником у региону, који може бити мост према Европској унији. Међутим, јасно је да се због историјских разлога турско ангажовање у БиХ сматра као фаворизовање Бошњака. Ту су и личне везе између Хариса Силајџића и Турске. Јавно смо препоручили у Турској да би турски званичници требало да буду свјесни осјетљивости тог питања у БиХ и раширеног схватања да су пробошњачки настројени, те да треба да још више настоје да пружају подршку БиХ у цјелини. То би се на примјер могло постићи позивањем свих чланова Предсједништва БиХ на пријеме и манифестације, те чешћим путовањима у Републику Српску. Разумијемо да Турска стално покушава да успостави добре дипломатске и пословне односе са неким регијама и компанијама у Републици Српској, међутим из историјских разлога на то се не гледа увијек са одобравањем. На несрећу, таква схватања долазе у вријеме када Турска постаје регионална политичка и економска сила, и са којом Србија, Бугарска, Грчка и Русија сарађују без проблема, иако су раније били непријатељи.

* ГЛAС: Да ли ће Федерација БиХ моћи да функционише послије општих избора у БиХ? 

ФРЕЈЗЕР: Међународна кризна група је прије избора објавила извјештај под насловом "Федерација Босне и Херцеговине: паралелна криза", у ком су описани проблеми са којима ће се новоизабрани органи власти морати суочити како би се избјегла већа политичка и економска криза. Наравно, оптимистични смо јер вјерујемо да ће власт у Федерацији БиХ, а и три конститутивна народа у овом ентитету, успјети да спроведу неопходне реформе да би се побољшали стандард грађана и услови живота. Извјештај је фокусиран на Федерацију БиХ јер сматрамо да, ако на њеном простору буду спроведене реформе, она ће бити у много бољем положају да подржи реформе на нивоу државе, да би БиХ постала функционалнија. Многи политичари у Федерацији, али и из међународне заједнице, очекују да се у ФБиХ спроведу реформе у склопу општег реформског процеса у БиХ. Због тога је ФБиХ занемарена, чиме је постала неразрјешиви лавиринт збуњујућих закона и сукоба надлежности. ICG сматра да већу предност представља спровођење реформи на ентитетском и локалном нивоу паралелно, па чак и прије реформи на нивоу БиХ.

* ГЛAС: Какав је могући сценарио ако се криза у ФБиХ настави?

ФРЕЈЗЕР: Једна од највећих пријетњи ФБиХ је економске природе. Федерација посједује ресурсе и убире порезе, али они се користе и дистрибуишу на лош начин. Међународни монетарни фонд обавезао је ФБиХ на смањење бенефиција, што је довело до протеста прошле и ове године. Нова власт биће суочена са другачијим избором: да удовоље захтјевима демонстраната и изгубе међународну финансијску помоћ што би довело до финансијског колапса БиХ, или да спроведу потребна "кресања" буџета и пакет реформи, што ће изазвати незадовољство јавности. Са новим мандатом, власти би требало да покажу храброст и да инсистирају на спровођењу потребних реформи и преусмјере средства тамо гдје су најпотребнија. Aко се у ФБиХ спроведу економске реформе, у цијелој БиХ ће се релативно брзо побољшати стандард грађана, чиме ће се БиХ приближити европској породици. Бројне су неискоришћене пословне могућности широм БиХ у енергетском сектору, јавним радовима, изградњи и другим пројектима, чиме би се могла обезбиједити јавна мјеста и донијети нада за бољу будућност свих.

Промјена

* ГЛAС: Које политичке партије су највећи губитници, односно добитници на општим изборима у БиХ?

ФРЕЈЗЕР: Очигледно је да се највећа промјена догодила у ФБиХ, гдје је СДП добила већу подршку бирача него раније, и гдје је Бакир Изетбеговић из СДA побиједио у изборној трци за бошњачког члана Предсједништва БиХ. Оба ова фактора упућују на чињеницу да грађани ФБиХ дају подршку странкама које су у изборним кампањама показале више воље за умјереност и реформски курс. СДП и Изетбеговић су позвали на бољу сарадњу међу политичким представницима Бошњака, Хрвата и Срба. Надамо се да ће политичке партије из РС прихватити ове позиве за заједнички и дјелотворнији рад, јер су дуго времена тражиле кооперативније партнере из ФБиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.