Роланд Жил: Нема културе компромиса

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" амбасадор Француске у БиХ Роланд Жил.

- Нема напретка на путу БиХ ка европским интеграцијама, а осим отварања структуралног дијалога о реформи правосуђа, никакав напредак ни у једној области није забиљежен - рекао је амбасадор Жил.

Додао је да је потребно изгласати буџет за 2012. годину и ријешити отворена питања да би БиХ напредовала на евроатлантском путу.

- То је дуг процес који ће изискивати много напора, али је то једини прихватљив пут ако ова земља жели да се придружи регионалном окружењу. Осим тога, само ће овај контекст, и ниједан други, омогућити стварање повјерења погодног за привлачење страних инвестиција у вријеме када се повећава притисак финансијских проблема - истакао је Жил.

Нагласио је да је његова земља за окончање супервизије у Брчком.

- Супервизија није укинута, али је Савјет за примјену мира у БиХ изразио спремност да о томе поново одлучује већ на сљедећој сједници у мају идуће године - напоменуо је Жил.

Жил каже и да не види зашто би либерализација визног режима за држављане БиХ била доведена у питање.

- Још има простора за напредовање на том пољу, али сматрам да је уз озбиљност домаћих власти суштина посла урађена - нагласио је Жил.

* ГЛAС: Како оцјењујете актуелну политичку ситуацију у БиХ, с обзиром на неформирање новог Савјета министара БиХ и неусвајања буџета?

ЖИЛ: Мислим да је ситуација у БиХ посве забрињавајућа. Са те тачке гледишта, политички представници нису оправдали повјерење бирача и главни политички лидери нису били способни да се договоре о осмишљавању рјешења која би могла покренути ствари напријед. Све је то изгубљено вријеме, а то је, сматрам, жалосно.

* ГЛAС: Ко сноси кривицу за овакво стање, с обзиром на то да Република Српска инсистира на разговорима, али нема сагласности друге стране?

ЖИЛ: Читава политичка класа је одговорна, то одсуство воље да се заиста пронађе компромис и да се договара. Одређивање кривца на једној или на другој страни значи упасти у политичку игру која се састоји у томе да се пораз приписује оном другом. То је лагодна ситуација која има циљ да се умири своја савјест тако што ће се именовати кривац. Мислим да оно што највише недостаје овој земљи јесте култура компромиса, воља да се по сваку цијену пронађе неко рјешење. Бољи је и несавршен компромис него скривање само иза очувања страначких интереса који је извор сукоба и блокада. БиХ је потребно да се поново успостави повјерење како би напредовала, без страха, ка бољој будућности. То и јесте сама суштина ријечи политичар - постизање договора.

* ГЛAС: Да ли сте и колико задовољни путем БиХ ка Европској унији?

ЖИЛ: Како можемо бити задовољни апсолутним недостатком напретка? Осим отварања структуралног дијалога о правосуђу, никакав напредак ни у једној области није забиљежен. Питање државне помоћи није ријешено, Закон о попису становништва није усвојен, питање уписа војне имовине је још отворено и одлука Европског суда за људска права у вези са мањинама није наишла на уставну промјену. Ниједна одлука није донесена. Због тога се на посљедњој сједници Савјета Европе, 9. децембра, у вези са проширењем није спомињала БиХ. Међутим, примјећујем да на техничком нивоу, неки предмети напредују, нарочито у области управљања IPA фондовима.

* ГЛAС: Шта, према Вашем мишљењу, треба да буду главни приоритети БиХ у идућој години?

ЖИЛ: Један принцип, више акција. Потребно је изгласати буџет за 2012. годину и ријешити отворена питања да би БиХ напредовала на евроатлантском путу. То је дуг процес који ће изискивати много напора, али је то једини прихватљив пут ако ова земља жели да се придружи регионалном окружењу. Осим тога, само ће овај контекст, и ниједан други, омогућити стварање повјерења погодног за привлачење страних инвестиција у вријеме када се повећава притисак финансијских проблема. Свијет се мијења, не можемо размишљати егоцентрично када је све око нас узбуркано. У овом све тјешњем међународном контексту, на који утичу фактори као што су повјерење, (дакле и неповјерење) и однос снага (и слабости) не може бити значајног мјеста за интерне политичке маневре. То је луксуз који себи не можемо више дозволити.

* ГЛAС: Како коментаришете то што Управни одбор Савјета за примјену мира у БиХ није донио одлуку о укидању супервизије у Брчко дистрикту ?

ЖИЛ: Супервизија није укинута на сједници која је одржана 12. и 13. децембра, али је Савјет за примјену мира у БиХ изразио спремност да о томе поново одлучује већ на сљедећој сједници у мају идуће године. Моја земља сматра да сада може бити окончана супервизија у Брчком.

* ГЛAС: Најављен је нови механизам када је у питању безвизни режим. Да ли је можда и БиХ међу земљама којима би могле да се врате визе?

ЖИЛ: Осим у ситуацији веће неприлике или масовног пораста захтјева за азил из БиХ у земљама на простору шенгена, не видим зашто би либерализација визног режима за држављане БиХ била доведена у питање. Још има простора за напредовање на том пољу, али сматрам да је уз озбиљност домаћих власти суштина посла урађена.

Еврозона

* ГЛAС: С обзиром на то да Француска учествује у рјешавању економске кризе у Европи, каква су Ваша предвиђања и став о актуелној ситуацији у еврозони?

ЖИЛ: Скуп земаља које називамо еврозоном трпи значајне финансијске ударе од прошлог љета. Криза државног дуга озбиљно доводи у питање европске економије, те су оне морале да усвоје ригорозне мјере штедње да се заустави тај губитак. Француска и Њемачка су имале покретачку улогу у проналажењу рјешења за ову кризу. То је дугорочна битка која захтијева преданост свих Европљана и већу строгост у управљању економијом, нарочито дефицитима. Европске државе су претрпјеле многе изазове у својој историји, окупљене око велике европске идеје: сваки пут би боље научиле значење компромиса и, захваљујући томе, поново ће из тога изаћи још јаче.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.