Ролан Жил: Нису потребне револуционарне реформе већ корекције Устава
БиХ брзо мора наћи начин да примијени одлуку Европског суда за људска права која јој налаже да оконча дискриминацију према мањинама. Уосталом, важно је да управљање БиХ буде функционалније ради рјешавања проблема њених грађана.
Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" амбасадор Француске у БиХ Ролан Жил.
- Не ради се о револуционарним реформама, него о корекцијама које се намећу систему како би он био ефикаснији - истакао је Жил.
* ГЛAС: У којим је областима БиХ постигла највећи напредак у посљедњој години?
ЖИЛ: Сигурно се највећи успјех земље састоји у томе да се она мобилисала ради испуњења услова за либерализацију визног режима. За то су били потребни рад и воља. БиХ је одговорила на овај задатак. Друга позитивна ствар, по мени, је мобилизација грађана на изборима. Мислим да су бирачи изразили њихову жељу за промјеном. И поред тога, желим рећи да је БиХ остварила ограничени напредак у посљедње вријеме. То произлази из извјештаја Европске уније и високог представника пред УН. Циљеви које је поставила међународна заједница нису постигнути и крупне теме као што су уставна реформа, попис становништва и попис државне имовине и даље су отворене. Ово је познато и обавезан је дио садашњих разговора између политичких представника у земљи.
* ГЛAС: Колико је за БиХ штетно то што се не може лако постићи договор између политичких странака око формирања власти на нивоу БиХ? Република Српска привела је крају формирање своје власти.
ЖИЛ: Тачно је да више од два мјесеца послије избора ниједна влада није конституисана. Које су негативе посљедице? Једна од поука деведесетих година је да су земље и даље и више него икада међусобно зависне. Нема земље која не живи у ритму планете, у ритму својих сусједа, и због тога је свако политичко дјеловање или недјеловање дио ширег просторног и временског оквира које превазилази државне границе. У конкретном случају, ни друштво, ни предузећа, ни приватне особе немају користи од изгубљеног времена. A за то вријеме сусједи су започели конкретну активност. Двије негативне посљедице могу да проистекну из тога, а то су кашњење у стварању повјерења и веће кашњење у односу на сусједе.
* ГЛAС: Да ли су неопходне промјене Устава БиХ? Република Српска сматра да за БиХ нису добра револуционарна рјешења?
ЖИЛ: Уставна реформа је потребна. БиХ брзо мора наћи начин да примијени одлуку Европског суда за људска права која јој налаже да оконча дискриминацију према мањинама. Уосталом, важно је да управљање БиХ буде функционалније ради рјешавања проблема њених грађана. Не ради се о револуционарним реформама, него о корекцијама које се намећу систему како би он био ефикаснији.
* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о ставовима Савјета за примјену мира (PIC) који су изнесени на посљедњем засједању? Слажете ли се са свим што је изнесено у Коминикеу објављеном послије сједнице?
ЖИЛ: Саопштење PIC-а је јасно и Француска се слаже са анализама и закључцима.
* ГЛAС: На тој сједници није било ријечи о затварању OHR-а. Сматрате ли да је и у идућем периоду неопходан останак OHR-а у БиХ?
ЖИЛ: Познат је став Француске о овом питању и он се не мијења. Француска јесте за транзицију OHR-а према снажнијем присуству Европске уније. Француска сматра је међународна заједница коју представља PIC јасна о овом питању - OHR ће бити затворен када буду испуњени циљеви и услови. За сада то још није случај. Што се тиче питања када ће ти услови бити испуњени, политичари у БиХ имају одговор на то.
* ГЛAС: Шта мислите колико је објављивање докумената америчких дипломата на сајту "Викиликс" опасно и колико може да наштети односима земаља које се помињу у документима? Колико ће објављивање докумената утицати на земље западног Балкана, прије свега на БиХ?
ЖИЛ: Масовно објављивање повјерљивих докумената од стране "Викиликса" наводи нас на два питања. Прво, да ли то велико распакивање докумената доноси нешто? Да ли то може помоћи рјешавању проблема који се постављају данас у свијету и проблема на којима раде дипломатије? Одговор је не.
Друго питање које се поставља је какве су посљедице тог масивног прекида повјерљивости. Треба подсјетити да је повјерљивост гаранција за повјерење. Шта доноси повјерење? Оно је гаранција за дијалог, разговор, преговарање. То је управо сама срж дипломатске акције. То је прва посљедица.
Повјерљивост не значи тајну дипломатију. Она значи очување разговора или идеја које можемо имати са неким у датом тренутку о датој теми. Ови разговори не прејудицирају став који је заузет у завршници у договору са другим партнерима. Друга посљедица је да треба поставити питање у вези са безбједношћу неких особа. Не ради се више о прекиду повјерљивости, него о нарушавању безбједности које угрожава неке представнике власти. То је веома озбиљна одговорност.
Сарадња
* ГЛAС: Како бисте оцијенили сарадњу БиХ са Француском?
ЖИЛ: Француска и БиХ одржавају одличне односе. Сусрети су чести на свим нивоима. Наши односи су искрени и од повјерења зато што ми желимо да се БиХ што прије укључи у ЕУ. Жао нам је што наше економско и комерцијално присуство није на висини наших политичких односа. То зависи од више фактора, али сматрам да треба радити и на побољшању пословног амбијента како би се привукли инвеститори.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
