Родерик Мур: Импресиониран сам лидерима Српске

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" први замјеник високог представника у БиХ и супервизор за Брчко дистрикт Родерик Мур.

- Импресиониран сам акцентом и свијешћу предсједника Српске Милорада Додика да је предсједник не само оних који су гласали за њега и не само Срба, него свих људи у Републици Српској, без обзира на етничку или политичку припадност, и да ли су гласали за њега или не. Веома поштујем његов нагласак на европску будућност РС, економске теме и потребу за борбом против корупције - казао је Мур.

* ГЛAС: Шта очекујете од идуће сједнице Савјета за примјену мира (PIC) која би требало да буде одржана 30. новембра и 1. децембра?

МУР: Мислим да ће ово бити важна сједница PIC-а с обзиром на вријеме одржавања. Оно је веома важно, јер се ова сједница одржава послије избора. То ће бити добра прилика да се различити представници држава окупе и разговарају о будућим корацима. Мислим да акценат треба да се стави на заједнички поглед који би на самом крају године требало да садржи наду да ће новоизабрани политичари бити фокусирани на помјерање ка новом почетку. Много је напретка учињено у протекле четири године, али сви бисмо вољели видјети више и надамо се да ће идуће четири године бити продуктивније од претходних. Мислим да ће то бити фокус овог PIC-а.

* ГЛAС: Према Вашем мишљењу, када ће бити могућа трансформација OHR-а?

МУР: Канцеларија високог представника никада није била замишљена као трајна институција, него са намјером да буде институција која има привремени карактер. Логично је да би OHR једном требало да напусти БиХ, а то ће бити када БиХ крене правим путем, путем ка Европи и евроатлантским интеграцијама. Прави пут подразумијева јачање институција које су способне да се носе са великим изазовима и које могу да мијењају оно што је потребно у вези са економијом, незапосленошћу, корупцијом, организованим криминалом. Тада више неће бити потребе да OHR остане. Наша жеља, у сваком случају, јесте да тај циљ буде постигнут. Aко дође до тога, ми из OHR-а ћемо отићи, а становници ће моћи бити поносни на оно што су постигли.

* ГЛAС : У делегацији ЕУ кажу да постоји идеја да се укине функција специјалног представника ЕУ и да остане само функција шефа делегације ЕУ у БиХ. Како гледате на то?

МУР: Нисам званичник Европске уније, али могу да кажем да су у току многи преговори о томе како сада обликовати међународно присуство у БиХ, 15 година послије успостављања мира. Прво и основно је да сви видимо будућност БиХ у Европској унији и то је почетна тачка. Стога има смисла да у једном моменту ЕУ преузме примат међународног присуства у БиХ. Питање је да ли је сада право вријеме за то. Јасно је да ће бити разговора о усвајању вриједности Лисабонског уговора, о двије кључне улоге у БиХ, улози шефа делегације ЕУ и високог представника Валентина Инцка. Претпостављам да ће, вјероватно, у идућих неколико мјесеци постати јасно шта ће се десити. Искрено, вјерујемо да постоји велика могућност да OHR коегзистира и ради заједно и на истој страни са представницима ЕУ у БиХ.

* ГЛAС: Када очекујете формирање власти на нивоу БиХ?

МУР: То није нешто о чему одлучује OHR, али вољели бисмо да власти буду формиране што је прије могуће. Разлог за то су бројни изазови са којима треба да се суоче. Имао сам сјајна искуства разговарајући са становницима широм БиХ, укључујући и становнике Бањалуке. Без обзира на то одакле су, они су ми рекли да желе владе које ће се борити против проблема са којима се највише сусрећу, а ријеч је о незапослености, борби против корупције и вођењу БиХ на исти пут на којем су остале земље региона: Хрватска, Словенија, а сада и Србија и Црна Гора. Ти проблеми, које треба да ријеше, нису једноставни и што прије се владе ухвате у коштац са њима, то боље.

* ГЛAС: Очекујете ли да ће власт у ФБиХ бити брзо формирана? У РС тај процес је скоро завршен.

МУР: Колико сам упознат, сљедеће недјеље би требало да буде формиран Парламент ФБиХ. Послије тога услиједиће компликованији процес успостављања Владе ФБиХ. Мислим да би било веома позитивно за БиХ ако би институције и федерална влада били што прије успостављени из истих разлога које сам раније споменуо у вези са формирањем власти на нивоу државе. Очигледно је да се са истим проблемима суочавају власти на ентитетским и на државном нивоу.

* ГЛAС: У БиХ су формирана три национална блока странака хрватски (ХДЗ, ХДЗ 1990), српски (СНСД, СДС) и бошњачки (СДП, СДA). Није ли и то доказ да БиХ може да функционише као држава равноправних народа, а не вјештачка мултиетничка држава у којој је најбројнији народ у ствари доминантнији над остала два?

МУР: Лично не вјерујем у концепт да на Балкану не могу да постоје функционалне и успјешне мултиетничке државе. Прије него што сам дошао у БиХ, провео сам три године у једној таквој држави - Црној Гори. Друштво у Црној Гори је мултиетничко. Тамо живе Црногорци, Срби, Бошњаци, муслимани, Хрвати, Aлбанци, Роми и многи други. Црна Гора није савршена, суочава се са многим изазовима, али је у питању мултиетничко друштво са политичким структурама које функционишу. Дакле, моје становиште је да одбацујем представу да мултиетничке државе не могу да постоје у овом дијелу свијета. БиХ је била мултиетничка прије рата деведесетих. Једног дана политичка припадност неће бити тако уско повезана са етничком, радиће се на добробити цијеле државе и њених становника, но данас не можемо игнорисати недавну историју БиХ и оно кроз шта је прошла.

Треба се нагласити да без обзира на политичке циљеве и блокове који су формирани, најважније је да све владе имају обавезу да се залажу за интересе становника. A становници БиХ, према мом мишљењу, након што сам прочитао бројна мишљења и путовао широм земље, веома су јединствени у ономе шта желе. Они желе оно што желе сви остали - бољи живот за себе и њихове породице. Становници БиХ су Европљани, али они желе да постану пуноправни чланови европске породице и то би требало да добију. Надам се да ће и политичари тежити томе.

* ГЛAС: Рекли сте да Драган Човић не може да буде на челу Савјета министара. По ротацији на чело Савјета министара треба да дође представник хрватског народа. Имате ли нешто против тога?

МУР: Не, уопште нема никаквих личних питања између Драгана Човића и мене. Немам нормативних предрасуда, само пратим чињенице онакве какве су и како их разумијем. Прва чињеница је то да је високи представник Педи Ешдаун 2005. године забранио Драгану Човићу да учествује у одређеним сегментима политичког живота у БиХ и да обавља одређене функције. Друга чињеница је то да је та забрана још на снази, јер нити један високи представник послије њега није укинуо ту забрану. Трећа чињеница је да је Човићев случај, као и неки други, још у разматрању. Високи представник Валентин Инцко је свјестан тога и само он може да донесе коначну одлуку.

* ГЛAС: Подржали сте недавно рад Института за нестала лица БиХ. Удружења несталих у РС незадовољна су његовим радом и тврде да има опструкције у тражењу несталих и убијених Срба у протеклом рату и да је Институт политизован. Како гледате на те оптужбе?

МУР: Прошли петак међународна заједница и бројне међународне организације заједнички су усвојиле декларацију о подршци Институту за нестала лица БиХ и осудиле нападе на запослене у Институту. Заједнички је став да је срамно да људи који напорно раде у овој институцији буду нападани и прозивани. Посао који они раде није једноставан. Посјетио сам канцеларију у Бањалуци, разговарао сам са Милијаном Бојић и њеним колегама. Био сам импресиониран, не само ја, него и моје бројне колеге из међународне заједнице. Неки од тих људи и сами имају несталих чланова породице, које још нису пронашли. Многи од њих су Срби и искрено, ми из међународне заједнице не разумијемо ове нападе на Институт. Та институција је настала као резултат сарадње између међународних фактора, представника ентитета, институција на нивоу БиХ и они имају нашу јаку подршку. Када сам био у Бањалуци један новинар ме је питао шта мислим о српским жртвама. Био сам изненађен тим питањем. Свака жртва је људско биће, свака жртва је једнака и заслужује правду. У понедјељак сам слушао инаугурални говор предсједника Милорада Додика у Бањалуци и сјећам се да је рекао да свака жртва заслужује поштовање, а сваки злочин осуду. Мислим да су то веома мудре ријечи, нешто што бих и сам потписао. Чињеница је да су деведесетих људи свих нација ужасно патили. Провео сам велики дио своје каријере у овом дијелу свијета и видио сам многа мјеста. Посјетио сам Книн, Бенковац, Костајницу и многа мјеста гдје су страдали Срби. Био сам на Овчари гдје су страдали Хрвати, у Сребреници гдје су страдали Бошњаци. Прије неколико седмица имао сам незаборавно искуство приликом посјете Центру за идентификације у Тузли, гдје се у једној соби у пластичним кесама налазе остаци двије хиљаде жртава рата. Видио сам остатке страдалих, скелет човјека чије су кости пробијене мецима и стручњака који веома стрпљиво уз модерне технике раде на идентификацији жртава.

* ГЛAС: Сва Тужилаштва у региону потписала су меморандуме о сарадњи и уступању доказа, посебно добро сарађују Тужилаштва Хрватске и Србије. Тужилаштво БиХ одбија сарадњу и једино није потписало тај документ. Да ли је то пут који води помирењу и сарадњи?

МУР: Наравно да није. У ствари, занимљиво је да је ЕУ у извјештају о напретку БиХ примијетила неке кораке напријед када је ријеч о кооперацији између БиХ и осталих земаља из региона. Мислим да су сви примјери сарадње позитивни. Много је злочина који прелазе границе у овом дијелу свијета. Због држављанства и прилика у прошлости на овој територији, многи који су починили злочине, и многи криминалци, побјегли су у друге државе да би избјегли казне. Веома је важно да државе успоставе сарадњу на овом пољу и било би веома позитивно за БиХ када би сарађивала са осталим земљама.

* ГЛAС: У БиХ сте стигли са мјеста амбасадора СAД у Црној Гори. Иако некада у једној држави, БиХ и Црна Гора данас су по много чему различите земље. Шта је то што БиХ може да научи од Црне Горе или обрнуто?

МУР: Био сам одушевљен када сам видио како добру сарадњу имају Црна Гора и БиХ. Посебно сам био задовољан када сам видио да лидери Црне Горе имају одличну сарадњу са лидерима све три нације у БиХ. Мислим да власти у БиХ могу да науче једну добру лекцију од Црне Горе. Та земља се суочава са бројним изазовима, али једна ствар која је веома позитивна је вођство те државе. Политичке партије имају заједнички поглед у смислу којим путем држава треба да иде. То је визија просперитета, економских реформи и европског пута. Баш због тог јединственог погледа мислим да имају више успјеха и крећу се брже према NATO-у. Било би одлично када би се такав вид консензуса појавио у БиХ.

* ГЛAС: Ваш претходник на овом мјесту не може се похвалити сарадњом са представницима власти у РС. Каква су Ваша искуства?

МУР: Задовољство ми је што сам имао прилику да упознам највише званичнике Републике Српске. Био сам два пута у Бањалуци током два мјесеца, колико сам овдје. Разговарао сам са свим кључним званичницима. Једна је порука, веома једноставна и искрена. У потпуности разумијем да РС није задовољна организацијом за коју радим и нисам то схватио лично. Упркос томе, мислим да постоје нека питања на којима можемо да радимо као партнери, да бисмо заједно помогли институцијама РС и БиХ да корачају напријед. Сигуран сам да можемо да остваримо позитивну и конструктивну сарадњу са званичницима РС. Желим да наставимо сарадњу са њима, импресиониран сам лидерима РС. Оптимиста сам и вјерујем да ћемо моћи да ријешимо отворена питања са којима се суочавамо.

* ГЛAС: Много примједби раније представници међународне заједнице износили су на рачун премијера РС Милорада Додика, због његове реторике. Јесте ли га слушали на инаугурацији за предсједника РС и како оцјењујете тај говор?

МУР: Био сам почаствован што присуствујем том историјском догађају са мноштвом својих колега дипломата. Слушао сам веома пажљиво предсједников говор, а послије тога сам га прочитао још два пута. Говор бих оцијенио углавном позитивним. Импресиониран сам Додиковим акцентом и свијешћу да је предсједник не само оних који су гласали за њега и не само Срба, него свих људи у Републици Српској, без обзира на етничку или политичку припадност, и да ли су гласали за њега или не. Веома поштујем његов нагласак на европску будућност РС и економске теме. Био сам одушевљен и његовим нагласком на потреби за борбом против корупције. Жао ми је било да чујем што има негативан однос према OHR-у и његовој функцији у БиХ, ту не дијелим мишљење са њим, а не дијелим га ни о питању улоге Суда БиХ. Чињеница је да је Уставни суд БиХ два пута утврдио уставност Суда БиХ те потврдио да БиХ има обавезу да изврши своје одговорности у спровођењу кривичног права. Прва је била 2002. године када је Уставни суд БиХ утврдио да је Закон о Суду БиХ у складу са Уставом БиХ. Друга одлука је донесена 28. марта 2009. године када је Уставни суд БиХ потврдио уставност надлежности Суда БиХ у кривичним стварима и када су дјела прописана ентитетским законима, ако угрожавају уставом прописане интересе БиХ. Ипак, желим да конструктивно сарађујемо са новим предсједником, владом и парламентом и свим осталим званичницима јер, на крају, вјерујем да сви имамо исте интересе, да сви у РС и БиХ желе да буду просперитетни, демократични и на крају да OHR оде одавде. Сви имамо исте циљеве.

Брчко

* ГЛAС: Ви сте и супервизор за Брчко дистрикт. Очекујете ли да ће ускоро бити ријешен проблем у вези са снабдијевањем Брчког струјом и завршена супервизија?

МУР: Оптимистичан сам кад је у питању Брчко дистрикт. Велики напредак је постигнут током протеклих година. Учињен је велики напредак у смислу јачања институција. Мислим да сви ми из међународне заједнице и становници, не само из Брчког, већ широм БиХ, желе да виде успјех Брчког. Волио бих, а знам да нисам једини, да Брчко постане успјешан модел који ће да прате и остали дијелови БиХ. То је циљ којем ћемо тежити. Важно је да супервизија не заврши прије него што сви будемо сигурни да је постигнут успјех и да ће таква ситуација остати и када супервизија буде окончана. Сматрам да се Брчко суочава са три велика проблема. Снабдијевање струјом је највећи проблем. Други проблем је рјешавање бирачког права, ко има право да гласа - за шта је покренута иницијатива на протеклим изборима, а трећи је финансирање Дистрикта из система индиректног опорезивања. Када је ријеч о струји, оптимиста сам. Разговарао сам са многима, радим много на рјешавању овог проблема и вјерујем да постоји рјешење од којег ће највећу корист имати становници и које ће бити задовољавајуће за све партнере.

Почасни грађанин

* ГЛAС: Недавно је у Црној Гори покренута иницијатива да Вам се додијели звање почасног грађанина Бара. Да ли сте поласкани тиме?

МУР: Дубоко сам дирнут и почаствован гестом групе грађана. Не знам да ли ће се то десити, али сам гест је предиван. У Црној Гори сам провео одлично вријеме са људима који су били изузетно љубазни према мени. Одушевљен сам напретком који је постигнут. Имао сам бројне прилике да посјетим Бар. Присуствовао сам фестивалу "Маслинијада", ишао сам у бројне обиласке. За мене је то још један лијеп подсјетник на боравак у Црној Гори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.