Роботи производе за свјетско тржиште

У наредне двије године у привреди Републике Српске доћи ће до експанзије у примјени индустријских робота у машинској и металско-прерађивачкој области, а бројна предузећа, која производе за свјетско тржиште, већ увелико примјењују високе технологије.

Изјавио је ово за "Глас Српске" декан бањолучког Машинског факултета и стручњак у области роботике Мирослав Рогић.

- У Републици Српској тренутно постоји око 15 индустријских робота, углавном у машинској и металској индустрији. Савремене технологије веома су заступљене у пословању малих и средњих предузећа, која су препознала значај роботских постројења за производни процес - рекао је Рогић, уз оцјену да је "роботика технологија 21. вијека".

Он је додао да су власници бројних предузећа у Српској која извозе на европско и свјетско тржиште схватили да без роботских постројења не могу задовољити потребе купаца.

- Предузећа која су то на вријеме препознала сада су разгранала бизнис и једноставно не могу да стигну да одреде бројне наруyбе из земаља Европске уније - навео је Рогић.

Додао је да су неке фирме у Српској за набавку роботских постројења издвојиле и до пола милиона марака.

- То су огромна новчана издвајања, али високе технологије су гарант квалитета производње и услов за задовољавање потреба развијених земаља - рекао је Рогић.

Закључио је да развијене земље све више премјештају роботску индустрију у мање земље, које управо у томе треба да виде шансу економског и привредног развоја.

Иначе, у Српској роботска постројења имају предузећа у Бањој Луци, Лакташима, Градишци, Шамцу, Прњавору, Сребреници, а двије фирме у Невесињу и Билећи ускоро ће добити роботе.

Стручњаци из ове области оцјењују да ће улагања у роботику осигурати већу ефикасност и квалитет производа Српске.

Међутим, уочено је да новчана улагања у ову привредну грану морају бити много већа, а проблем је и недостатак високообразованог и квалификованог кадра.

Експерт за роботику из Бање Луке Бранко Ристић објашњава да ће улагања у роботику и информатичке технологије обезбиједити већу привредну производњу и бољи економски стандард грађана.

- Земље из окружења, чије су привреде током периода транзиције биле озбиљно посустале, схватиле су значај развоја аутоматске и роботске производње и сада биљеже велику стопу економског раста - навео је Ристић, истакавши позитивне примјере Словеније, Словачке, Мађарске, па чак и Хрватске.

Стручњаци за роботику тврде да нископрофитним привредним гранама попут пољопривреде, шумарства, туризма Српска не може остварити очекивани економски напредак.

Такође, наводе, заблуда је да грађани Српске и БиХ због спорог економског раста не могу да овладају високим технологијама.
- Предузећа која су увела роботе у производњу била су принуђена да повећају и број запослених, истина високообразованих стручњака. Зато наш образовни систем мора одговорити потребама привреде и створити што више инжењера из раних области - казао је Рогић.

Универзитетски професори тврде да млади у Српској нису довољно и правилно информисани о савременим технолошким достигнућима.
Додају да су због тога факултети друштвених наука претрпани, а технички полупразни, иако се дипломци првих школују за бирое рада, а други су дефицитарна радна снага у свим развијенијим земљама.

На Машинском факултету у Бањој Луци у области роботике први је дипломирао Младен Кнежевић. Тренутно дипломски из области роботике на овом факултету припрема Предраг Борковић из Градишке.

- Роботи и савремене технологије су ме од малена занимали. То је област која се веома брзо развија и сваког дана морате пратити најновија достигнућа у свијету. Истина, РС још доста заостаје у примјени роботских постројења, али из године у годину евидентан је напредак - рекао је Борковић.

Он каже да би Влада Српске и ресорно министарство требало да издвајају много више новца за стварање универзитетских научноистраживачких института, који би омогућили ширу примјену високих технологија у свим областима у Српској.

Јапан

Највише робота у свијету инсталисано је у Јапану - чак 500.000, затим у Њемачкој - 140.000, а нешто мање робота има у СAД. У свијету је све више и робота који се користе у домаћинствима. Тако постоје роботи који замјењују косачицу, усисивач, возача, перача прозора, радника на бензинској пумпи... Цијене робота у свијету крећу се од 15.000 до неколико милиона евра.

Сребреница

Занимљиво је да највише робота у БиХ има у Сребреници, једној од најнеразвијенијих општина РС - чак пет, и то у предузећу "Цимос ТМД". Два робота су инсталисана у Бањој Луци и Градачцу, по један у Лакташима, Градишци, Дервенти, Тузли и Бихаћу...

Машински факултет

Први индустријски робот у свијету инсталисан је 1961. године. БиХ је први робот добила 2005. године. Машински факултет у Бањој Луци је прошле године добио првог робота - заваривача,  а његова основна намјена је едукација студената, мада може обављати и неке послове за потребе индустрије. У току је набавка додатних постројења за робот - заваривач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.