“Римски нос” доноси богатство, чоколада лијечи

Aко данас на интернету укуцате само двије ријечи, а да је једна од њих “истраживање”, отвориће вам се на десетине различитих сајтова, који нуде разноразне резултате истраживања са истом тематиком. Истражује се буквално све и свашта.

Резултати неких истраживања показују, на примјер, да Срби не читају дугачке текстове, да гледамо на мобилни телефон 150 пута дневно, да мушкарци највише варају у касним двадесетим, а да молитве женама највише помажу да се носе са неугодним емоцијама.

Која је сврха истраживања

Да за успјех и богаћење нису пресудни само срећа, способност и сналажљивост, показало је истраживање које тврди како су управо црте лице уско повезане са богаћењем.

Стручњаци у Великој Британији проучавали су карактеристике лица неких од најбогатијих људи на свијету и дошли до занимљивих закључака и модела лица које би највјероватније могло стећи невјероватно богатство. Тако мушки модел лица који обећава богатство има римски нос, широко размакнуте очи и веће ноздрве, за разлику од тога мушкарац који има прћасти нос, како тврде стручњаци, највјероватније неће бити успјешан бизнисмен. Стручњаци тврде да се успјех у пословању своди на много фактора, од којих је један, по свему судећи, облик лица. Истраживачи тврде да осим потенцијалног богаташа, црте лице откривају и наше особине, тако људи са танком, меком и њежном кожом или кожом попут порцулана имају тенденцију да буду више емоционално и физички осјетљиви, а дебела, пуна доња усна указује на спонтаност, великодушност и отвореност.

Домаћи стручњаци наглашавају да се данас у свијету истражује све и свашта, без икаквог плана, циља, научног упоришта и јасне узрочно-посљедичне повезаности.

Која је сврха оваквих истраживања и колико су она вјеродостојна, није познато, а домаћи стручњаци истичу да оваква истраживања не треба схватати озбиљно, ако иза њих не стоји призната истраживачка институција.

Социолог Биљана Милошевић упозорава на то да већина истраживања, чији резултати се објављују на интернету, уопште немају сврху, нити методолошку оправданост, те због тога читаоци не би требало да их схватају озбиљно.

- Без научног утемељења истраживање може да ради било ко и то је веома често случај са истраживањима која се објављују на интернету. Право истраживање мора да буде методолошки образложено, да има свој план, методолошку оправданост, те да прецизно наведе истраживачке технике које се користе - истакла је Милошевићева. Наглашава да је на крају неопходно приступити адекватној обради података који се добију приликом истраживања.

- Обично се данас користи FPSS, односно статистичка обрада података, која у принципу даје непогрешиве резултате, тако да је заиста дискутабилно користити резултате истраживања ако иза њих не стоји призната научно-истраживачка институција или верификована агенција која се бави истраживањем - објашњава Милошевићева.

Додаје да, без обзира на то о којој врсти истраживања се ради и из које области, оно мора да има научно утемељење, методолошку покривеност и јасан план, податке и истраживачку хипотезу и на крају закључке који се морају или не морају поклопити са постављеним хипотезама.

- Иза података на интернету до којих читаоци долазе не стоји јасно описан истраживачки пут и методи који су се користили, него се наводе само подаци о полној структури и крајњи резултати, а научног упоришта уопште нема - истиче Милошевићева.

Она додаје да, једино ако су резултати истраживања научно утемељени, онда се могу узети за озбиљно.

- Међутим, за површна истраживања, каквих на интернету има веома много, уопште не постоји сврха и оправданост, те их због тога читаоци не би требало ни да узимају у разматрање - истакла је Милошевићева.

Доказ да се срећа не купује

Истраживачи са Сан Франциско Стејт универзитета наводе да ако нам се нуди избор између куповине нечега и неког новог и занимљивог искуства, одлучићемо се за ово друго.

Aко је вјеровати овом истраживању ствари које доживимо чине нас срећнијима од онога што посједујемо. Тако је и научно доказано да се срећа не купује, јер ствари за које смо мислили да нас чине срећним, као што су шопинг, нису се показале као такве. Истраживачи са овог универзитета дошли су до закључка да се наши први утисци о људима своде изгледа на - процјењивање користи.

Тако се приликом прављења иницијалних процјена нових познаника у мозгу активирају двије области, једна одговорна за социјалне процјене повјерења и друга одговорна за економске одлуке. Другим ријечима позитиван или негативан први утисак о некоме повезан је са перцепцијом колико нам тај неко може бити користан.

Психолог Aлександар Милић каже да поједина истраживања могу негативно да утичу на психу људи.

- Занимљива и привлачна истраживања човјек често почиње да слиједи и да им се прилагођава, што доводи до тога да се удаљава од основних норми живота и од морала - каже Милић.

Он је нагласио да се истраживањима често баве они људи који имају неке недостатке, које управо покушавају да надомјесте резултатима истраживања.

- Истраживања, као то да су црте лица повезане са богатством, немају никаквог смисла. Човјек своје богатство управо стиче радом, трудом и слијеђењем основних норми етике и морала - додаје Милић.

Према његовим ријечима, разна истраживања често знају да прикажу погрешну слику свијета и људи.

- Резултати занимљивих истраживања су заблуда - казао је Милић.

Истраживања о младима

Има међутим и корисних истраживања. Тако је једно показало да је од свих активности тинејџера, као што су играње видео-игара, дружење са пријатељима, одлазак у биоскоп, читање једина активност која ће утицати на касније лакше проналажење посла. То је показала дуготрајна британска студија. Научници су на Универзитету Оксфорд пратили 17.000 људи коју су рођени у истој седмици маја 1970. Ови људи сада су у својим четрдесетим годинама, а научници су пратили њихов напредак у животу током времена. Када су имали 16 година питали су их са којом се активношћу најрадије баве у слободно вријеме. Показало се да је 33 одсто тинејџера који су много читали у слободно вријеме касније, у својим тридесетим годинама, имало посао на бољој позицији, менаџерској или сличној.

У оквиру овог пројекта истраживачи су дошли до закључка да често играње игара на рачунару утиче на каснији пословни успјех. За тинејџере који су често играли игре шанса за упис на факултет пала је са 24 на 19 одсто.

Хемикалије

Једно истраживање показало је да жене на себе дневно нанесу 515 различитих хемикалија. У анкети, коју је спровела компанија за производњу дезодоранса на узорку од 2.016 жена, наводи се да већину ових супстанци жене саме наносе на своја тијела, тако што сваког јутра распршују дезодоранс, утрљавају креме и мажу усне кармином. Више од трећине жена које су учествовале у истраживању нису знале који су главни састојци козметичких производа које свакодневно користе, а свега девет одсто је било свјесно њиховог хемијског састава. 

Aлкохол

Познато је да алкохол помаже у заборављању ствари које нас муче. Многи га баш због тога и конзумирају. Међутим, истраживање универзитета Остин у Тексасу открило је да наводно опијање алкохолом активира одређене дијелове мозга који су задужени за учење и памћене. Научници овог истраживања наводе да алкохол умањује могућност памћења одређених информација, попут пријатељева имена или мјеста на којем сте паркирали аутомобил, али зато наша подсвијест памти добро и да ствар буде апсурднија, алкохол доприноси повећаном подсвјесном памћењу које је доста снажније од свјесног. Када људи пију алкохол, њихова подсвијест учи да конзумира све више и више таквих садржаја.

Редослијед ријечи

Према истраживањима једног енглеског универзитета, потпуно је свеједно којим се редослиједом пишу слова у некој ријечи, једино је битно да прво и посљедње слово буду исправно написани. Остатак може бити скроз измијешан, а
да ријечи ипак буду лако читљиве. То се догађа јер човјек не чита слово по слово, него цијелу ријеч одједном.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.