Републику Српску у протеклих годину дана потресла злодјела у којима су починиоци понављачи: Игнорисање лакшег води у тежи злочин

Према ријечима стручњака, на повећан број понављања кривичних дјела од стране  већ познатих лица, утичу и неадекватне санкције, лоша реакција одговорних институција  и изостанак одговора друштва, а прије свега правосуђа.

Психолог Александар Милић објашњава је да је кључно да се људи са досијема прате те да неефикасна акција полиције починиоцима насиља и других тешких  кривичних дјела даје снагу.

- Благом и неадекватном реакцијом према починиоцима насиља који се пуштају након испитивања несвјесно им се даје снага. Они онда размишљају, па чак својим жртвама могу да кажу: “Ето била је полиција па шта, ништа” - каже Милић.

Адвокат и бивши судија Владимир Раосављевић такође наглашава да неадекватно кажњавање може да утиче на неке особе да понове или учине ново кривично дјело.

Он ипак сматра да су казне које изричу судови углавном адекватне, али наглашава да људи склони насиљу, осуђивани за тешка кривична дјела треба да буду у притвору.

- Рецимо у случају Бранислава Станивуковића и Богдана Вајукића да су оба након хапшења за средње тешко кривично дјело били притворени бар мјесец-два, вјероватно не би дошло касније до тешких посљедица. Ипак у таквим и сличним случајевима треба сагледати све околности, да ли су људи осуђивани, склони насиљу - казао је Раосављевић.

Истакао је да и систем “ухапси па пусти”, односно пуштање осумњичених након испитивања може да утиче да се криминалци одлуче на понављање недјела.

Кћерка убијеног Веселића, Дијана Петковић раније на суду изјавила је да су институције заказале и да би њен отац био жив да је оптужени за убиство Богдан Вајукић раније адекватно кажњен за своја недјела.

- Он треба да добије максималну казну и да никад не изађе из затвора. Треба да то буде порука јавности да се таква дјела адекватно кажњавају, а не да изађе за годину. Институције су заказале јер је он раније чинио кривична дјела, а није адекватно кажњен - рекла је Петковићева.

Вајукић је особа која иза себе има подебљи досије, а прије убиства Веселића хапшен је и због разбојништава и крађа. Често пута мјештани Кољана гдје има кућу и гдје и починио убиство пријављивали су га полицији, а и кобне вечери када је усмртио Веселића, 24. јануара, покушао је да опљачка његову комшиницу Даницу. Када му то није пошло за руком, према оптужници, он је отишао до Веселића те га брутално претукао и усмртио. Други дан се вратио на мјесто злочина те скинуо одјећу с беживотног тијела Веселића и бацио га у бунар да би сакрио трагове.

Њему се осим за убиство суди и за друмско разбојништво које се догодило 2018. године у мјесту Милошевци код  Лакташа.

Брутална смрт Маринковићеве, коју је запалио и усмртио невјенчани супруг Бранислав Станивуковић, очигледан је примјер “заказивања” чувара реда и институција, јер је он само два сата прије злочина пријављен за породично насиље.

Миличин вапај да је заштите од насилника, услиједио је много прије него што ју је, од тјемена до струка, почела гутати ватра. Станивуковић је Милицу напао  20. јула 2020. године, полио је бензином и запалио отвореним пламеном из упаљача, на путу у Лакташима и то у присуству њене кћерке.  Међутим, само два сата прије свирепог злочина Милица је Станивуковића пријавила за насиље у породици.

По њеној пријави, на мјесто догађаја изашли су полицајци Полицијске станице Лакташи. Тамо су се чак срели са Станивуковићем који је у тим тренуцима у свом возилу држао пластичну флашу од 1,5 литар напуњену бензином којим ће, мало касније, полити Милицу. Међутим, поступајући тужилац је одлучио да у конкретном случају нема елемената кривичног дјела, па је Станивуковић само “упозорен” и пуштен!

Осим тога Станивуковић је “стари знанац” полиције и тада је имао неправоснажну пресуду за недозвољену трговину и промет дрога, која му је изречена само 15 дана прије критичног догађаја. Њега је Окружни суд у Бањалуци 6. јула прошле године осудио на три године затвора, а управо је то био „повод” Станивуковићевог напада на Милицу. Као што су свједоци испричали на ранијим рочиштима, био је љубоморан и тврдио да ће га она “напустити док буде на робији”.

Међу понављачима ђацима је и Ранко Ракић који има богат криминални досије, неки би рекли “има недјела као Иво Андрић књига”. Он је прошле године  само 12 дана по изласку из затвора у августу украо два возила и оштетио их. Међутим само неколико мјесеци од тога опет је дошао у сукоб с законом па је украо “мерцедес”  и изазвао двије саобраћајне несреће.

Послије свега је пуштен на слободу, а претходна недјела нису била довољна институцијама да боље реагују и притворе га, па је у јануару опет хапшен због сумње да је извршио разбојништво над особом са инвалидитетом, украо новац, протезу за ногу и мобилни телефон како би га онемогућио да позове полицију. Након криминалистичке обраде Ракић је и тада опет пуштен на слободу.  Он је иначе рођен у Бохуму гдје је  од 2008. до 2016. године починио  36 кривичних дјела. Све то институције су знале, а он се и поред свих недјела некако увијек налазио на слободи након хапшења, а ријетко иза решетака.

Калкуланти

Психолог Александар Милић појашњава да починиоци тешких кривичних дјела не могу да одгоде задовољство и нагон нити да сагледају посљедице и не извлаче поуке из свог понашања.

- То су људи који калкулишу колико ће кривично дјело донијети новца, а колико ће за то одговарати. Због тога се мора размишљати о кажњавању и ако они схвате да друштво на неки начин прихвата њихово бунтовништво и када се попусти, добијамо поплаву нежељених других понашања - каже Милић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.