Региони са широким степеном аутономије

Због наведених фактора у политичком животу Италије примјетна су два снажна и међусобно супротстављена процеса: један с центрифугалним (тенденција према децентрализацији), а други с центрипеталним ефектима (тенденција према централизацији).

Поред тога, снажне су супротности између богатог сјевера и сиромашног југа те питање јаснијег профилисања положаја Италије у међународним политичким односима, као чланице Европске уније и једне од најразвијенијих земаља свијета.

Четири су нивоа власти: централна државна управа, 20 региона, 103 провинције и 8.100 градова и општина. Устав из 1948. установио је дводомни парламент, који има Заступнички дом и Сенат, независно судство те извршну власт утјеловљену у Савјету министара (кабинету), које предводи предсједник Савјета, то јест премијер.

Предсједник републике бира се сваких седам година, а бира га парламент заједно с малим бројем регионалних посланика. Предсједник предлаже предсједника владе, који предлаже остале министре (формално их именује предсједник).

Посланици домова парламента бирају се директно кроз опште изборе, а користи се мијешани већинско-пропорционални систем. Мандат посланика у оба дома је највише пет година, али оба се дома могу распустити и прије истека тог рока. Закони се смију предлагати из оба дома, а мора их прихватити већина у оба дома.

Уставни суд, који одлучује о уставности закона, основан је тек послије Другог свјетског рата.

Унитарни систем Италије је на неки начин и логичан, јер је Италија уз Њемачку посљедња од великих европских држава која је успјела да превлада феудалне тежње за самосталношћу и створи јединствену националну државу.

Тај процес уједињења италијанског етничког простора одвијао се, у односу на остале европске нације, релативно касно, током средине 19. вијека. Управо због тога италијанска политичка елита традиционално је подозрива према захтјевима који се могу чути из различитих италијанских региона, а посебно оних са сјевера, о потреби политичке и управне децентрализације.

Региони су као јединице локалне самоуправе релативно новија појава. Оснивање 20 региона предвиђено је тек Уставом из 1948. године. Пет је региона са већом аутономијом, који обухватају већа острва или пак подручја која су ближе граници, и који имају значајну неиталијанску популацију, зову се "региони са посебним овлашћењима".

Четири су успостављена 1949. године, док је пети, Фурланија-Јулијска Крајина, успостављен 1964. године, како би се умањила сепаратистичка кретања и етничке тензије.

Вале д'Aоста је планински регион у сјеверозападној Италији. Он је двојезичан, француски је административни језик, док већина франкофонског становништва говори арпитански, то јест франко-провансалски. Локални језик се назива "валдотен". За вријеме Бенита Мусолинија провођена је насилна италијанизација.

Регион Сардинија је по величини друго острво у Италији и Средоземном мору, одмах иза Сицилије. Он има посебан аутономни статус регулисан статутом, који му даје право да доноси властите законе, те да има своју администрацију. Законодавну власт представља Регионални савјет, а извршну Регионална хунта односно предсједник.

Трентино-Јужни Тирол (Трентино-Aлто Aдиђе) је регион на сјевероистоку, такође са посебним статусом. Састоји се из два подручја: Трентина, у којем живи становништво које говори италијански језик, те Јужног Тирола (Aутономна покрајина Боцен), у којем већину чини становништво коме је матерњи језик њемачки. Ово подручје је било дио Aустроугарске до италијанске анексије 1919. године. Носиоци самоуправе су регионална скупштина, те регионална влада на челу са премијером.

Сицилија је највећи регион у Италији. Посједује широку политичку и управну аутономију. Законодавно тијело је Сицилијанска регионална скупштина, која се састоји од 90 директно бираних посланика. Сицилијански парламент је створио Рожер Други 1130. године и један је од најстаријих у Европи. Од 2001. се предсједник региона такође бира директно.

Посебан статус Сицилија је добила 15. маја 1946. године, а стварањем Републике Италије аутономија Сицилије је озакоњена и Уставом. Тиме се ублажио јаки сепаратистички покрет који се посебно развио за вријеме фашистичког режима. Сепаратистички покрет су подржавали и локални мафијаши. Данас је овај покрет раздијељен у разне фракције и странке, а има још увијек значајну подршку у становништву. Велики број Сицилијанаца говори сицилијански, који је посебан романски језик с више од 250.000 ријечи.

Фурланија-Јулијска Крајина је регион створен припајањем Зоне A Италији 1954. године. Тиме је добио и посебну аутономију. У региону живи значајна словеначка мањина, која његује разнолике дијалекте словеначког језика. Заступљен је и фурлански, те њемачки језик. Овај регион има право да доноси властите законодавне акте у области заштите човјекове околине, здравства, индустрије и науке. Највише регионално законодавно тијело је Регионални савјет који се бира на пет година.

Поборници сепаратизма, нарочито они с богатијег сјевера, најјаче упориште имају у партији Лига сјевер (Лега норд) Умберта Босија. Ветерани италијанске политичке сцене испрва су Босија сматрали чудаком, поготово кад је говорио о тежњама да се Ломбардија отцијепи од Италије и постане независна држава.

Осуђивали су га и зато што одбацује оно што се у Италији деценијама сматрало разумљивим: да богати сјевер помаже сиромашном југу.

Aли, показало се да у сјеверној Италији Боси има много истомишљеника, који су увјерени да превише новца дају за неразвијени југ, гдје владају нерад, корупција и мафија, поготово осамдесетих кад је Италију захватила рецесија.

Боси је странку Лега Ломбарда основао 1984. Она је с годинама ублажила политичку линију, фокусирајући се на федерализацију Италије, а не на отцјепљење Ломбардије, те проширила територијалну базу, истичући интересе цијеле сјеверне Италије, због чега је 1992. промијенила име у Лега норд.

Боси је пријетио да ће, ако се озбиљно не схвате тежње сјеверњака и не предузму озбиљни кораци да се Италија децентрализује и федерализује, у сјеверној Италији настати нова независна држава Паданија. Многи су то схватили као право светогрђе, јер је напао поставку коју велики дио Италијана сматра  светињом - јединство Италије.

Подршка

Политички аналитичари упозоравали су да Боси и Сјеверна лига на сјеверу Италије имају знатну подршку и да не би било мудро покушати их уништити оптужницом за субверзију, о чему се неко вријеме размишљало у државном тужилаштву. И док Боси на италијанским изборима добија десетак одсто гласова, на сјеверу његов је постотак већи из износи око 20 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.