Редакције претворене у литерарна обданишта

Часописи "Нова зора", "Путеви", "Крајина", "Књижевник" и "Ревена" водећи су књижевни часописи у Српској, који би требало да буду један од свјетионика културног живота.

Међутим, нови број часописа "Путеви", који је деценијама био препознатљив печат бањалучке културе и уживао углед у цијелом окружењу, непријатно је изненадио угледне ствараоце из свијета културе и умјетности.

- Када су у питању часописи из културе или за културу у РС постоји једна тужна чињеница, а то је да имамо вишак часописа и мањак квалитетног рада у часописима и о часописима. Веома сам се непријатно изненадио када сам видио посљедњи број "Путева". Ја сам уз "Путеве" одрастао и био пресрећан када сам осамдесетих година и ја објавио свој текст у њима - рекао је књижевник и директор Народног позоришта РС Ненад Новаковић.

Он додаје да је за њега објављивање текста у "Путевима" својевремено било врхунац новинарске каријере, јер су тај часопис правила велика уредничка имена која су знала да цијене квалитет, а појављивање у том часопису било је значајно и имало је одјека у јавности.

- "Путеви" су препознатљива одредница културног и књижевног стваралаштва Бањалуке. Овај посљедњи број, ја дозвољавам да неке ствари не разумијем, али то више нису "Путеви" у којима сам радио и које сам читао и "Путеви" које сам када сам био директор "Гласа" обновио и које смо установили на познатим традицијама - истиче Новаковић.

Нови број часописа "Путеви", на чијим су се страницама нашли текстови који су већ објављивани на порталу "Фронтал.рс", Бука, каталозима Музеја савремене умјетности РС, прочитао је и књижевник и главни и одговорни уредник часописа "Књижевник" Миленко Стојичић.

- О "Путевима" не мислим, из "здравствених" разлога! Нажалост, "Путеви" већ годинама редовно не-и-зла-зе! Читајући нови број, уплашио сам се - читам ли то модни часопис?! Шарен, јесте! Шарен ништар, да! - каже Стојичић.

Доктор књижевности Душко Певуља сматра да постоје и освјежења у књижевном животу Српске.

- Нова књижевна ревија под називом "Путеви", која се појавила прије мјесец, јесте извјесно освјежење у нашем културном животу. Иако састављена од, за мој укус, исувише лаких садржаја, ревијализована више него што то књижевност и култура дозвољавају и могу да истрпе (треба је упоредити са "Златном гредом", "Књижевним магазином" и "Књижевним листом" па видјети разлику), поздрављам њено покретање - истиче Певуља.

Међутим, додао је он, постоје двије ствари у вези са овом публикацијом на које се мора скренути пажња.

Од некадашњих "Путева" није остало ништа

- Књижевна ревија "Путеви" нема баш никакве везе са књижевним часописом "Путеви", који је био препознатљивост, данас би смо рекли бренд, бањалучке културне средине у другој половини 20. вијека. Јер, некадашњи "Путеви" су били озбиљан књижевни часопис етаблиран на цијелом бившем југословенском простору. Чудим се храбрости и неупућености људи који су склони овом бласфемичном односу према нечему што је представљало неспорну вриједност - наглашава Певуља.

Он сматра да ми изгледа, традиције немамо, зато што је и не заслужујемо, јер кад је имамо, ми се потрудимо да је упропастимо.

- С друге стране тешко је схватљиво да једна национална институција као сто је Народна и универзитетска библиотека РС у једном овако деликатном историјском тренутку, нема потенцијала и слуха за озбиљне послове и подухвате, од једне по свему младалачке, шарене књижевне ревије. Кад ће наше малобројне националне институције да се легитимишу по озбиљности послова које предузимају, јер су оне националне само по имену и по ничему другом - сматра Певуља.

Новаковић наводи да је највећи проблем што се прекидају озбиљне традиције, а највећа вриједност часописа је управо традиција коју не треба уништавати.

 - "Политика" са својим логотипом опстаје више од 100 година, а ми радимо стално неке нове експерименте. Нови "Путеви" су урађени графички лијепо, дизајн је одличан, све изгледа прескупо за наше прилике и за оно што тај часопис треба да даје и што бих ја од њега очекивао. За мене је прекид једне традиције и помало другачији однос и структуром и формом и дозвољавам да сам традиционалиста и да другачије размишљам - истакао је Новаковић.

Уредници не важу ни у лијевој ни у десној

Стојичић каже да је бритком синтагмом - "коме је све препуштено" уређивање часописа идентификована стварна историја наше "часописне немаштине".

- Да, у Републици Српској је и превише "непостојећих часописа"! Часописи и листови су дамари разноликог литерарног живота, пулсирајуће, чворишне тачке на литерарној мрежи-мапи, огледалца у којима се "виде" форме литерарно достигнутог нивоа - стилског, тематског, естетичког, критичког! - оцијенио је Стојичић.

Он сматра да часописом испитујемо (кантовским "кантарима") гдје смо, докле смо дошли у ренешаровском "реду и пустоловини" писања.

- И оно "замало-часописа" - "препуштено" је уредништвима чији "чланови" не важу ни у лијевој, ни у десној! Пошто им је "препуштено уређивање", они у часопис (лист) - "упуштају" или "припуштају", збрда-здола, тзв. "прилоге", без критичког решета и естетичке мјерице! Неким "часописима", главна и одговорна уредница је госпођица "канта за смеће"! Редакције, "кантине"! A часописи би требало да буду "здравствене књижице" једне књижевности, а не споменари и "веселе свеске"! - истиче Стојичић.

Према његовим ријечима, побркали смо лончиће, бабе и жабе и у сфери периодике, књижевног битисања.

- (Не) знам из којих разлога, редакције (уредништва) претворили смо у литерарна обданишта, чији "редактори" још пишу цуцлом и звечком! Уређивати часопис може онај који је и сам креативно, естетички (не естетски) - "уређен", који има изграђену (ауто) поетичку мјерицу! Једино се код нас тугаљиво цвркуће - перпетуум мобиле младости, може бесконачно писати, бесконачно вредновати и уређивати (часописе, на примјер)! Само се код нас "млади књижевник" вози на Максвеловом точку, мијења свијет и свјетове и уређује књижевни часопис! Омладински књижевни часопис - у реду! - каже Стојичић.

Још су Хелени, подсјетио је Стојичић, наши духовни преци, опомињали - младост "нема главу", има само срце!

- Замислите, неко каже Aнри Мишоу, - стар си, за уредника "Литературе"! Или Меши, - иди из редакције "Живота" у пензију! Или Крлежи, - бриши из "Републике" у енциклопедију! Или Кољи Мићевићу, - излази из "Путева"! Код нас, као нигдје на свијету, уредници часописа (и писци) - ваде родне листове већ у породилишту! Младуни, забога, пишу мастиљавом пјеном површног, дивљега ероса, пишу е-рото-романе - примијетио је Стојичић.

Душко Певуља указује на чињеницу да су књижевни часописи и данас, у овом информатичком друштву, врло важан чинилац културе једног друштва.

- Књижевни часописи би требало, увијек је тако бивало, да окупљају људе истих стремљења, а различитих мишљења, јер се само кроз дијалог и критички приступ проблемима може доћи до неких резултата. Други проблем је што књижевни часописи, препуштени сами себи или понижавајућој милостињи, нередовно излазе и што опстају на волонтеризму и ентузијазму. Ја сам категорички против и једног и другог, јер они не могу да дају никакве резултате - истиче Певуља.

Часописи личе као јаје јајету

Као један од проблема он је навео и то што књижевни часописи из Српске готово да личе као јаје јајету.

- У књижевним часописима Српске се не препознаје некаква уређивачка концепција, а може у њима објавити ко год и шта год хоће. То једноставно није добро - каже Певуља.

Секретар редакције "Нове зоре" Никола Aсановић сматра да се данас олако сви упуштају у издавачку дјелатност, па и у издавање књижевних часописа.

- Aко бисмо погледали листу часописа који излазе у РС, углавном с претензијом да буду гласила за књижевност и културу, видјели бисмо да је то поприличан број, што би требало да буде на радост и охрабрење. Међутим, ако овакво питање поставите, просјечном, па и веома упућеном читаоцу, вјероватно ће набројати свега неколико њих, међу којима ће сигурно бити "Крајина", "Нова зора", "Путеви", "Књижевник" и можда још неки. Дакле имамо доста, али и не довољно - мишљење је Николе Aсановића.

Главни и одговорни уредник часописа "Ревена" Сретен Вујковић истиче да српска књижевност као јединствен корпус не може бити изоловано острво у стваралаштву других народа.

- Књижевни часописи и служе томе да видимо гдје смо у ходу са другима. Министарство просвјете и културе РС би требало да подржи часописе "Нова зора", "Ревена" и "Путеви", јер их је стручна комисија (из овог Министарства) издвојила са највише бодова. Жеља редакције часописа "Ревена" је да у будућности излазимо и три или четири пута годишње - каже Вујковић.

"Нова зора"

У новом броју часописа "Нова зора", у тиражу од 1.500 примјерака, на преко 500 страница налазе се прилози више од 70 аутора.

- "Нова зора" се бави широком и богатом лепезом тема датих кроз актуелни разговор, есеје, приказе, прозу, поезију, ликовну критику, уз посебан темат о правопису и трибину о језику. Наравно, рубриком "Наши људи и крајеви", којом сваки број већ традиционално почиње, и овог пута Доситејевим "Писмом Харалампију" уредник Радослав Братић обнавља и учвршћује везу са традиционалистичким и временима прошлим, по чему је "Нова зора" између осталог, позната и оригинална - каже Никола Aсановић.

"Пресабрана дјела" уредника

- Волио бих да говорим о часописима који "излазе" из глухо-нијемих штампарија, чији су графичари и чланови редакције - мољци! Ово часописа што (не) излази су билтени и зборници с грешком. Има и часописа који "издају" углавном "пресабрана дјела" својих уредника!... Није ред да говорим о часопису "Књижевник" (УКРС - Подружница књижевника Бањалука), чији сам главни и одговорни уредник! Издвајам "Нову зору"! Не може бити лош часопис у чијој су редакцији један Радослав Братић или књижевни критичар Јован Делић! Волио бих када би се "вавилонски обим" часописа мало "притегао"... истакао је Миленко Стојичић.

Списак часописа

У Републици Српској је, према подацима из Министарства просвјете и културе РС, регистровано 14 књижевних часописа. То су "Пер литтера", "Радови", "Просвјетна публикација", "Ревена", "Путеви", "Залог", Књижевник", "Нова зора", "Златно перо", "Носорог", "Зборник српског језика књижевности и умјетности", "Библион", "Крајина" и "Значења".  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.