Реаговање проф. др Горана Латиновића на тврдње Срђана Душанића: Декан Филозофског факултета не говори истину

Изнесене су чињенице које говоре у прилог великом труду који он и његови сарадници улажу у развој Факултета, учинивши га, заиста, динамичном и препознатљивом чланицом Универзитета у Бањалуци. Декан је, поред осталог, стао у одбрану хуманистичких наука и истакао посвећеност Факултета широј заједници, уз њему својствено, готово незаобилазно и већ пословично навођење броја држава и континената које је посјетио. Ипак, један дио Душанићевог интервјуа веома је проблематичан.

Наиме, на опаску да га “оптужују” да је са зидова у ходнику Одсјека за историју поскидао карте српских средњовјековних земаља, путовања Светог Саве, родослов Немањића... ради стварања изложбеног простора, Душанић се правда да је то учињено због тога што “једно крило није било уређено како треба”, па додаје да је било “неколико фотографија професора са веома лошом резолуцијом, неуједначеним рамовима и хтјели смо да то боље уредимо”. Душанић, потом, каже да су скинули те слике и да је Горан Латиновић, прије него што је постављена “нова изложба”, фотографисао “мали дио ходника, гдје се у том тренутку ништа није налазило”, а затим то објавио на друштвеним мрежама “како смо поскидали нека национална знамења”. Душанић затим каже да је то било “манипулисање информацијама”, јер је приказан “само дјелић простора, док је други зид испуњен сликама српских владара”. Декан наводи и чињеницу да се у учионицама налазе “велике тапете”, које илуструју разна српска обиљежја и познате људе из српске историје, а потом закључује да је створена “искривљена перцепција и није фер да се незадовољство покушава ријешити неком хајком преко друштвених мрежа” и најављује да ће ускоро на том “спорном” зиду бити постављена изложба о ослобођењу Бањалуке 1918.

Проф. др Срђан Душанић не говори истину. Наиме, заједно са седам историјских карата српских земаља у средњем вијеку, картом путовања Светог Саве, родословом династије Немањића и фотографијама истакнутих историчара, појединаца веома заслужних за оснивање, развој и опстанак Одсјека за историју, биле су поскидане и слике српских владара: Карађорђа, Милоша Обреновића, Петра Карађорђевића... Уклоњено је све са све три зида ходника Одсјека за историју. Остали су само огласна плоча и дјелимична репродукција “Слобода предводи народ” Ежена Делакроа, на којој “Слобода” обнажених груди високо држи француску заставу. Према томе, није споран само “мали дио ходника” и “дјелић простора”, како Душанић тврди, већ читав ходник из ког је уклоњено све што подсјећа на српску историју и традицију, како он каже “нека национална знамења”. Стога није сасвим јасно шта је Душанић мислио кад је у интервјуу рекао: “Држимо до наше традиције и историје”. Ако декан држи до тога, онда не би требало да му сметају Свети Сава, Немањићи и карте које образују о српској историји и његују српску традицију. Истини за вољу, неколико дана након што је уклоњено све што је до тада тако јасно и снажно чинило визуелни идентитет Одсјека за историју, који је изазивао велику пажњу свих посјетилаца, јер су историјске карте имале и образовни карактер, враћене су и поново постављене слике шесторице српских нововјековних владара. Уз то, постављена је и карта усташког геноцида над Србима (1941-1945), коју је из Београда прије неких осам мјесеци донио доц. др Никола Ожеговић и тражио да одмах и она буде на једном од зидова ходника. Постављање те карте, па макар тек сада, за сваку је похвалу, али се стиче снажан утисак да је њоме требало ублажити незадовољство настало због уклањања свих осталих историјских карата.

Ако један зид или крило Одсјека за историју није било уређено како треба, што представља врло субјективан утисак декана Душанића, онда га је требало уредити у договору са наставним особљем Катедре за историју. Душанић је у праву када тврди да је идеја за уклањање историјских карата и осталог потекла баш одатле, али не наводи конкретно од кога. Чињеница јесте да су фотографије појединих историчара имале лошу резолуцију и неуједначене рамове, али се такав проблем рјешава постављањем бољих фотографија са уједначеним рамовима. Уклонити фотографије академика Милана Васића, првог декана Филозофског факултета (1994-1999), проф. др Перка Војиновића, првог шефа Одсјека за историју (1994-1998) и академика Радета Михаљчића, шефа Одсјека за историју у једном врло осјетљивом периоду (2002-2007), представља скандалозан чин непоштовања људи који су утемељили Факултет и Одсјек. Једини простор на Филозофском факултету на којем је била изложена фотографија Милана Васића, српског оријенталисте европског угледа, био је Одсјек за историју, па би било цјелисходније да је декан Душанић водио рачуна о томе да она буде постављена на неком истакнутијем мјесту, а не да се опредијели за њено трајно уклањање. Међу истакнутим историчарима чијим фотографијама више нема мјеста у ходнику Одсјека за историју Филозофског факултета јесте и академик Милорад Екмечић. Иако никада није предавао у Бањалуци, његова дјела су класици српске историографије на којима су одгајане генерације историчара. Али, изгледа да је и његова фотографија била дио тог субјективног доживљаја неодговарајуће уређеног простора.  

Недавно уклањање карата и слика из српске историје из ходника Одсјека за историју није учињено у сврху постављања “нове изложбе”, јер оне и нису биле дио неке привремене “изложбе”, једне у низу. Досадашња пракса одржавања изложби у ходнику Одсјека за историју подразумијевала је да се након изложбе све врати у првобитно стање. Душанић прекида ту праксу трајним уклањањем Светог Саве, светородне лозе Немањића, српских земаља у средњем вијеку и фотографија заслужних историчара. Најављена изложба о ослобођењу Бањалуке 1918. свакако је значајна и пожељна, али само као једна од привремених, послије које би, у складу с досадашњом праксом, требало вратити оно што чини саму визуелну суштину и идентитет Одсјека за историју. Међутим, мало је вјероватно да ће се то десити.

Моја објава на једној друштвеној мрежи да су зидови Одсјека за историју огољени ради стварања изложбеног простора, с фотографијама некад и сад, није никаква “хајка”, како то тврди Душанић, већ јадање због нових вјетрова који већ неко вријеме дувају на Филозофском факултету у Бањалуци, а који не доносе увијек напредак. Добро је да се води полемика о дешавањима на овој високошколској установи, јер “није српски ћутати”. Било би још боље кад би декан Филозофског факултета говорио истину, ради објективног информисања јавности, умјесто што своје радне колеге неутемељено оптужује за “манипулисање информацијама” и стварање “искривљене перцепције”.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.