Распад Југославије могао је бити избјегнут уласком у ЕУ

„Распад Југославије прије 30 година није био неизбјежан, њени економским и политички проблеми били су рјешиви, али је за то земљи била потребна перспектива брзог приступа ЕУ", указано је на онлајн дискусији Бечког економског института (WIIW).

Тај регион, додали су, сада је регион неријешених проблема, а ЕУ ће поново мало доприњети њиховом решавању.

„Југославија је била у стању да ријеши своје проблеме", оценио је економиста WIIW Владимир Глигоров.

Син првог предсједник Македоније Кире Глигорова рекао је да је ријешење требало да буде демократизација и да би кривицу прије свега приписао Србима, али додаје и да су сви имали своју улогу у разбијању Југославије.

„Демократизација била је, највјероватније, кључна", сматра и професор економије из Љубљане Мојмир Мрак.

Рекао је да су грађани Југославије 1970-тих живјели изнад својих могућности, а да је након смрти Јосипа Броза Тита економско окружење постало теже.

У другој половини 1980-тих постојала је, указује, идеја конфедереације, али је било немогуће пронаћи договор.

„Не вјерујем да би конфедерација без изгледа на брзи пријем у ЕУ ријешио проблем", уверен је Мрак, који је учествовао у преговорима о приступу Словеније ЕУ.

Глигоров, такође, сматра да је Југославија била у доброј позицији да је могла дати важан допринос ЕУ.

„Било је незамисливо да било која друга земља социјалистичког свијета прије Југославије може постати чланица ЕУ, да није дошло до распада", нагласио је он.

Оснивач косовског дневника „Коха Диторе" Ветон Сурои критиковао је Србију, рекавши да је распад Југославије почео не отцијепљењем Словеније и Хрватске, већ, како тврди, Србије која је наводно ставила свој устав изнад југословенског.

Данас земље западног Балкана нису само географски изоловане и затворене, већ су таоци нерешених конфликата.

„Ово је регион неријешених конфликата у троуглу Србије, БиХ и Косова", рекао је Сурои који је казао да не вјерује да ће се, у интеграцији региона наредних десет година нешто „драматично догодити".

И Глигоров је песимиста да ЕУ може решити проблеме на западном Балкану.

„Ситуација је хаотична. Ако погледате Србију, Босну или Косово видите скуп проблема који постоје веома дуго и не назире се ријешење. ЕУ је направила грешу што земље као што су Сјеверна Македонија и Црна Гора није наградила за њихове напоре", објаснио је он.

Глигоров истиче и да је заблуда да се мора ријешити само „српски проблем" и да ће остали сами од себе да се ријеше.

Некадашња шефица хрватске дипломатије Весна Пусић оцијенила је да је проблем земаља на Балкану што се увијек одлучују за херојство и драматику, уместо за функционишуће државе и предвидивост.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.