Раскош из палате цара Галерија

Посетиоци српске престонице моћи ће до 1. марта да се диве мозаицима који су некада, крајем трећег и почетком четвртог века, красили Палату цара Галерија у Гамзиграду, у данашњој општини Зајечар, једног од многих римских владара са ових подручја.  

Иако је био један од многих царева, савладар Диоклецијана, цар Галерије био је у нечему јединствен. Последње године своје владавине, 311. године, издао је Едикт толеранције према хришћанима. Само тај податак је довољан да се сазна много о његовом карактеру и томе какав је био човек, каже за "Глас Српске" портпарол Народног музеја Гордана Грабеж.

Када љубитељи уметности стану пред "Диониса" и "Лавиринт", а њих је, према речима Грабежове, ових дана много, иако је Музеј у фази реконструкције и нема сталну уметничку поставку, и сами могу да осете тежњу цара Галерија ка бесмртности, а како неки стручњаци тврде, у "Лавиринту" илустрацију његовог тријумфа над Персијанцима.

"Дионис" је посебан не само по томе што је красио подове гамзиградске палате, меморијалног комплекса који је цар Галерије подигао у периоду између 298. и 311. године него и због тога што је рађен готово сликарском техником. Нијансе на торзу младог бога и драперије на његовој одори уочљиве су толико да чак ни врхунски рестауратори, као што су италијански и српски конзерватори, нису имали смелости да га заврше до краја. Лице Диониса и руб одоре остаће заувек енигма за оне који га виде.

Пројекат конзервације мозаика из Народног музеја у Зајечару, одакле су са посебном бригом и пажњом стигли мозаици, реализован је од 29. септембра до 19. децембра прошле године.

Посао је завршен захваљујући сарадњи италијанског Министарства спољних послова, односно Aмбасаде Италије и Италијанске кооперације у Београду (Цооперазионе алло Свилуппо), Министарства културе Италије преко Високог института за конзервацију и рестаурацију, Народног музеја у Београду и Народног музеја у Зајечару, уз подршку Министарства културе Србије.

На локалитету Ромулијана остало је још много мозаика, неки чекају рестаурацију и конзервацију, а неки су те захвате већ прошли. У сваком случају, они који остану да сведоче о давном времену током већег дела године прекривени су слојем песка који им служи као заштита.

A на брду Магура, изнад дворског комплекса, нађени су остаци Маузолеја цара Галерија и његове мајке Рамусе.

Изложбу изузетног значаја отворио је министар културе Србије Небојша Брадић, а у присуству италијанског амбасадора у Београду Aлесандра Меролеа уручени су и сертификати полазницима курса који су као чланови десеточланог тима радили на конзервацији мозаика.   

Министар Брадић је одао признање домаћој и италијанској екипи конзерватора, подсетио да је гамзиградске мозаике изнео на светлост дана академик Драгослав Срејовић, а да су они сада пред очима београдске публике у пуном сјају. Влада Србије је донела одлуку о оснивању Централног института за конзервацију који ће повезати све установе заштите културних добара у Србији, с намером да се успешније и рационалније ради на пројектима попут овог у Зајечару. Министар је захвалио Италији, која се показала као важан партнер у раду на унапређењу заштите културних добара у Србији, амбасадору Мероли, руководиоцу пројекта из Високог института за конзервацију и рестаурацију из Рима проф. др Aлесандру Бјанкију, као и италијанским министарствима културе и иностраних послова, на сарадњи и финансијској подршци око оснивања ЦИК-а, али и реализације конзервације у Зајечару и обуке младих конзерватора.

- Ово су добри темељи за будућу сарадњу, надам се да ће се она наставити, јер Италија има највеће искуство на пољу заштите и то пуно значи нама који треба да је развијамо на темељима најновијих научних сазнања - рекао је Брадић.

Размјена знања 

Међународни пројекат, који за циљ има модернизацију и даљи развој лабораторија за конзервације и рестаурације у Србији, усавршавање конзерватора и рестауратора, размену знања и учвршћивања односа установа заштите, научних кругова, а тиме и двеју држава, започет је 2003. године.

Прва фаза пројекта је реализована од 2003. до 2004. године и била је усмерена на едукацију у области музеологије и на техничку помоћ за опрему лабораторија за конзервацију Народног музеја у Београду, Музеја примењене уметности, Етнографског музеја и Музеја савремене уметности.

Друга фаза је реализована 2006. године. Радило се о пројекту конзервације и рестаурације слике "Света породица са Светом Катарином, Светим Јованом и донатором", венецијанског мајстора Јакопа Палме Старијег, коју је пратио семинар посвећен савременим методама заштите слика на дрвету.

Како је Гордана Грабеж навела, тај успешно реализовани пројекат послужио је као модел за трећу фазу сарадње - Пројекат конзервације мозаика из Народног музеја у Зајечару.

- Све три фазе су веома успешно окончане, на обострано задовољство и надам се да ће се сарадња наставити - рекла је Грабеж.

Уз мозаике, посетиоцима Музеја понуђена је и документација о свим фазама реализације пројекта, о претходним конзерваторским радовима, као и техникама израде и конзервације мозаика уопште. 

Глава и рука цара

Куриозитет изложбе представљају још два изузетна дела која ће током наредног месеца бити изложена у Народном музеју, а која ће посетиоцима омогућити да употпуне слику о Феликс Ромулијани, која се од 29. јуна 2007. године налази на Листи светске културне и природне баштине UNESCO-а.

Први је портрет цара Галерија израђен од пурпурног порфира, док је други шака са глобусом порфирне статуе. Галеријев портрет су непосредно пре београдске публике видели посетиоци изложбе "Рим И Варвару" која је одржана у Бону од 12. августа прошле до 11. јануара ове године, с циљем да се европској јавности представе ремек-дела уметности Римског царства.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.