Ранко Шкрбић: Пацијент не смије бити оштећен

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" министар здравља и социјалне заштите РС Ранко Шкрбић.

- Од нове године очекујем рад центра за радиотерапију у пуном капацитету, чиме рјешавамо један од највећих проблема у здравственом систему Републике Српске - рекао је Шкрбић.

* ГЛAС: Колико ће изградња центра за радиотерапију у Клиничком центру помоћи пацијентима при лијечењу од малигних обољења?

ШКРБИЋ: Нажалост, број пацијената са малигним обољењима расте и приморани смо да пацијенте шаљемо у друге болнице. Одлучили смо да уђемо у приватно-јавно партнерство и за сада све се одвија према плану. Центар би требало да буде завршен до краја јула, а први пацијенти моћи ће већ 1. августа примити терапију зрачења у Српској.

* ГЛAС: Шта Министарство здравља и социјалне заштите РС ове године планира да уради да би се унаприједио рад здравствених установа у Српској?

ШКРБИЋ: Још 2006. године направили смо свеобухватну анализу стања у здравственом сектору на разним нивоима, која је показала каква је ситуација у здравственим установама, али и које су потребе становништва за здравственом услугом.

Ове године реализујемо програм другог корејског кредита од 25 милиона долара за набавку најсавременије дијагностичке опреме за све болнице. С једне стране смо настојали да "поспремимо" постојеће стање, затим да болнице опремимо врхунском опремом и треће, можда и најважније, да унаприједимо едукацију кадра, што је било готово замрло за вријеме рата. Многи љекари били су на едукацији у Aмерици, Aустрији, те настојимо да стално доводимо јака имена из здравства да уче наше докторе најсавременијим методима лијечења. Значајна средства уложили смо и у унапређење система квалитета, јер је пацијент тај који треба да добије најбољу услугу. Здрав човјек има хиљаду жеља, а болестан само једну - да оздрави.

* ГЛAС: Колико ће најављена сарадња са приватним амбулантама у РС допринијети побољшању и повећању услуга пацијентима у РС?

ШКРБИЋ: И поред великог труда и улагања да се побољшају услови рада у здравственим установама, у посљедње вријеме смо примијетили да још имамо неадекватну доступност здравствене заштите. Проблем представља и значајан пораст броја обољења, те је због тога дошло до загушења у здравственом систему Републике Српске, нарочито када је ријеч о специјалистичким прегледима и консултативним прегледима специјалиста. Да бисмо то превазишли одлучили смо да Фонд направи значајне искораке и да се у здравствени систем значајније укључи и приватни сектор, јер смо, ипак, у региону лидери када је ријеч о приватно-јавном партнерству. Кроз овај пројекат радиће се и пројекат изградње и опремање центра за кардиохирургију у Слатини. Тиме ћемо увести додатни ред у приватни сектор, желимо да уведемо што више консултаната специјалиста који би радили за тимове породичне медицине и тиме појачали њихову међусобну везу. Резултат свега овога јесте да ће пацијент добити бржу и бољу услугу. Пацијенту је битно да му здравствена књижица важи и код приватника и очекујемо да ћемо им значајно смањити листе и вријеме чекања код специјалисте.

* ГЛAС: Са каквим капацитетима и кадром располажу клинички центри у РС када се ради о операцијама на срцу?

ШКРБИЋ: Класичне отворене операције срца у РС се не раде и приморани смо да пацијенте шаљемо у иностранство. Управо из тог разлога одлучили смо да уђемо у пројекат изградње специјалне болнице за кардиохирургију са жељом да и ми почнемо то радимо. Што се тиче осталих захвата на срцу, прије три године опремили смо салу за катетеризацију срца, која представља најсвјетлији сегмент здравственог система. Наши тимови доктора то толико добро раде да спадамо у сами свјетски врх по броју урађених процедура, малом броју компликација и ниској стопи смртних исхода. Имамо амбициозне планове и већ смо се договорили о великом пројекту који је у саставу реконструкције Клиничког центра Бања Лука, а то је изградња јужног крила у којем ће бити смјештене специјалистичке службе и потпуно опремљене двије кататеризоване сале за срце, чиме бисмо добили један заокружен систем.

* ГЛAС: Крајем прошле године најављено је отварање центара за мождане ударе у болницама у РС. У којим здравственим установама у Српској би ове године требало да се формирају ови центри?

ШКРБИЋ: Први центар за мождани удар отворили смо у Бањој Луци, јер су једино ту постојали потребни технички предуслови. Један од услова био је и постојање адекватне дијагностике, односно CT апарата. Да бисмо подигли техничке услове у болницама, кроз овај пројекат из Кореје, вриједан 25 милиона долара, инсистирали смо да ниједан CT који долази у РС не може бити нижег стандарда. Идеалан је 16-слајсни CT који смо наручили за све болнице у Српској. Болница у Градишци је спремна и чека нови CT. Свјесни смо да морамо да унаприједимо Службу хитне помоћи. Први корак је набавка санитетских комбија који су опремљени савременом опремом и који су атестирани. Набавили смо више од 50 возила и готово да неће бити дома здравља без новог санитетског возила које је добило атест европске компаније. Сљедећи корак је уградња адекватне опреме идентичне за сваки тим Хитне службе. Трећи корак је да се раде ургентни центри при болницама. Паралелно са овим опремањем, разговарамо са одређеним компанијама у свијету с циљем увођења и тзв. диспечерских центара.

* ГЛAС: Поједини представници синдиката тврде да у здравственом систему у РС недостаје око 1.600 љекара за његово нормално функционисање. Наводе и да, према новом Закону о здравственој заштити, студент који је завршио медицински факултет нема законом предвиђено ниједно радно мјесто у медицини. Како ово коментаришете?

ШКРБИЋ: Ово не треба да буде брига синдиката, јер он треба да брине о свом чланству и о људима који већ раде у систему. Податак није тачан и он је паушално изречен да би се скренула медијска пажња. За сваку област пратимо и планирамо који број кадрова нам је потребан.

* ГЛAС: Недавно смо имали случај да је трудници у Источном Сарајеву наплаћен редовни преглед, а у Фонду здравственог осигурања РС су изричити да су ови прегледи за ову категорију становништва бесплатни. Како ово коментаришете?

ШКРБИЋ: То је недопустиво. Директору те здравствене установе указано је да се то није смјело десити. Без обзира на радни или осигурани статус труднице, таквој особи се ни у ком случају није смио наплатити преглед.

Недостатак

* ГЛAС: Који стручњаци недостају здравственом систему Српске?

ШКРБИЋ: Aнализе су показале да немамо довољан број анестезиолога. Велики број младих људи налази се на едукацији, нарочито из области радиотерапије. Потребно је појачати број радиолога, а немамо ни довољан број нефролога. Поред тога, морамо да појачамо и број дијабетолога.

Планови

* ГЛAС: Колико ће пажње ове године Министарство поклонити промовисању услуга које здравствени систем РС даје пацијентима?

ШКРБИЋ: Фонд здравственог осигурања РС урадио је много ствари о том питању, правили су одређен сет брошура да би пацијенти спознали своја права. Ми желимо да едукујемо становништво и тај дио комуникације нам је и те како важан да би људи знали шта су наше препоруке и која су њихова права. Жеља нам је да имамо стални дијалог са пацијентима и представницима удружења пацијената, да бисмо та права поставили на адекватан ниво. У овоме смо доста напредовали. Енормно је, између осталог, повећана листа бесплатних лијекова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.