Ранко Шкрбић: Нема разлога за панику због ширења новог грипа

У сарадњи са београдским Институтом Торлак министарство ће обезбиједити додатне количине вакцина, а према тврдњама министра Ранка Шкрбића апотеке у РС снабдјевене су довољном количином антивирусних лијекова. Лијек за нови грип бесплатан је без обзира на то да ли је пацијент осигуран или не. Министар је упозорио на често прање руку, а обољели од било каквог вируса или прехладе требало би да носе маске када су на јавном мјесту гдје би могли да пренесу заразу на друге.     

*ГЛAС: Колико је РС спремна да дочека нови грип у јесен када се очекују веће размјере ширења вируса. Процјене показују да се вирус типа A H1N1 брже шири на респираторне органе од сезонског грипа?

ШКРБИЋ: Нашу спремност да дочекамо нови вирус грипа када је у питању дијагностиковање и лијечење представници Свјетске здравствене организације у недавној посјети Бањој Луци оцијенили су високом оцјеном. Вирус је ниске смртности али у већем проценту од смртности сезонског грипа. Сада је сезона грипа на другој половини земљине сфере, а наша бојазност од мутирања новог грипа везана је за јесен. Пацијенти који су на овим просторима обољели били су у контакту са обољелима гдје влада пандемија грипа. Набавка вакцина за сезонски грип је у току, а код вакцина за нови грип постоји препрека у смислу да вакцине дјелују на основни облик грипа, а не дјелују у случајевима када је вирус мутирао. Добро је то што антивирусни лијекови дјелују и на први и на мутирани облик. Заједно са СЗО припремамо се за јесењи вирус грипа, јер не можемо претпоставити у којој размјери ће се ширити, а тај период је погодан вирусима. У контакту смо и са Институтом Торлак из Београду који производи вакцине, а са министром здравља Србије договарамо да један дио вакцина из института буде резервисан за потребе РС.

* ГЛAС: Јесу ли спремни остале болнице у Републици Српској за евентуално лијечење новог грипа?

ШКРБИЋ: Сви већи болнички центри у РС покривени су потребним лијековима и сетовима за брзу дијагностику вируса.

Тимови породичне медицине знају како треба поступати у случају да се јаве пацијенти обољели од новог вируса грипа.  Мјеста за панику нема, међутим, превентивно, требало би да становништво редовно пере руке, а особе обољеле од сезонског грипа и било какве прехладе требало би да одређено вријеме носе маску на јавним мјестима. Ипак, таква појава код нас би сигурно проузроковала панику иако би то био вид превенције и заштите здравих особа.

* ГЛAС: Имамо ли довољно антивирусних лијекова у свим дијеловима Републике Српске?

ШКРБИЋ: Значајне количине антивирусних лијекова набавили смо још када се појавио птичији грип. Преко пројекта Свјетске банке купићемо додатну количину лијека против новог вируса. Лијек је бесплатан за сва лица у Републици Српској без обзира на то да ли су осигурани или нису, а која болују од вируса H1N1,  јер вирус спада у домен масовних заразних болести.

* ГЛAС: Хоће ли плате здравственим радницима с обзиром на ребаланс буyета остати исте? Шта захтијевају синдикати, а шта је реално испунити?

ШКРБИЋ: Након доношења Закона о платама здравствених радника стабилизовала се ситуација и имамо утврђену мјесечну траншу за исплате плата у здравству. Она је у плану буyета и може се у потпуности испоштовати. Услиједио је ребаланс буyета и мјере економске кризе, али без обзира на то настојаћемо да се плате не смањују. Ипак плате здравственог сектора не могу се издвајати од осталих буyетских корисника. Очекујемо да не дође уопште или, бар не, до значајног смањења плата за било ког буyетског корисника. Синдикати су у почетку спорили закон, али сада су постали свјесни да им даје одређену гаранцију. Схватили су да је боље примати и нижу плату која је ипак виша од нивоа плата које смо затекли у здравству. Чињеница је да су у прошлој години биле плате повећане па затим смањене, али када видимо да ли је добар прилив у буyету неће бити препреке да плате поново повећамо.

Посебним колективним уговором чију прву верзију очекујемо за десетак дана дефинисаћемо области које нису новим законом обухваћене, а то су услови рада у ризичним зонама, ноћни рад и друге надлежности. Преговори у здравству и даље ће се обављати са синдикатима.

* ГЛAС: Мањка ли радника у здравству или има и сувишних?

ШКРБИЋ: У здравствени сектор годинама се примао немедицински кадар тако да има доста случајева гдје он није неопходан. Нови начин уговарања са примарном здравственом заштитом натјераће директоре домова здравља и начелнике општина да направе план рационализације и прерасподјеле "вишка" кадра за којим нема потребе да је стално запослен, јер за послове које обавља може привремено да се ангажује радник или предузеће. Када је ријеч о професионалном медицинском кадру, посматрајући по европским параметрима и броју доктора и медицинских сестара на стотину хиљада становника далеко смо испод европског просјека. Aко посматрамо болничке центре  номинално, имамо вишак, а са аспекта пружања услуга мањак доктора. За услугу коју ниједан доктор код нас не обавља морамо пацијента да упутимо у друге центре изван Републике Српске. Тај дизбаланс можемо да поправимо само на начин да наши доктори савладају услуге које за сада не обављају.

* ГЛAС: Чему министарство посвећује највише пажње када је ријеч о улагањима?

ШКРБИЋ: Министарство има комплетну евиденцију о ситуацији у којој се налази свака болница у Републици Српској. Нема одјељења и болнице гдје нисмо донекле унаприједили услове рада. До краја године реализоваћемо кредит Кореје у вриједности 25 милиона марака у дијагностичкој опреми тако да ће свака болница у Српској добити опрему која јој је најнеопходнија у дијагностици. Намјеравамо све болнице у сарадњи са Фондом здравственог осигурања да опремимо анестезиолошком опремом да јединице интензивне његе и анестезије добију најновију опрему по посљедњој ријечи технологије. Бројни домови здравља у РС имају највећи проблем са транспортом пацијената тако да ћемо у овој години набавити значајан број санитетских возила.

До краја године требало би да се заврши обнова и изградња центара за хемодијализу. Свих десет колико их има у РС биће идентично опремљени. Влада РС издвојила је значајан дио средстава за реконструкцију домова здравља.

Универзитетска болница

* ГЛAС: Када ће РС добити први Универзитетско-болнички центар?

ШКРБИЋ: У реконструкцији Клиничко-болничког центра тренутно се замјењују лифтови и то ће се завршити до септембра. У сутерену КБЦ-а у потпуности је обновљен цитогенетски лабораториј и центар за дојку, а постепено ће се обнављати и остали дијелови. Новим законом о здравственој заштити мијења се назив високошколских болничких установа. Неће више бити назива Клинички центар. Убудуће ће се звати Универзитетска болница, а остале болнице зваће се у складу са нивоима од првог до четвртог, што ће се одређивати по броју и врсти услуга које та болница пружа. Aко нека болница жели да буде првог нивоа мораће да напредује у врсти и броју пружања услуга. На Универзитетској болници у Бањој Луци односно у РС радиће се интензивно у овој и наредној години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.