Ранко Кисић најпознатији херцеговачки ловац на вукове
БИЛЕЋA - Сви ловци свијета слажу се у једном - вук је дивљач коју је најтеже устријелити, због чега је вучији трофеј и цијењен као ријетко који други.
То добро зна и Ранко Кисић из билећког села Баљци, који је са непуних 30 година, постао тренутно најпознатији и најуспјешнији херцеговачки ловац на вукове. За нешто мање од 10 година, колико се бави ловом, уловио их је 12. Онај 12. пао је недавно у Баљцима.
Ранко о вуковима и њиховој нарави зна пуно, јер без тога не би ни могао да буде успјешан ловац на њих. Прије свега зна оно што су зоолози давно утврдили - вук је најкрволочнији међу свим звијерима. Већина осталих опасних животињских кољача не напада ако су сити, па поред лавова и тигрова тада безбједно може да шета на десетине антилопа, а вук коље и у тим тренуцима под условом да је потпуно безбједан. Што је још, горе вук ће и када је "гладан као вук", при наиласку на стадо оваца, најприје сваку да закоље, а тек потом да руча. A његов ручак зна да буде поприлично обилан, па су у Херцеговини забиљежени случајеви да је у желуцу убијеног вука нађено и више од 15 килограма меса.
О вуку се зна и то да је најиздржљивија животиња, па само за једну ноћ са лакоћом може да превали раздаљину од 100 километара. Зна се и да је одличан у лову и да свака јединка у чопору зна свој задатак који извршава без поговора.
Заповијести вође чопора при томе су "свето писмо" за све остале.
Зна се и да је вук веома храбра и препредена животиња, па у Херцеговини многи знају да испричају бројне приче о томе. Једна од њих је и она у којој се каже да, приликом припреме за савладавање коња, најприје напуни уста земљом и пијеском, па то својој будућој жртви све саспе у ноздрве како би јој онемогућио дисање и тако је лакше савладао. Тако и успијева да савлада животиње и до 20 пута теже од себе.
Вук је, у односу на своју тјелесну тежину, међу двије-три најснажније животиње на свијету. Кад се све сабере, могло би да се каже да је вук животињски цар прије него лав. Ранко Кисић зна још понешто о тој звијери са изузетним способностима.
- Вук с лакоћом прескаче жичану ограду и до два метра висине, а ако је ријеч о зиду онда и још вишу. О томе колико је вук опрезна, осјетљива, лукава и надасве паметна звијер, могу романи да се напишу. Бројне до сада организоване хајке на њега, дале су мршаве ловачке резултате. Вук једноставно зна да се извуче из клопке, при чему се служи својим снажним чулима и за животињски свијет необичном интелигенцијом и лукавошћу - прича Ранко.
Он то све добро зна, па с наоружаним тимом и бројним додатним сазнањима креће у лов на ту животињу. Aли често сва та знања нису довољна, па је потребна велика ловачка воља и спретност да би се уловио вук. Треба знати и вучије прелазе, па тек онда ићи на ноћну чеку.
Колико је вук препредена животиња и стручњак за избјегавање ловачких хајки, говори и његова истинита прича у којој каже да се вучији чопор, прије неколико година, повлачио пред хајкачима и не налазећи други излаз стигао на педесетак метара од првих билећких градских кућа и притајио се ту гдје им се нико није надао.
- Добар број вукова, па и овога посљедњег, одстријелио сам захваљујући псима. Треба имати добро уво и за то јер пси на посебан начин лају на вука. То је онај успаничени и учестали лавеж препун страха и дозивања ловца и домаћина у помоћ.
Овог посљедњег 12. вука, убио сам ту у селу негдје око један час послије поноћи. Таман сам се спремао на спавање кад сам зачуо лавеж на вука. Одмах сам се дохватио пушке и похитао аутомобилом у том правцу. Недалеко од Бајовића кућа, један вук испод пута, а други искочи на асфалт и ја за њим. Кад је скренуо улијево са пута, пуцао сам кроз прозор аутомобила и погодио га првим метком, прича Ранко, који је пун ловачких вучијих прича.
И добро зна да су сви ловачки трофеји на једну, а вучији на другу страну, јер му равнога нема. Зато их и лови са толико ловачке страсти.
Дувански дим
Има ловаца који веле да су вука чекали цијеле ноћи крај стрвине и за то вријеме попушили двије кутије цигарета, па ипак нису успјели. A не знају да он лако осјети и препозна дувански дим и да одмах зна да је ловац у близини. Ја сатима, у најхладнијој зимској ноћи, умијем да останем на чеки. При том не само да не пушим и да се и не накашљем, него заустављам и дисање. Стојим непомично као кип, али ме и тако вук осјети и неће да приђе поготово ако вјетар дува од мене према њему, каже Ранко.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
