Рањиве мајке у зачараном кругу

Постпорођајна депресија или пост партум (латински назив овог поремећаја) је врло честа код жена, а често се не препозна на вријеме, јер и новопечена мајка може да не буде свјесна да пати од овог поремећаја. О томе колико ова депресија може бити озбиљан проблем са катастрофалним посљедицама, говоре и подаци о чедоморству или самоубиству мајки недуго послије порођаја, који су се скоро дешавали и у нашој земљи, али и окружењу.

Професор др Aлександар Милић казао је да реакције постпорођајне депресије могу да буду различите и да се  депресија може јавити у било којој трудноћи, али ипак најчешће у првој.

- Ова врста депресије је повезана са одређеним симптомима, који могу бити узроковани самом траумом од порођаја, који је везан за болове, неизвјесност, одређена емоционална преживљавања, страхове или несигурност - рекао је Милић.

Милић истиче да су породиље посебно рањиве током посљедњег тромјесечја трудноће, и у том периоду постоји повећан ризик од депресије. Поред тога, свакодневна искуства нових мајки, попут поремећаја сна, постпорођајног бола, те прошле и актуелне психолошке трауме дјелују као фактори стреса који утичу на стварање депресије.

- Никад депресија не може настати ако већ нема неки одређени патогени фактор, који је код неких особа више или мање изражен, а код неких мајки може да заврши и чедоморством или самоповређивањем - нагласио је Милић.

Милић је додао да уколико се примијети постпорођајна депресија, прво би требало отићи на разговор са љекаром опште праксе и гинекологом, а они ће уколико утврде депресију послати жену код психијатра.

- Лијекови које љекар препише, могу да помогну већ послије неколико седмица, али неопходна је помоћ супруга, породице и пријатеља, да би се превазишли сви проблеми - додао је Милић.

Трајање постпорођајне депресије

Постпорођајна депресија може трајати дуго, чак толико да угрози везу са дјететом. Због тога је треба препознати на вријеме, јер мајка може да пати од депресије, а да тога уопште није свјесна. Међутим, треба рећи и да су код седам од десет жена присутни неки од симптома те болести. Сасвим је нормално да се жена осјећа тужно и празно током првих седмица послије порођаја. Сматра се да су ови проблеми углавном везани за физиолошке узроке. Уколико су лоше расположење и осећај неприлагођености и самоће све јачи код жена послије порода, треба да потраже помоћ стручњака. У овом случају треба заборавити да ће прво беба осетити мајчино расположење  које настаје углавном због осећаја усамљености и страха да неће бити на висини задатка који стоји пред њом, а задатак је један и највећи - бити мајка. То су основни елементи који могу изазвати мрачно расположење.

Психолози сматрају да неке жене постају анксиозне и бебу доживљавају као уљеза.

Насупрот томе, има и оних новопечених мајки које доживљавају емотивну кризу: затварају се у себе, размјена осјећања са бебом постаје све слабија и слабија, док апсолутно не нестане било каква иницијатива са мајчине стране. И у једном и у другом случају депресивна мајка не успијева да оствари контакт са бебом, да јој понуди заштитнички загрљај. Ситуација иде и до те мјере да беба често може да се умири само ако је држи нека друга особа. Бебин плач код оваквих мајки ствара осјећај неспособности да се суоче са новонасталом ситуацијом. То само појачава тај осјећај, стварајући зачарани круг из кога је тешко да се сама извуче.

Докторка Елизабета Радоњић казала је психотични облик депресије, када се може десити и чедоморство или самоубиство јавља код једне од три жена на хиљаду породиља.

- Додатна трагедија може настати ако се депресија на вријеме не лијечи , јер тада трпи и породица и беба, али сама жена - казала је Радоњић и додала да постпорођајна депресија обавезно захтијева стручну помоћ љекара.

Депресија послије порода умањује квалитет живота

Већина жена послије порода доживљава одређени ниво стреса или потиштености. Уколико је ово психичко стање интензивније и траје дуже него што је уобичајено, назива се постпорођајном или постнаталном депресијом. Око 13 одсто жена послије порода пати од депресије, која значајно умањују квалитет живота и ослабљује женину способност да се брине о дјетету.

Постпорођајна депресија је изљечива, а шпански научници су пронашли технику којом је могуће предвидјети наступ те болести са прецизношћу од 80 одсто.

Главни аутор истраживања с политехничког свеучилишта у Валенцији Салвадор Тортајада наглашава у једној од својих студија да рана и благовремена дијагноза омогућава брзу интервенцију и спречавање развијања пуних симптома код жена које су у опасности да послије порода оболе од постпорођајне депресије.

Техника утврђивања ризика за овај облик депресије обухвата анализу гена за пренос серотонина (неурохормона одговорног за расположење), женин степен раздражљивости, снагу друштвене мреже на коју може рачунати, историјат психијатријских проблема у породици и емоционалне промјене током трудноће. Фактори који смањују могућност настанка послијепорођајне депресије су животно доба жене, јер су старије мајке отпорније на депресију и рад током трудноће.

Добра вијест је у томе да се ово стање може лијечити, и да је женама данас та помоћ лако доступна.
Током трудноће и послије порода, жена доживљава велике промјене које су везане за њено психичко стање, емоције, начин живота и односе са околином и партнером.

Осјећања потиштености и доживљај безразложне туге у тренуцима када мајка мисли да би заправо требала бити срећна јер је родила здраво дијете, у ствари је више распрострањена, него што се мисли.

У 80 одсто случајева, жене послије порођаја могу доживјети овај вид психичког стања. То је углавном период велике осјетљивости, тјескобе и промјена у расположењу које обично достигну врхунац три до пет дана послије порода. Ови симптоми најчешће нестају у току двије седмице послије доласка бебе на свијет и није мајкама потребан никакав третман. Међутим, уколико се такво непријатно психичко стање и даље настави, ријеч је о постпорођајној депресији.

Она се углавном појављује у првих 12 мјесеци послије порода и то најчешће у првих неколико седмица или мјесеци. Депресија може да варира - од благе или скоро непримјетне па до веома интензивне депресије, која траје дуже времена, а најчешће се јавља послије првог порода.

Симптоми

Жене које пате од постпорођајне депресије могу имати сљедеће симптоме: осјећање безвриједности, слабо самопоуздање, осјећање кривице и неравноправности са другима, или мајке имају претежно негативне мисли, песимистичне су, имају осјећај да живот нема смисла, брзо се нервирају, лако заплачу, имају осјећај да не могу да задовоље све захтјеве који се од ње очекују, имају проблеме са спавањем, смањен либидо, узнемирене су, доживљавају паничне нападе, лупање срца, губитак апетита, те потешкоће са памћењем и концентрацијом.

Физичке промјене

Још увијек није познато зашто се јавља постпорођајна депресија Неки од сљедећих фактора могу утицати на такво психичко стање... Рађање дјетета, било оно лакше или теже, значајан је догађај који женско тијело доживљава. Хормоналне промјене које се дешавају у тијелу жене утичу на хемијске промјене у мозгу, мијењајући тако психичку равнотежу. У овом периоду, дијете захтијева пуно пажње тако да жена нема довољно времена за спавање. То доводи до исцрпљености, а испрекидано спавање додатно отежава жени да преброди почетну депресију.

Емоционалне промјене

Послије порода жена доживљава велике промјене које су додатна потешкоћа њеним новонасталим обавезама око новорођенчета. Те потешкоће отежавају опоравак жене, а оне могу бити: промјене у начину спавања, промјене у релацији са партнером, губитак самосталности, а за неке жене проблем је и константна брига о дјетету која постаје превелика обавеза.

Социјалне промјене 

Уобичајени социјални мит и притисак да жена треба да има дјецу док је врло млада, доприносе овом проблему. Млада мајка се не осјећа увијек спремном за материнство. Она може доживљавати своју нову животну позицију и улогу мајке са осјећајем фрустрације - као губитак властите слободе и младости, осјећа да је преоптерећена обавезама око дјетета, да постепено губи контакте са пријатељима и нема више времена и могућности да остварује своје циљеве и жеље. Свакодневица као што је, на примјер, живот на једној плати, може још више погоршати ситуацију. 

Додатни фактори који могу повећати ризик од постпорођајне депресије су: претходни случајеви депресије код саме особе или у њеној породици, лоши односи са партнером или недостатак партнера, недостатак очекиване подршке током порода, порођајне компликације у мајке или дјетета, када пород није испунио очекивања мајке, преурањени или закасњели пород, рођење близанаца или више беба, негативни осјећаји или слаба присност са бебом, проблеми са здрављем бебе, нежељена или "злочеста" беба.

Видови лијечења

Постоје различите опције у лијечењу постпорођајне депресије, а између осталог то су: узимање лијекова, психотерапија, савјетовање и групни третман.

Најефикаснији третман је узимање лијекова против депресије у комбинацији са психотерапијом. Неки се лијекови могу узимати и док се доји, али је за то увијек потребна консултација са доктором. Сами лијекови никада нису довољни и њихово узимање мора да буде попраћено и психолошким савјетовањем.

Како помоћи самој себи

Мора се имати на уму да овај стресни период живота неће заувијек потрајати, цијенити новонасталу улогу мајке и настојати бити самоувјерени и задовољни мајчинством.
Побрините се за властито здравље и задовољство, и покушајте да одржите смисао за хумор. Младе мајке морају одржавати активан друштвени живот и  дружити се са мајкама које живе у близини или звати старе пријатеље.

Помоћ стручњака

Разговор о постојећим проблемима са партнером или женама које су доживјеле слично искуство, може да помогне онима које послије порођаја осјете симптоме постпорођајне депресије. Aли често је потребна и професионална помоћ. То је могуће учинити телефонским разговором са специјализованом службом за постпорођајну депресију. Такође, доктор опште праксе може да направи процјену психичког стања породиље, посавјетује, осигура лијечење или упути одговарајућем специјалисти.

Депресија прије порођаја

Постпорођајна депресија се може јавити и прије порођаја, и то најчешће због недостатка енергије, тешкоће на послу, или неких сентименталних проблема, жеља за бјекством од обавеза и одговорности. У овом случају припрема за порођај може бити веома корисна, као и разговор са стручњацима, али и пријатељима, да би се пребродила криза.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.