Рајко Кузмановић: Сачуваћемо уставну позицију Српске и наш идентитет

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић поводом 9. јануара - Дана и крсне славе Републике Српске.

- Основни проблем је у томе што БиХ није истински слободна и демократска земља већ међународни протекторат, земља у којој су одлуке високог представника изнад Устава, закона и легитимно конституисаних институција. Референдум је само наш одговор на то правно насиље које годинама трпимо - истакао је Кузмановић.

* ГЛAС: Како правни и уставни систем Српске одбранити од наметања одлука високог представника у БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Високи представници су за посљедњих неколико година наметнули више од 700 политичких и правних одлука и аката од којих је већина нарушавала правни и уставни систем РС и БиХ. Таква активност високих представника није заснована на Дејтонском споразуму и његовим анексима, нити на Уставу или било ком другом правном акту. То је наметање и октроисање одлука заснованих на такозваним "бонским", аутократским и неправним овлашћењима. То је, у ствари, злоупотреба права, односно насиље неправа над правом.

* ГЛAС: Има ли РС уопште механизме да се одупре оваквој пракси рјешавања важних питања?

КУЗМAНОВИЋ: Одлучни смо да се таквим одлукама супротставимо свим демократским, правним и институционалним средствима и тако заштитимо уставни капацитет и интересе РС и њених грађана. Народна скупштина РС, као највиши законодавни орган, кључно је мјесто за расправу и доношење одлука које треба да РС заштите од неуставних и незаконитих одлука високог представника. То би морала да буде и Парламентарна скупштина БиХ, јер су одлукама високог представника угрожене и институције система БиХ.

НСРС, као највиши представнички орган и израз воље бирачког тијела, подржала је ставове Владе РС у којима је аргументовано образложено зашто не можемо да прихватимо и због чега одбијамо посљедње одлуке високог представника.

* ГЛAС: Какви би у том процесу могли да буду конкретни потези РС?

КУЗМAНОВИЋ: Могући конкретни кораци у заштити интереса РС су евентуално повлачење наших представника из заједничких органа БиХ и изјашњавање грађана о одлукама високог представника. Ова два институционална механизма одбране наших интереса употријебићемо као нашу легалну и легитимну могућност, засновану на уставним и законским нормама. Високи представник јесте највиши ауторитет за тумачење и спровођење Дејтонског споразума. Међутим, скоро сви високи представници углавном су излазили из оквира тих овлашћења и постали ствараоци уставних и осталих правних норми. Посљедња, апсолутно непотребна одлука високог представника, да продужи мандат страним судијама и тужиоцима у Суду и Тужилаштву БиХ, за коју нема упориште у Уставу БиХ и која је противна ранијој одлуци Парламента БиХ, драстичан је примјер кршења норми домаћег и међународног права.

* ГЛAС: Зашто се грађанима Српске оспорава право да се на референдуму изјасне о важним питањима, што је општеприхваћена и уобичајена пракса развијених демократија?

КУЗМAНОВИЋ: На ово питање одговор би морали да дају они који нам то по домаћем и међународном праву оспоравају. Увјерен сам да од њих не бисмо добили конкретан одговор и ваљане правне ни политичке аргументе, јер они не постоје. Њихова објашњења, за која се и не труде да обезбиједе аргументе, углавном не иду даље од реторичких фраза о тобожњем нашем кршењу Дејтонског споразума и докумената Савјета безбједности Уједињених нација. Цијели свијет зна да никада није Савјет безбједности, нити било које међународно тијело, нити Дејтонски споразум, оспоравао демократско право грађана на референдум.

* ГЛAС: Који су уставно-законски основи за одржавање референдума у РС?

КУЗМAНОВИЋ: У Уставу РС имамо упориште за расписивање референдума. Имамо то и у Закону о референдуму, који има одређених недостатака, због чега ће бити потребно усвајање његових измјена и допуна. Референдум је легитимно, демократско средство изјашњавања грађана у свакој демократској земљи и тако би требало да буде и у РС, односно у БиХ.

* ГЛAС: Међутим, одлуке OHR-а су у овом тренутку изнад уставно-правног система земље?

КУЗМAНОВИЋ: То је тачно. Основни проблем је у томе што БиХ није истински слободна и демократска земља, већ међународни протекторат, земља у којој су одлуке високог представника изнад Устава, закона и легитимно конституисаних институција. На те одлуке не можемо да утичемо, што је незамисливо у правној држави. Коначно, немамо могућност ни коришћења права на жалбу. Нажалост, у институцији OHR-а концентрисана је законодавна, извршна и судска власт, а наш народ има пословицу за такву ситуацију - кадија те тужи, кадија ти суди. Дакле, непоштовање права је основни проблем у БиХ. Референдум је само наш одговор на то правно насиље које годинама трпимо. Зато је дошло вријеме да се каже да не можемо извршавати одлуке високог представника које су противне интересу РС и њених грађана. Свјесни смо тежине такве одлуке, због чега желимо да чујемо и мишљење грађана о нашим ставовима. Када власти у другим земљама или регијама расписују референдуме, онда је то у реду, али када ми у РС желимо да омогућимо грађанима право да се изјасне о важним питањима - онда је то наводно кршење Дејтонског споразума. Дакле, на сцени су двоструки стандарди, непринципијелна и недосљедна употреба демократских и цивилизацијских тековина и стандарда европских правних норми.

* ГЛAС: Ипак, OHR је посљедње закључке НСРС о Инцковим одлукама у вези са правосуђем оцијенио антидејтонским?

КУЗМAНОВИЋ: Таква тврдња је празна фраза и класична замјена теза. Онај ко крши Дејтонски споразум говори да то ради неко други. Дејтонски споразум не крши РС, него то чини OHR. Ми само желимо да заштитимо наш интерес и права која нам је дао тај међународни уговор, чије се одредбе морају поштовати и извршавати, по старом правном правилу pacta sund servanda (уговори се требају поштивати, основно начело уговорног права). Овакви ставови нису антидејтонски. Свако добронамјеран у закључцима Владе РС у вези са одлуком високог представника, а које је усвојила Народна скупштина РС, лако би, на основу аргумената и анализе у њима, схватио да високи представник крши Дејтонски споразум, а не НСРС и остале институције РС.

* ГЛAС: Појединци из међународне заједнице и неки од сарајевских политичара упорно тврде да РС руши БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Ми нисмо политички авантуристи и сецесионисти, као што неки хоће да нас прикажу. Не желимо да разграђујемо БиХ, него да сачувамо положај, статус и овлашћења Српске, као равноправног и трајно конститутивног дијела ове земље, али и наш идентитет, достојанство и право да самостално одлучујемо о нашој судбини, поштујући при томе уставно-правни поредак, суверенитет и територијални интегритет БиХ.

* ГЛAС: Тим OHR-а је обавио попис имовине у БиХ. На том списку се налазе и неке од институција РС - зграда НСРС и Палата предсједника РС. Како правично расподијелити имовину између БиХ, ентитета и Брчко дистрикта?

КУЗМAНОВИЋ: Желим да нагласим да овај попис вјероватно није валидан и тешко да ће имати формално-правну снагу. Он треба да доживи ревизију и да се утврди да ли је у техничком смислу уопште употребљив за разговор и евентуалну активност. Бојим се да би он могао да постане подстицај за нове проблеме, а не дио рјешења питања праведне подјеле имовине.

И прије него што је OHR почео попис имовине упозоравали смо да се ова канцеларија непотребно мијеша у надлежности домаћих органа власти. Међутим, високи представник је наставио рад и завршио попис имовине, који званично није ни достављен институцији предсједника РС. О његовом садржају сазнао сам из извјештаја медија.

* ГЛAС: Коме, у ствари, припада власништво над имовином у земљи?

КУЗМAНОВИЋ: Оно што је сигурно, према Дејтонском споразуму, имовина која се налази на територији ентитета припада ентитетима. Значи, имовина на њеној територији припада Српској и треба да буде књижена на РС, односно локалне заједнице, уколико је њихово власништво. Спремни смо да дио имовине, који је потребан институцијама БиХ, а у складу са договором ентитета, припада и буде књижен на БиХ. Тај проблем веома лако и релативно брзо може да буде ријешен, ако постоји добра воља свих заинтересованих страна.

* ГЛAС: Лидер Странке за БиХ Харис Силајџић и други бошњачки политичари тврде да сва имовина бивше СР БиХ припада БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Стиче се утисак да у овој земљи многима и не одговара да се ово, као и многа друга битна питања, брзо рјешавају, јер би тиме били испуњени циљеви које је Савјет за примјену мира у БиХ поставио за затварање OHR-а. И оваквим односом високог представника и других представника међународне заједнице политичка и безбједносна ситуација постаје сложенија и неизвјеснија. Она се, заправо, само и даље непотребно компликује, у смислу покушаја да се као државна имовина представи и имовина која, и према Дејтону и према Уставу, припада ентитетима.

* ГЛAС: На списку имовине који је сачинио OHR је и Палата предсједника РС?

КУЗМAНОВИЋ: Када је у питању Палата Републике, која је одлуком Владе РС од 10. маја 2007. године дата на трајно коришћење Служби предсједника Републике, она припада РС. Ова зграда, од своје изградње до данас, никада није била државна имовина, већ имовина бановине, среза, општине и данас Српске.

* ГЛAС: Сарајевски политичари никако да се помире са дејтонским уређењем земље и постојањем Српске коју оптужују да је препрека европским процесима?

КУЗМAНОВИЋ: Та констатација апсолутно није тачна. Српска је искрено опредијељена и снажно доприноси европској будућности БиХ. Она је, у том смислу, дала и даје пуни допринос испуњавању захтјева и обавеза које се стављају пред БиХ, нарочито у процесу придруживања ЕУ. Постојећа уставна структура земље и постојање ентитета нису препрека за европску перспективу БиХ. Међутим, оно што је већ одавно уочљиво је то да управо поједини политичари из Сарајева настоје да овај процес злоупотријебе за унитаризацију и централизацију земље. На такве захтјеве не можемо и нећемо пристати. Дејтонска рјешења и уставни статус и надлежности РС не могу се дерогирати. И у ЕУ је доста сложених држава и оне успјешно функционишу. Не постоје објективни разлози да тако не буде и у случају БиХ.

* ГЛAС: Како оцјењујете тренутну политичку и економску ситуацију у Српској и шта очекујете од 2010. године?

КУЗМAНОВИЋ: У цјелини гледајући, и политичка и економска ситуација у РС је задовољавајућа. На политичком плану успјели смо да сачувамо стабилност, надлежности и овлашћења Српске. Постоји значајан консензус политичких субјеката о виталним интересима и положају РС у оквиру БиХ. Успјешно функционишу органи и институције парламентарне, извршне и судске власти. На сцени су демократски процеси. Одбацили смо покушаје да нам се путем промјена Устава ограничи капацитет у ентитетском одлучивању и заштити виталних интереса у институцијама БиХ.

Међутим, непотребне проблеме и даље изазива коришћење тзв. "бонских овлашћења" високог представника и његове одлуке супротне дејтонским овлашћењима. Због стања у којем је БиХ протекторат споро теку процеси преузимања одговорности домаћих органа.

* ГЛAС: Како је свјетска финансијска и економска криза утицала на прилике у РС?

КУЗМAНОВИЋ: На економском плану постојале су и постоје околности и догађаји на које нисмо могли и не можемо да утичемо. Свјетска економска и финансијска криза, коју нисмо изазвали, али која је због незаустављивих процеса глобализације утицала и на РС, изазвала је проблеме и у домаћој економији и одразила се на услове живота и рада наших грађана.

Ипак, успјели смо да очувамо фискалну стабилност, да не дозволимо пад бруто домаћег производа и да обезбиједимо редовност исплата плата буџетских корисника и пензија.

* ГЛAС: Званична статистика говори о расту индустријске производње и повећању плата у РС. Међутим, бројни грађани тврде да јако тешко живе са малим примањима?

КУЗМAНОВИЋ: Наравно да има проблема, али гледајући земље у окружењу, посљедице економске кризе у РС биле су далеко мање. У свим областима резултати би могли да буду много већи и стабилнији. Не заборавимо, велика је незапосленост, бројни радници су на чекању, многи наши грађани немају основне услове за живот. У том смислу су и наше велике и трајне обавезе на рјешавању тих питања.

Очекујем да ће и ова година бити у знаку ублажавања посљедица свјетске економске кризе.

* ГЛAС: Шта ће бити приоритет за власти Српске?

КУЗМAНОВИЋ: Настојаћемо да остваримо циљеве економске политике у 2010. години и наставимо реализацију пројеката који се финансирају из економско-социјалне компоненте Развојног програма РС. Охрабрујући су подаци да је досад реализован 81 пројекат, а да их је више од 130 у фази реализације, за шта је одобрено око 390 милиона марака. Такође, наставићемо са равномјерним регионалним развојем и рестриктивном политиком у сектору јавне потрошње.

Посебну пажњу посветићемо социјално осјетљивим категоријама становништва, као што су борци, инвалиди, незапослени, посебно млади и грађани који су због посљедица економске кризе остали без посла.

* ГЛAС: Постоји ли могућност да предстојећи избори у земљи у други план ставе економско-социјалне проблеме?

КУЗМAНОВИЋ: Ова година је изборна. У њој ће нам требати доста додатног труда и енергије да у предизборној кампањи превладају општи над страначким интересима и да не девалвирамо бројне успјехе и добра рјешења. Сви ти потези треба да доведу до конкретних резултата, тако да очувамо политичку, економску и социјалну стабилност. Оно што је гаранција успјеха у овим областима је то да су органи и институције Српске и представници РС на свим нивоима власти предузели потребне радње и мјере да би спријечили негативне ефекте свјетске економске кризе. И као друштво и као појединци морамо да покажемо максималну солидарност и помогнемо најугроженијим категоријама да бисмо што безболније превазишли кризу, за коју очекујемо да ће идуће године, великим дијелом, остати иза нас.

Сарадња РС и Србије

* ГЛAС: Да ли ће РС наставити да реализује Споразум о специјалним и паралелним везама са Србијом?

КУЗМAНОВИЋ: Без сваке сумње наставићемо још интензивнију реализацију већ утврђених економских, културних, научних, образовних и других програма. Паралелне везе треба да посматрамо као дио наших историјских, традиционалних и националних интереса, као очување идентитета и постојаности нашег народа. Зато специјалне и паралелне везе и даље имају вишеструко значење за уставноправно, политичко, економско-социјално стање у РС. Настојаћемо да и у будућности унапређујемо наше односе. Очекујемо да покренемо још доста пројеката, прије свега, у домену инфраструктуре, енергетике, здравства, културе, образовања, науке...

Постоји и неколико конкретних приједлога: заједничка продукција филма посвећеног страдањима Срба у Јасеновцу, размотрићемо могућности оснивања огранка Матице српске, унапређење сарадње двију академија наука и умјетности, универзитета и других културних и научних институција. Та сарадња није ишла и неће ићи на штету БиХ, њеног интегритета и суверенитета.

Законодавство

* ГЛAС: Као академик и експерт уставног права, како гледате на процес прилагођавања законодавства земље стандардима Европске уније?

КУЗМAНОВИЋ: И поред бројних политичких проблема у земљи, постигнути су и неки добри резултати. Успјели смо да потпишемо Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Налазимо се у фази спровођења реформи у бројним областима, у току је усклађивање законодавства са законодавством ЕУ. Српска је још 2007. године донијела Одлуку о поступку и начину усклађивања свог законодавства са законодавством ЕУ и задужила сва министарства и републичке органе да се брину о процесу усаглашавања нормативних аката са acquis communautaire (правна стечевина ЕУ).

У бројним областима врши се имплементација европских стандарда и критеријума, што је суштина европског пута и уласка у европске интеграције и асоцијације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.