Рајко Кузмановић Република Српска ће сачувати имовину која јој припада

- Нелогично је да у једној сувереној држави страни држављани обављају функције у било којем сегменту власти, а посебно у правосудном систему - рекао је Кузмановић.

Коментаришући одлуку Кацеларије високог представника у БиХ да обави попис имовине, Кузмановић је рекао да се Република Српска неће супростављати тиму OHR-а, али да ово питање "неће и не може бити ријешено на штету етитета".

* ГЛAС: И док из OHR-а тврде да је ријеч само о "техничком попису", политичари из Српске кажу да је то директно преузимање надлежности од домаћих институција и негирање Устава и Дејтонског споразума?

КУЗМAНОВИЋ: Сумњам да ће тим који формира OHR успјети да заврши овај посао до новембарског засједања Савјета за примјену мира. Тим ће се сусрести са многобројним правним, техничким и организационим питањима. Не може тим за два- три мјесеца усвојити ни методологију рада, а камоли да заврши посао.

Званичне земљишне књиге у грунтовницама, катастрима и другим евиденционим установама су прилично неажурне, још из аустроугарског доба, Краљевине Југославије, а посебно оне о друштвеној својини која је била "свачија и ничија". У књигама има оног чега нема и нема онога што постоји. И на концу, по закону сваки извод из званичних књига се плаћа као такса. Ко ће то платити?

С друге стране, није попис имовине само техничко питање. Он је прије свега правно, али и политичко питање. У БиХ не постоји ниједно питање, а да нема политичку димензију.

Одлука OHR-а да попише имовину, на коју је право располагања, односно управљања имала БиХ у децембру 1991. године је политичка и прејудицира исход пописа и подјеле имовине и занемарује уставно-правну структуру државе насталу Дејтонским мировним споразумом и реалност постојања ентитета, као њених саставних дијелова.

* ГЛAС: Како ријешити ово питање које је неопходно за трансформацију OHR-а?

КУЗМAНОВИЋ: РС је заинтересована за рјешавање питања подјеле државне имовине, али се ово питање непотребно компликује. Постоје тенденције да се као државна имовина представи и имовина која, и према Уставу и према Дејтонском мировном споразуму, припада ентитетима, који су њени титулари.

Без обзира на добре намјере сматрам да одлука високог представника о формирању радне групе за попис државне имовине није у складу са становиштем које подржава међународна заједница и сам OHR да домаћи органи и институције преузму одговорност за усвајање и провођење одлука од интереса за БиХ и њене ентитете.

* ГЛAС: Како РС да заштити своје интересе ако дође до политичких притисака приликом расподјеле имовине?

КУЗМAНОВИЋ: Република Српска неће се супротстављати тиму за попис, али неће дозволити да имовина, која јој припада према Уставу и Дејтонском споразуму, буде одузета. Нисмо против тога да држава добије имовину потребну да би ефикасно функционисала, али то неће и не може бити на штету етитета. Због тога је било каква намјера нелегалног и незаконитог одузимања имовине која припада РС, унапријед осуђена на пропаст.

Ми искрено желимо да ово питање буде ријешено, али прије свега питање је да ли су и други заинтересовани за његово ефикасно рјешавање, или се иза тога крију неки други циљеви и интереси.

* ГЛAС: Истовремено, OHR и други стране дипломате и амбасадори залажу се за останак страних судија и тужилаца у правосуђу у БиХ? Став званичника РС је да се странцима у правосуђу врши политички притисак на РС?

КУЗМAНОВИЋ: Одлука Савјета министара БиХ да не продужи мандат страним тужиоцима и судијама у Суду и Тужилаштву БиХ, осим у Одјељењу за ратне злочине, сасвим је логична и у складу са општеприхваћеним процесом који за коначни циљ има да домаће институције и представници преузму пуну одговорност за функционисање свих органа власти, укључујући и правосудне органе.

Због тога су изјаве представника међународне заједнице, о потреби останка страних судија и тужилаца, у супротности са тим прокламованим циљевима.

Увјерен сам да су домаће судије и тужиоци способни да раде на свим случајевима, укључујући и оне предмете које су водиле стране судије и тужиоци.

С друге стране, нелогично је да у једној сувереној држави страни држављани обављају функције у било којем сегменту власти, а посебно у правосудном систему. Учешће страних држављана у судским и тужилачким органима је својеврстан преседан, који треба да буде окончан. Истовремено, БиХ би овим потезом показала зрелост и одговорност, за суверенитет државе и за даљи напредак ка европским интеграцијама.

* ГЛAС: На јесен се очекује наставак разговора о уставним промјенама у БиХ. Шта сугеришете српским политичарима у том процесу?

КУЗМAНОВИЋ: Став представника Српске утврђен је у Декларацији о основама за разговоре о евентуалним промјенама Устава БиХ и заштити интереса РС  коју је Народна скупштина Републике Српске усвојила у фебруару ове године. 

Један од наших темељних ставова у евентуалним уставним промјенама, осим очувања назива, постојања, територије и пуног капацитета уставних надлежности РС, биће задржавање ентитетског гласању у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и заштите виталног интереса ентитета, као и виталног националног интереса конститутивних народа у БиХ.

* ГЛAС: Могу ли се у том процесу очекивати конкретни резултати?

КУЗМAНОВИЋ: Уколико на јесен и дође до разговора о уставним промјенама, као што ви тврдите, тешко је очекивати да они брзо дају конкретне резултате, јер је до краја ове године остало мало времена, а наредна година је изборна. Осим тога уставне промјене могу да почну тек када се постигне сагласност релевантних домаћих политичких фактора о томе што би се то реално могло мијењати, за шта се може постићи консензус и да међународна заједница и њени представници не треба да се директно укључују у овај процес.

* ГЛAС: Међуресорна радна група Савјета министара БиХ до краја августа треба да изради приједлог којим би био успостављен антикорупциони тим БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Борба против корупције је и наш прворазредни задатак, али не стварањем неке надинстанце у полицијској структури. Овдје се ради о већ виђеном сценарију. Очигледно је да неко настоји да искористи формирање антикорупционог тијела за покушај преноса надлежности са Министарства унутрашњих послова РС на ниво БиХ. Ради се о произвољном тумачењу докумената из Мапе пута за либерализацију визног режима и намјери да се и ова прилика покуша искористити за неуставно и нерационално преношење надлежности са ентитета на ниво БиХ. У сваком случају, јасно је да за тако нешто и у тој форми нема потребе и да то нећемо ни дозволити.

"Здружени напор"

* ГЛAС: Какав је Ваш став о NATO војној вјежби "Здружени напор" која ће у септембру бити одржана у Бањој Луци.

КУЗМAНОВИЋ: Стратешка опредјељења БиХ су чланство у ЕУ и NATO-у. У складу са тим опредјељењима ми смо преузели одређене обавезе и тако се и понашамо. Овакве врсте вјежби су уобичајене и дио су напора које чине Оружане снаге БиХ у том процесу. Мислим да тако требамо да посматрамо ову вјежбу и уздржимо се од непотребних коментара. Ми у РС и Бањој Луци треба да покажемо професионалност и достојанство и убијеђен сам да ће тако и бити.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.