Рајко Кузмановић: Политика дијела Предсједништва и Савјета министара разграђује земљу

Изјавио је то у интервјуу "Гласу Српске" предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић истичући да је жалосно што носиоци највиших државних дужности таквим дјеловањем разграђују консензус и онемогућавају постизање јединственог гласа БиХ и њеног представљања на међународном плану.

- Таква пракса мора да престане у будућности и надам се да ће напокон одговорни, проевропски и демократски оријентисани политичари и са федералне стране бити наши партнери у изградњи политички стабилне и економски одрживе заједнице која ће бити дом за сва три конститутивна народа и све грађане - каже Кузмановић.

* ГЛAС: Каква је Ваша процјена рада OHR-а посљедњих година, односно високог представника који је постао персонификација те канцеларије, и када очекујете укидање OHR-а?

КУЗМAНОВИЋ: Мислим да би било боље да кажемо да је Канцеларија високог представника постала персонификација те функције. OHR је резултат праксе и реликт бирократске инертности који чине за јавност невидљиви чиновници чији је једини циљ и смисао дјеловања да продуже мандат и уживају у високим зарадама и привилегијама. У суштини, функција високог представника је у одређеном периоду имала позитивно дејство. Међутим, проблематична су тзв. "бонска овлашћења" која су високог представника претворили у јединог апсолутног владара на тлу Европе. Тако је то постала недемократска институција и неопходно је њено што хитније затварање и укидање у земљи која је чланица Савјета Европе, нестална чланица Савјета безбједности Уједињених нација и потенцијални кандидат за чланство у Европској унији. Посебно су забрињавајуће безбројне недемократске, противправне и нехумане одлуке које су доносили поједини високи представници у прошлости. Одлазак OHR-а зависи од неколико фактора. Прво, потребно је да се испуне постављени услови за које је потребна сагласност оба ентитета. Неконструктивност појединих недозрелих политичара из Федерације БиХ тај процес компликује, јер они желе присуство међународних представника преко којих ће остваривати своје циљеве. РС је много учинила у овом процесу. Одлуку о транзицији OHR-а и његовом затварању донијеће Савјет за имплементацију мира. Моје је очекивање да ће чланови овог тијела најзад схватити да грађани БиХ имају право на демократију и да заслужују да живе у сувереној земљи.

* ГЛAС: Очекујете ли послије избора нове притиске на РС и како би они могли да заврше?  

КУЗМAНОВИЋ: Могу се очекивати притисци на власти РС послије избора. Они се могу повезати са евентуалним будућим уставним промјенама. Уставне промјене су тешко питање које се треба рјешавати у дијалогу представника трију конститутивних народа. Оне могу да почну тек када се постигне сагласност релевантних домаћих политичких фактора о томе шта би се то реално могло мијењати, за шта се може постићи консензус и да међународна заједница и њени представници не треба да се директно укључују у овај процес. Aко дође до разговора о уставним промјенама, РС ће их дочекати спремна и своје ће ставове заснивати на Декларацији Народне скупштине РС о евентуалним промјенама Устава и заштити интереса РС, у којој смо изнијели ставове о томе у ком смјеру се може кретати када су у питању уставне промјене.

* ГЛAС: Функционисање заједничких институција, од Предсједништва БиХ до појединих министарстава попут МИП-а, у протеклом периоду било је најблаже речено дискутабилно. Шта им највише замјерате?

КУЗМAНОВИЋ: Институционална стабилност и уставно и законито дјеловање су претпоставка опстанка сваке државе. То је посебно значајно у БиХ у којој постоји више различитих интереса. Ми смо увијек показивали вољу и спремност за договор. Једнакост трију конститутивних народа и двају ентитета је цондицио сине љуа нон опстанка БиХ. Усљед опструкција и злоупотреба појединих политичара из сарајевског круга, то се не остварује. Жалосно је што носиоци највиших државних дужности таквим дјеловањем разграђују консензус који је постигнут и онемогућавају постизање јединственог гласа БиХ и њеног представљања на међународном плану. У дијелу Предсједништва и Савјета министара, посебно у МИП-у, води се немушта политика која прелази у самовољу и нарушава какву-такву сагласност и равноправност трију конститутивних народа. Таква пракса мора престати у будућности и надам се да ће напокон одговорни, проевропски и демократски оријентисани политичари и са федералне стране бити наши партнери у изградњи политички стабилне и економски одрживе државне заједнице.

* ГЛAС: Како гледате на питање тероризма у БиХ и упозорења о 3.000 терориста спремних на нападе?

КУЗМAНОВИЋ: Институције РС већ дуго упозоравају на опасност коју по стабилност и безбједност ове земље представља присуство терористичких ћелија, муџахединских и вехабијских групација. Нажалост, у вези са недавним немилим догађајима безбједносне агенције на нивоу БиХ су заказале и нису спријечиле страдање невиних лица. Министар унутрашњих послова РС ме увјерио да је наша полиција спремна да се избори са пријетњом тероризма. Међутим, нисам задовољан сарадњом која се одвија са државним агенцијама, јер је очигледно да не постоји адекватна размјена информација и оперативних сазнања која је у овој превентивној активности више него потребна. Чини ми се да и надлежна тијела Парламентарне скупштине нису предузела конкретне мјере и дала јасна упутства Министарству безбједности БиХ.

* ГЛAС: Хоће ли бити могуће враћање неких надлежности које је РС раније изгубила, а које су, мимо Дејтонског споразума, пренесене на ниво БиХ?

КУЗМAНОВИЋ: Од 2006. године власти РС упорно инсистирају на потреби поштовања Устава БиХ и Дејтонског мировног споразума. Један од примјера неуставног дјеловања које карактерише неке претходе године јесте преношење надлежности са ентитетског нивоа на ниво БиХ. Према анализама које је спровела наша Влада, само три преноса надлежности су извршена у складу са Уставом БиХ, док преко 60 преноса надлежности представља флагрантно кршење одговарајућих уставних одредаба. За добробит ове земље, њених становника и привредних субјеката, било би боље да ове институције постоје на нивоу који је ближи грађанима у складу са европским принципима супсидијарности. Нарочито је забрињавајућа нефункционалност Федерације БиХ и њено гушење економског просперитета цијеле БиХ. Народна скупштина РС усвојила је неколико докумената, резолуција, декларација и закључака којима осуђује ову праксу и позива на враћање неуставно преузетих надлежности. Мислим да ће се у одређеном моменту морати озбиљно размотрити све оно што је досад учињено и што је противно Уставу БиХ. Много је важно што је актуелна власт РС прекинула ту праксу.

* ГЛAС: Каквим процјењујете рад законодавне и извршне власти у РС у протеклом периоду?

КУЗМAНОВИЋ: Све три кључне институције система: предсједник Републике, Народна скупштина и Влада у РС функционишу у пуном капацитету, боље него икада раније. Законодавна и извршна власт у РС у протеклом периоду постила је конкретне резултате и успјела је да очува политичку, економску и социјалну стабилност. На економском и социјалном плану успјели смо, уз програм мјера за ублажавање посљедица кризе и смањење јавне потрошње, да очувамо фискалну стабилност, не дозволимо пад бруто друштвеног производа и обезбиједимо редовност исплата плата буџетских корисника и пензија. Било је потешкоћа, али оне нису посљедице недовољног рада извршне власти, већ су проузроковане економском кризом чији су ефекти у РС били блажи у односу према земљама у окружењу. Постоје сегменти, и у политици и у привреди, који би могли да буду много бољи и стабилнији. Социјалним категоријама настоји се више помоћи да поправе свој социјални статус и да углавном радом обезбјеђују своју егзистенцију.

* ГЛAС: Функција предсједника РС значајно је ојачана за вријеме Вашег мандата. Шта је томе највише допринијело, може ли се и како још поправити њен утицај?

КУЗМAНОВИЋ: У свакој политичкој заједници која се заснива на начелу владавине права битно је да све институције система дјелују у оквиру својих надлежности и да остварују улогу коју им је повјерио Устав. Будући да је РС уређена као демократска творевина, мој приоритетни задатак као предсједника Републике био је афирмисање начела правне државе и владавине права. Према Уставу, предсједник Републике има, прије свега, репрезентативна и координациона овлашћења. Што се тиче координационог дјеловања предсједника Републике, оно је посебно долазило до изражаја у појединим кризним ситуацијама када су надлежне институције РС настојале да заштите њен интегритет и Дејтонским мировним споразумом утврђен субјективитет. Улога предсједника Републике нарочито је оснажена оснивањем Канцеларије за представке и пријем грађана путем које грађани могу да све своје потешкоће и проблеме изнесу пред највишу институцију Републике. Осим тога, правилна употреба надлежности према Народној скупштини и Влади, као вршење осталих овлашћења предсједника Републике несумњиво су допринијели успостављању истинског демократског амбијента и стабилизацији политичких прилика у РС.

* ГЛAС: Улога Сената РС ојачана је у посљедње вријеме. Какви су његов рад и утицај били до сада, а како их видите у будућности?

КУЗМAНОВИЋ: Дјеловање Сената као уставне категорије обновљено је у мом мандату. Он је важан стабилизациони фактор у РС. Рад Сената РС одвија се у сједницама које се одржавају четири пута годишње. У времену између њих моји сарадници и ја одржавамо контакте са сенаторима, тако да увијек можемо затражити њихова мишљења, приједлоге и савјете о одређеним питањима. Досад су одржане четири сједнице на којима су сенатори понудили нове реалне идеје, програме и промоције у свим сферама рада и живота које су значајне за РС, као што су политички, економски, национални и културни развој Републике. Сигуран сам да ће и убудуће Сенат РС, као ауторитативно и мериторно савјетодавно тијело бити од великог значаја и да ће бити "десна рука" институцијама РС.

* ГЛAС: Каквим процјењујете почетак предизборне кампање?

КУЗМAНОВИЋ: Предизборна кампања почела је знатно раније него што је то законом предвиђено. Заузимање стартне позиције за изборе у октобру довело је до повећања удаљености политичких ставова владајућих и опозиционих странака и константних оптуживања неких од њих. У свакој предизборној кампањи треба да превладају општи над страначким интересима, да се одражавају демократски принципи и методи у понашању политичара, што често није случај. Сви добронамјерни учесници политичког живота морају избјећи манипулативну праксу предизборних кампања. Исто тако, битно је изабрати принципе и методе у којима има остварених резултата, а не празних прича и силне жеље за влашћу без ваљаног програма.

* ГЛAС: Какве резултате предстојећих октобарских општих избора очекујете и како оцјењујете кандидатуру Милорада Додика за предсједника РС?

КУЗМAНОВИЋ: Прерано је говорити о резултатима. У овој фази тим питањима се баве центри и агенције за истраживање јавног мњења. Ипак, вјерујем да ће грађани знати да препознају рад и резултате које има актуелна власт. Кандидовање Милорада Додика за предсједника Републике оцјењујем као израз жеље и воље грађана. Мислим да је његова кандидатура дошла у право вријеме и да је логично да лидер највеће политичке партије буде кандидат за најважнију функцију. То ће значајно допринијети даљој стабилизацији и развоју РС.

Опозиција

* ГЛAС: Колико је опозиција у РС конструктивна и има ли шансе да њен рад ускоро постане квалитетнији и садржајнији?

КУЗМAНОВИЋ: Демократско политичко уређење незамисливо је без опозиционог дјеловања. Улога опозиције није критизерске природе и не смије се свести на једнострано и неаргументовано одбацивање онога што власт одлучи или предложи. Конструктивна опозиција има партнерски приступ и смисао њеног постојања је да се са владајућим круговима такмичи у предлагању другачијих и бољих рјешења. Нажалост, овакав приступ није имала опозиција у РС. Опозиционе партије углавном дјелују без конкретних и реалних идеја. Њихово дјеловање најчешће се састојало у критици владајуће коалиције и оцјенама одређених појава без подробне анализе. У суштини, становништво ће бити најбољи судија и вредноваће досадашњи рад и дјеловање како владајућих, тако и опозиционих партија на предстојећим изборима.

Институт за тражење несталих

* ГЛAС: Институт за тражење несталих БиХ изузетно је лоше радио, једнострано и под великим политичким утицајем. Како ријешити тај проблем?

КУЗМAНОВИЋ: Институт за тражење несталих лица БиХ није профункционисао на прави начин и својим досадашњим радом и резултатима није оправдао очекивања породица несталих војника и цивила из РС, али и институција РС. Да би се ријешио тај проблем потребно је да се адекватно кадровски попуни Управни одбор Института и покрене питање утврђивања одговорности Колегијума директора ове институције. С циљем ефикаснијег тражења и идентификације несталих лица потребна је апсолутна деполитизација процеса и боља сарадња, координација свих институција и организација које се баве овом проблематиком и ефикасније истраге и процесуирања одговорних за ратне злочине. Формирање Тима Владе РС за координацију је добар примјер и БиХ би се могла угледати на његов рад и добре резултате које остварује.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.