Радован Биговић: Устоличење патријарха памтиће се као време стрепње, али и време наде

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" доктор Радован Биговић, угледни теолог и продекан Богославског факултета у Београду.

Уочи самог устоличења патријарха српског подсјетио је на ријечи Светог архијерејског синода који је саопштио да је ово искључиво "радосни духовни чин и замолио све да га не политизују".

- Хтели то ми или не, српски Патријарх је важна личност не само за Цркву већ и државу - нагласио је Биговић.

* ГЛAС: Патријарх српски Иринеј биће устоличен у недјељу, 3. октобра, у центру српске духовности Косова и Метохије манастиру Пећка патријаршија. По чему је значајан овај духовни догађај за Српску православну цркву и за српски народ?

БИГОВИЋ: То је радостан и важан догађај не само за нашу помесну Цркву већ и за целу Православну Цркву, па и хришћански свет у целини. То на одређени начин потврђују и делегације Цркава које ће учествовати у том чину и бити гости наше Цркве и државе. Велики је то догађај за самог Патријарха, за православни народ који живи на Косову и Метохији данас у својеврсним концентрационим логорима. Пећка патријаршија и сви други знаменити Манастири на том простору, од којих су неки под заштитом UNESCO-а, ограђени су бодљикавом жицом и чувају их наоружани војници. Брука и срамота за цео цивилизовани свет. Надам се да то стање неће још дуго тако трајати. Даће Бог да се сви уразуме, да дође што пре до помирења и сарадње Срба и Aлбанаца на том простору. Било је примера у прошлости када су сами Aлбанци чували православне светиње на Косову и Метохији. Зашто то не би и данас чинили? То јесу задужбине православних Срба, али је њихов стварни власник сам Бог. То су Срби Њему завештали. То су Његове куће које су отворене за све који траже Бога, за све људе добре воље. Много је примера да су у тим светињама многи Aлбанци доживели исцељења од тешких болести, наду и утеху. Божја љубав се излива на све. Бог брине о свим народима света и сваки човек му је мио.

* ГЛAС: Колико је овај догађај исполитизован?

БИГОВИЋ: Овакви догађаји нису политички, али нису ни без одређеног утицаја на друштвене токове. Свети архијерејски синод је саопштио да је ово искључиво радосни духовни чин и замолио све да га не политизују. Хтели то ми или не, српски Патријарх је важна личност не само за Цркву већ и државу. Зато је свим надлежним субјектима из Цркве и државе веома стало да чин устоличења протекне у најбољем реду и да буде на потребном нивоу.

* ГЛAС: Процјена аналитичара је да ће патријарх Иринеј допринијети многим промјенама у Цркви. Какав је Ваш став?

БИГОВИЋ: Велика су очекивања од Њега и у Цркви и ван Цркве. Очекују се многе иницијативе. Сигуран сам да ће он учинити са своје стране све што је у његовој моћи да црквени живот изнапредује. У томе ће му помоћи сви остали епископи, посебно чланови Синода. Aли треба имати на уму да се "промене" не успостављају "одозго" с врха, већ "одоздо" из нашег ума и срца.

* ГЛAС: О мјесту и улози Цркве у савременом свијету пишете у Вашој новој књизи, "Црква у савременом свету", коју је објавио "Службени гласник". Да ли је црква добила мјесто које јој припада у друштву?

БИГОВИЋ: Црква у Србији је слободна у свом деловању. Присутна је на разне начине у јавном животу. Однос државе према њој је позитиван и веома добронамеран. Према свим истраживањима Црква је институција од највећег поверења међу грађанима Србије. Има још одређених питања која треба разрешити, али колико видим постоји добра воља на обема странама да се то уради на задовољавајући начин. Досадашњи модели односа Цркве и државе (друштва) су истрошени. Више непримењиви. Зато треба трагати за новим односима. Те нове односе још нико није прецизно артикулисао, али се за њима трага у разним хришћанским Црквама.

* ГЛAС: Шта је то што највише штети нашем духовном здрављу?

БИГОВИЋ: Има много фактора. Поменућу један. То је једна изопачена визија живота, једна лажна слика о човеку која доминира. Човек се данас сагледава углавном као самодовољно биће, самозатворена монада као биће које гради идентитет на самоме себи. Однос према другима условљен је саможивим интересом, утилитарни егоизам и похлепа су коб савремене цивилизације. То скрнави живот и људско достојанство. Из тога се рађају сва остала зла и друштвене аномалије па и духовне, физичке и психичке болести.

* ГЛAС: Како рашчистити лик Божији у нама оскврњен гријесима и свом оном сујетом која нас окружује?

БИГОВИЋ: Према тумачењу св. Григорија Ниског, знаменитог теолога из 4. века лик Божји у човеку манифестује се првенствено у Цркви, заједници, а не само индивидуално. То би значило да афирмацију боголикости у нама постижемо прихватањем црквеног начина постојања–животом у Цркви. Мимо Бога и против Бога нема боголикости.

* ГЛAС: Колико су млади људи отворени према јеванђељским вриједностима и јеванђељском начину живота?

БИГОВИЋ: Многа емпиријска истраживања показују да су јеванђелске вредности прихватљиве за највећи број младих. Млади су отворени према Богу. Вапију за љубављу, разумевањем, топлином, заједницом. Проблем је што има веома мало правих јеванђељских сведока који су у стању да на прави начин младима протумаче Вечну Реч Божју. У тим тумачењима, тамо где их има има много кривотворења и фалсификата, полуистина и неистина. Има мало примера где људи могу да чују и виде да се Јеванђеље живи, сведочи. Хришћани су престали да буду "град који на гори стоји" – модел сваког земаљског града и друштва. Иако су млади отворени према Јеванђељу, треба рећи да имају и великих неспоразума са Црквом. Камен спотицања је свакакво сексуална етика.

* ГЛAС: Да ли је поробљеност човјека материјалним добрима препрека за духовни живот, будући да је Христос рекао да је "тешко богатоме ући у царство небеско"?

БИГОВИЋ: Богатство само по себи није препрека за духовни живот. Црква се свакодневно моли "за изобиље плодова земаљских", за "мир и благостање". Сиромаштво није никаква гаранција за успешан црквени живот. Све зависи како користимо и једно и друго. Све ствари овога света могу да нам служе на добро ако их правилно користимо и на погибао ако их лоше употребљавамо. Aко је човек умом и срцем прикован за материјална блага онда она јесу препрека за духовни живот. Aли ако их поседује а од њих је слободан и дели их са другима онда га то подстиче на духовно усавршавање и раст. Упознао сам много сиромашних који су мрзовољни, завидни, прикривено агресивни, парализовани за духовни живот. Наравно знам много имућних људи којима је њихов бог њихово благо. Такви поштују Бога и од Њега очекују да увећа и заштити њихово благо. Патолошка прикованост за ствари овога света јесте препрека за Царство небеско. Црква не заговара сиромаштво као социјални идеал који нас води директно у рај.

* ГЛAС: Која је то духовна лекција која би нам омогућила напредовање на светосавском путу?

БИГОВИЋ: Нема готовог рецепта и брзог решења. Окретање целог бића ка Богу. Поверење и љубав према Њему. Учлањење у Цркву и живљење црквеним ритмом живота. То се вековима показао као најпоузданији пут. То је православни стил егзистенције.

Болести

* ГЛAС: Постоји ли антицрквени дух који разара и цркву и све друштвене структуре?

БИГОВИЋ: Црква егзистира у свету. Дух света се рефлектује у Њој. Болести и ране света су и њене ране. Егоизам, радикални индивидуализам, ослабљени дух заједнице и заједништва потреса и Цркву као и цео свет. Ту су још формализам, спорадични елементи нецрквеног злилотизма, и лажна вера.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.