Радост уз молитву и празничну трпезу

Све православне цркве, па чак и оне које су напустиле Јулијански и прешле на Грегоријански календар, празник Васкрсења Христовог славе заједно, послије јеврејске Пасхе, указујући тако на догматско јединство и поштовање православног хришћанског канона.

Почетак великих васкршњих празника

Субота уочи празника Цвијети (који увијек падају у шесту недјељу часног поста) посвећена је успомени на васкрсење четвородневног Лазара и на улазак Христов у Јерусалим, гдје су га дјеца свечано дочекала и поздравила. Тада се у нашим храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење и у цркву се уносе млади врбови ластари, тек олистали. Пошто се врба освешта, свештеник народу дијели гранчице и затим се обавља трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима. Народ обилази око храма уз пјевање тропара Лазареве суботе.
Овај празник је искључиво празник дјеце. За тај дан мајке свечано обуку своју децу, па чак и ону најмању, од неколико мјесеци, доносе у цркву, купују им звончиће везане на тробојку и стављају око врата. Са овим даном почињу велики васкршњи празници.

Велика недјеља или Страсна седмица

Ова седмица се зове још и Страсна седмица, у којој се слави успомена на издају, хватање и страдање Господа Исуса Христа. Ове седмице се у нашим храмовима обављају посебна богослужења и пожељно је да вјерници у њима редовно учествују. У овој седмици су најважнији празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог. Тог дана је Господ установио свету тајну причешћа и зато је добро да се тога дана причестимо.
На Велики петак, када се слави успомена на Христово распеће, у нашим храмовима поподне се износи Плаштаница (платно на којем је приказано полагање Христово у гроб), коју вјерници цјеливају. Све до Васкрса Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким нашим крајевима обичај је да се вјерници послије цјеливања Плаштанице, провлаче испод стола, на који је она положена.

Према народном вјеровању, приликом провлачења, треба се помолити Богу и помислити неку лијепу жељу, која ће се испунити.

Ове седмице црква заповиједа најстрожи пост, без рибе и уља. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења Плаштанице.

Васкршње славље

Када сване дан Васкрсења Христова са свих торњева православних храмова дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Домаћин са својом чељади одлази у цркву на свету васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља речима: "Христос васкрсе!" и "Ваистину васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана.

Васкрсење Христово је празник радости, празник побједе живота над смрћу и празник побједе свјетлости над тамом.

Са Васкрсом, како објашњава игуман манастира Житомислић Данило Павловић, цијело дјело Христово добија своју потврду и смисао.

Он каже да је Христово васкрсење темељни догађај, на којем је заснована вјера свих хришћана.

- О његовом васкрсењу свједочи Свето јеванђеље. Црква васкрсење Христово празнује сваке недјеље и сваки недјељни дан у седмици је посветила овом догађају. У годишњем празновању одређено је да се у прољеће празнује посебан дан Христовог васкрсења, којем претходи велики васкршњи пост. У саму недјељу празнује се васкрсење Христово, као чин побједе живота над смрћу - истакао је игуман Данило.

Основна порука Христовог васкрсења и празника који сваке године обиљежавамо, према његовим ријечима, је у томе да је смрт побијеђена, те да она више не влада људима.

- Симболика је у томе да се Васкрс празнује у прољеће, када се природа буди из зимског мртвила и када се све поново рађа, тако је и васкрсење Христово свједочанство да послије смрти долази живот као побједа - каже игуман Данило.

Социолог Биљана Милошевић каже да је Васкрс, поред Божића, један од најрадоснијих празника који се прославља у свакој православној породици.

- Васкрс, по свим својим начелима и правилима, је празник који настоји да приближи и одржи укућане на окупу. Овај празник по својим ритуалима, као што су бојење јаја и остале припреме, доводи до зближавања чланова породице. Укућани се међусобно зближавају и упућују у догађаје појединих чланова породице - казала је Милошевићева.

Она је нагласила да су се традиционални обичаји Васкрса одржали кроз вријеме, с тим што се у неким крајевима разликују.

- Неки су настојали да од самих почетака прослављања Васкрса јаја боје само у црвену боју, неки у неке друге боје, док се у неким крајевима задржала и традиционална храна приликом прослављања Васкрса - рекла је Милошевићева.

Фарбање јаја

Незаобилазни и најпрепознатљиви обичај повезан са Васкрсом је бојење јаја. Јаја која се традиционално износе на васкршњу трпезу по правилу су црвене боје и за то постоји више објашњења. Једно од најчешћих је да се јаја фарбају у спомен на догађај када је света Марија Магдалена Мироносица, Христова сљедбеница, римском императору Тиберију даровала црвено јаје и поздравила га ријечима: "Христос васкрсе". Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења.
Постоје и разна друга тумачења почевши од оног да је црвена - боја радости, до оног које казује да су кокошке на дан васкрсења почеле да носе црвена јаја.

На јаја се такође могу лијепити мање биљке и специјалне наљепнице. Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се чуваркућа.

- Још у раним религијама постојало је вјеровање да је јаје симбол живота и сигурно да је оно као такво узето и у празновању Васкрса. Како је јаје симбол живота, у том смислу да се из беживотног јајета топлином кокошке рађа живот и пиле разбија оклоп и излази на свјетлост дана, тако и Христос разбија гроб и излази из њега - каже игуман Данило.

Шарена јаја највећа су радост дјеци и зато се често шарају воском или боје разним бојама, али је најучесталија боја васкршњег јајета црвена.

Сликар Љубомир Гајић рекао је да се украшавању јаја за Васкрс највише дјеца обрадују.

- Дјеца значе живот и продужетак живота. Дјеца су насљедници, а јаје је било и претхришћански симбол живота - рекао је Гајић. Он наглашава да је црвено јаје симбол радости и енергије, а црвена боја се везује и за радост побједе.

Према Гајићевим ријечима шарању јаја се приступа са побожношћу и љубављу.

- Јаја се шарају у вријеме строгог поста, када се пости само на води. Приликом шарања јаја пјевају се побожне пјесме међу укућанима и та радост се продужује и све до празника Васкрса - казао је Гајић.

Истакао је да се у неким крајевима Српске јаја шарају на Велики петак или Велику суботу, а нешто рјеђе на Велики четвртак.

Јаје се сматра и универзалним симболом живота и плодности. Мит о постанку свијета из јајета познат је код многих старих народа. По вјеровању Индуса, из горње половине љуске настало је небо, а од доње - земља. Јаје је кориштено као симбол и у претхришћанским ритуалима, у прољећним светковинама посвећеним Сунцу, као симбол плодности и непрестаног обнављања природе. У хришћанству је добило потпуно ново значење. Христовим васкрсењем симболика је са обнављања природе окренута ка човјеку и његовом поновном рођењу, као што је и цијела хришћанска вјера умјесто паганског обожавања природе окренута човјеку.

Међу Србима постоји безброј вјеровања и обичаја у којима јаје има важну улогу. Оно се ставља у прву бразду приликом сијања. Разбија се о рог волу пред орање. Јаје је одбрана од урока и града... Прво офарбано јаје, које је обавезно црвено, чува се у дому, крај иконе, до сљедећег Васкрса. Назива се стражар, стражник, чувар или чуваркућа, јер се вјерује да укућанима чува здравље.

Када је о времену подобном за фарбање јаја ријеч, постоје подијељена мишљења. Иако се најчешће може чути да је обичај да се јаја фарбају на Велики петак, дан када је Христос разапет и који представља најтужнији дан у години, неки теолози инсистирају на томе да се јаја фарбају на Велику суботу.

Обичаји

Васкршњи обичаји су готово идентични код свих православних народа. За разлику од Божића, који је специфичан за сваки народ понаособ, празновање Васкрса од Великог четвртка па све до недјеље је везано за честа богослужења и за цркву.

Васкрс се слави три дана, а првог дана прослава се одвија у кругу породице. Васкршњем ручку претходи одлазак у цркву, гдје се послије литургије вјерници причешћују послије вишенедјељног поста.

Један од обичаја код Срба у вези са овим празником је да, када сви укућани устану свечано обучени, домаћин испред кућног прага са унутрашње стране положи сјекиру. Домаћица тада износи посуду у којој су у вину били потопљени комадићи ускршњег колача, коприве, дрена и биљке здравац. Домаћин тада стаје на секиру, прекрсти се и поздрави укућане са "Христос воскресе", на шта укућани одговарају са "Ваистину воскресе". Послије тога домаћин поједе комадић колача из посуде. На тај начин он се према народном вјеровању причестио.

Васкршњи ручак представља прије свега награду за оне који су постили. Васкршње јаје је оно чиме се треба прво омрсити. Јагњетина је, уз црвено вино, уобичајено јело. Обичај је и да се барено поврће кувано са јагњетином служи као прилог, а од воде у којој се све кувало направи чорба.

Седмица послије Васкрса назива се Света недјеља, а црквене пјесме које се тада пјевају пуне су радости и весеља.

Побусани понедјељак

Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедјељак. Тога дана, по народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом. У неким крајевима, овај дан се обиљежава као и задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник обавља парастосе и помене за покој душа покојника. Тај дан се износе фарбана васкршња јаја на гроб и дијеле се сиротињи. Побусани понедјељак је дан посвећен мртвима.

Велики пост

Припреме за Васкрс Црква започиње Великим или Васкршњим постом, који се састоји од Свете четрдесетнице и Страсне седмице. Слиједећи примјер Исуса Христа, који је и сам без прекида постио 40 дана у пустињи, Црква заповиједа да се пости, не само уздржавањем од одређене хране, него и трудом у духовном узрастању и милосрђу, свих шест седмица, колико траје Четрдесетница, која се наставља још строжим постом Страсне седмице.

Православна црква прописује чување Великог поста у цјелини и заповиједа да се неке седмице поста посвећују нарочитом строгошћу. Посебно је важна посљедња, Страсна седмица, која према тумачењу теолога, представља "улазак у дане страдања Исуса Христа", па се Црква облачи у искључиво црне одежде, без уобичајених ознака црквеног достојанства, а богослужења су много дужа и свечанија од свакодневних великопосних служби.

Рачунање датума

Датум празновања Васкрса помјера се у интервалу од пет седмица. Најраније може да се слави 4. априла/22. марта, а најкасније 8. маја/25. априла, при чему се у православној традицији сматра неприхватљивим да се Васкрс празнује прије јеврејске Пасхе. У 21. вијеку православци ће Васкрс славити 4. априла само једном 2010. и то истог дана кад и остали хришћани, док ће најкаснији датум, 8. мај, имати само 2078. године.

Тодорова субота

У суботу прве седмице Часног поста пада празник светог великомученика Теодора Тирона. Тога дана се у православним домовима кува жито као за славу. Тако се слави успомена на један догађај из првих вијекова хришћанства. Наиме, у вријеме римског цара Јулијана Aпостате 362. године, када је било гоњење хришћана као у вријеме Нерона, нареди овај цар да се све намирнице по цариградским пијацама и радњама попршћу крвљу од жртвених животиња, да би се хришћани оскрнавили и не би могли да се причесте. Међутим, свети Теодор Тирон јави архиепископу цариградском Евдоксију да хришћани Цариграда не купују ништа од намирница, него да у својим домовима те недјеље кувају пшенично жито и мијешају са медом и то узимају умјесто хране. Хришћани тако и ураде, и достојни се причесте у недјељу православља. Као успомену на тај догађај, у овај дан, домаћице кувају жито као за славу и служе своје укућане и госте који тога дана дођу у кућу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.