Радомир има руднике у Аризони и живи прави амерички сан, али завичај не заборавља

Плаве се шљивици пуни рода на 10 хектара имања Босиљчића. Вријеме да се шљива припрема за ракију. Уз раднике међу шљивама завичајним је, све док сезона траје, и Радомир. Избор шљиве на породичном имању био је и из сентименталних разлога, јер се ту ракија прави већ два стољећа, али и практичних, научених у Америци.

"Производ који може да чека купца, а друго направи се имање које је самоодрживо, једноставно неће бити на мом терету на том финансијском делу него ће финансирати само себе, а успут ће да запосли неких десетак људи који већ раде и сезонски ту има 20-30 људи", објашњава Радомир Реј Босиљчић.

Први пакети већ су отишли за Аустралију, у плану су обје Америке и наравно домаће тржиште. Нова пословна шанса је, сматра, и за друге који су научили како функционише западни економски систем улагањa у имања.

"Зашто би сервирали виски у Србији, па нека га сервирају у Енглеској, тамо где припада, а ми имамо нашу ракију које су се вероватно раније мало и стидели, али сад се то мења", поручује Радомир Реј Босиљчић.

И није му проблем да двадесетак сати лети или вози од Аризоне до Горјана, више од 100 пута, иако је у дилеми гдје припада више.

"Мени је лепо и тамо и овамо", истиче Радомир.

Већ припрема земљиште за нови шљивик на пет хектара, комшијама ће поклонити саднице уз стручну помоћ и загарантован откуп како би у Горјанима постао највећи српски шљивик.

И амерички пријатељи често скокну да виде шта то Реј тамо негдје ради, а унуци радо долазе ту гдје је саградио и замак од камена који ће до прољећа бити спреман да прими и госте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.