Рад са дјецом ствара чуда

Дојче веле
Рад са дјецом ствара чуда

Мотивисани школарци, љубазни учитељи, продуктивна атмосфера. У финским школама владају идеални услови. Мали Финци су међу најбољима у Европи - али, шта је тајна успјеха скандинавске земље?

Ученици из Финске су, како показују истраживања посљедњих година, међу најбољима у Европи. Највећи дио заслуга за статус водеће нације не припада самим ученицима - већ њиховим учитељима. Док се остатак Европе пита шта је рецепт успјеха образовног система ове земље, Финци кажу да тајне уопште нема. Рецепт је наиме прилично једноставан.

Према његовом мишљењу, ученици треба да осјећају поштовање. Мика Пајанен предаје већ десет година у једној основној школи на истоку Хелсинкија. Aли он упркос томе својим ученицима током наставе настоји да остави пуно слободног простора.

Циљ му је да их научи да слободно размишљају и уче, а не да само понављају оно што учитељ каже. На тај начин, како каже, дјеца науче и да преузимају одговорност:

- Радо радим с дјецом, с људима који имају своју вољу и своје ја. И могу одмах видјети има ли мој рад смисла, тако да дјеца заиста нешто могу да науче. То су моје мале личне побједе.

У образовним студијама ОЕБС-а фински ученици су увијек међу најбољима. То је свакако и посљедица ангажмана учитеља. A добра плата и премије су један од разлога њихове високе мотивисаности. Пајанен сваког мјесеца за свој додатни ангажман добија новчани бонус.

- Није то много, можда стотињак евра. Aли то је за мене знак да ме моји надређени, али и родитељи, сматрају добрим учитељем, а то ми је врло важно - прича он.

У Финској не постоји мањак наставника као у осталим европским земљама. Универзитети могу да бирају међу најбољим матурантима, јер многи желе да постану наставници. Предавати на школи је у Хелсинкију исто тако цијењени посао као и посао љекара или адвоката.

Два масакра која су се прошле године десила у финским школама су још додатно пооштрила свијест грађана о томе колико је важно занимање наставника. Нина Халонен предаје у једној средњој школи у хелсиншком предграђу. Овдје живе многи досељеници, многе породице с нижим примањима. И она добија премију јер се брине о ученицима којима школа не иде баш најбоље. Однедавно држи и курсеве сузбијања насиља.

- Послије те двије трагедија сви смо постали осјетљиви. И дјеца страхују да би такво што и овдје могло да се догоди. Зато нам и дојављују ако примијете да се неки ученик понаша чудно или сурфа по чудним страницама на Интернету. И ми, учитељи пазимо на то да нема мобинга. Постали смо много пажљивији - прича учитељица.

Ученици преузимају различите улоге и тако уче како да изграде међусобно повјерење. За свој додатни ангажман ова учитељица прима мјесечно и до 400 евра више.

Директор школе своје наставнике оцјењује сваке године. Она министарству просвјете предлаже пет најбољих наставника који су заслужили премију.

- Оцјењујем способност рада у групи, као и наставне методе. Учитељи добијају оцјене од један до пет - објашњава она.

То представља добру мотивацију, што примјећују и ученици. Један од њих каже:

- Мени се свиђа како он предаје, јер не морамо све вријеме да мирно сједимо и пуно научимо, док други истиче да радо иде у школу, јер је градиво разнолико.

Занимање учитељ је за Мику Пајанена, како каже, још увијек посао из снова. A премија му помаже да заборави понекад напорне тренутке у учионици.

Награда

Мика Пајанен је у својој школи организовао неку врсту малог еколошког предузећа. Тако дјеца уче како се правилно одваја отпад. И тај ангажман се додатно награђује.

ПРИРЕДИО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана