Рачунарски вируси моћнији од армије
Из Ирана је потврђивано и демантовано да је мистериозни рачунарски вирус напао државне и индустријске системе земље. Стручњаци говоре о најопаснијем сајбер-оружју до сада. Преноси се брзо, напада гдје највише боли.
15hronika-kolor-x:master.qxdПрва жртва рата је истина: из Ирана су стигле противрјечне информације о дејству рачунарског црва "Стакснет". Иранско Министарство индустрије је недавно говорило о 30.000 заражених рачунара и "електронском рату против Ирана". Говорило се чак и да је мета било нуклеарни реактор "Бушер".
Убрзо потом, иранско Министарство спољних послова је саопштило да су те вијести само пропагандни трик Запада.
Јединствени став, међутим, имају рачунарски стручњаци. Послије првих експертиза, закључили су да је у питању до сада најштетнији програм намијењен циљаним нападима на рачунарске системе.
Феликс Ледер, научник са Универзитета у Бону, каже да је тај програм на њега оставио јак утисак.
- Црв "Стакснет" је посебан по томе што напада слаба мјеста оперативног система и конструисан је тако да напада програме који контролишу критичне инфраструктуре, на примјер, електране, па и нуклеарне електране и слично.
"Стакснет" је већ напао управљачке програме фирме "Сименс". Ти програми су у употреби у фабрикама и техничким постројењима свих врста. Они отварају и затварају вентиле, повећавају или смањују број обртаја мотора, пуштају у погон или заустављају пумпе са водом за хлађење.
Захваљујући њима омогућено нам је да изведемо низ веома комплексних техничких процеса. Aли, на њих се може утицати новим рачунарским црвом. Није искључено да је "Стакснет" нанио штету иранском нуклеарном програму, рецимо саботажом процеса обогаћивања уранијума.
Према непотврђеним извјештајима портала "Викиликс" од јула прошле године, у постројењу за обогаћивање урана у Натану дошло је до хаварије. Тако критични системи обично нису повезани са интернетом, али спретни хакери умију да нађу и пут до затворених система, како је нагласио Кенет Гирс из Центра NATO-а за одбрану од рачунарских напада у Талину.
- Са УСБ стиком можете свашта да учините. Можете некога да платите да у рачунарски систем фирме унесе штетни програм, или да замијените нечији УСБ стик својим, који сте претходно препарирали одређеним програмом.
И даље је нејасно одакле овај црв потиче, ко га је измислио и пустио у оптицај. Тилман Вернер из фирме за заштиту рачунара "Касперски" сигуран је да то нису били обични криминалци или неки усамљени хакер.
- Тренутно нема довољно информација о томе. Додуше, овај црв је толико технички напредан, да у његовој изради мора да је учествовала нека државна инстанца или да га је таква инстанца бар потпомогла.
Државе у читавом свијету раде на развоју виртуелног оружја. Штутгартски филозоф Сандро Гајкен бавио се том темом у оквиру рада на својој књизи "Рат у сајбер-свијету" која излази крајем ове године.
- Велике војске намјеравају да формирају специјалне јединице за хакерско ратовање - у СAД оне ће имати вјероватно око десет до 15 хиљада војника, у Кини 20 до 25 хиљада. То су огромни тимови у чијем саставу су психолози, инжењери, стручњаци свих врста који проучавају одређене системе и покушавају да утичу на њих споља, да их укључе и искључе или саботирају - каже Гајкен.
Значи, да чине баш оно што се сматра да се десило у Ирану. Опасно је то што би "Стакснет" и криминалцима могао да послужи као примјер за даље роварење по интернету, како упозорава Кенет Гирс.
- Лако је могуће да "Стакснет" пружи примјер за рад хакера на нивоу државе, који би могли да слиједе и криминалци и криминалне организације. Мислим да је питање дана или седмица када ће се такво оружје наћи у рукама сајбер-криминалаца.
Руски лиферант
У случају "Стакснета" све је више индиција према којима је штетни програм у иранско нуклеарно постројење унио један руски лиферант - а да то није ни знао. Тако бар мисли њемачки рачунарски стручњак Ралф Лангнер, који већ седмицама анализира "Стакснет".
приредио: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
