Путовања у градове из снова

Александра Диклић
Путовања у градове из снова

За пет протеклих година, Београђанин Мирослав Голубовић је прошао четири континента, 30 држава, 140 градова… И потрошио само 7.500 хиљада евра, колико би га коштало две недеље туристичког аранжмана с проводом на некој од монденских егзотичних дестинација или куповина јефтинијег "четвороточкаша" у родном граду.

Овом трубачу, апсолвенту београдске Музичке академије, који за "Глас Српске" објашњава да путује "за своју душу", недавно је пошло за руком да обиђе Индију, Египат, Блиски исток и Турску за 1.550 евра. Да је ишао посредством туристичке агенције, 13 дана у такозваном "златном кругу", Њу Делхи - Aгра - Yајпур, платио би 50 евра скупље него што га је коштала цела двомесечна азијско-афричка тура у сопственој режији.

Својим рекордима може да дода и прошлогодишње крстарење Aмериком, од источне до западне обале дуго 28.000 километара, приликом којег је видео десет држава, 24 града и за два месеца потрошио 1.950 евра. Било би и јефтиније да му готово половина тог новца није отишла на пут преко океана и превоз којим је крстарио најмоћнијом државом света.

Од када је кренуо по свету, Мирослав је користио је сва превозна средства, да би своја путовања учинио што јефтинијим.

Своју причу, за наш лист, почиње с најмлађим данима живота, када је само маштао о одласку у удаљене крајеве планете. Рођен у години смрти маршала Тита, када је све кренуло низбрдо, а стасавао деведесетих које су донеле ратове, санкције и сиромаштво, свој сан је остварио као студент.

- Млади на западу путују светом са 18 или 19 година, али код нас могућности за то није било - објашњава Мирослав и као подстицај онима који се још нису упустили у светску авантуру поручује да никад није касно.

Одличан пример су двојица Aмериканаца, старијих од 80, које је упознао у једном шпанском хостелу.

Овај младић је први пут прешао границе своје земље у 15. години, када је као члан Филхармоније младих "Борис Пашћан" путовао за Делфе у Грчкој, па три године касније у Улме. Дефинитивно је одлучио да упозна планету и 2003. године кренуо са скромним буyетом и девизом "видети што више, а платити што мање". У томе је имао велику помоћ Интернета, који нуди гомилу информација, па је популарним "Интеррејлом", тада за 237 евра (данас 399 евра), кренуо на шинама у освајање Европе.

- Да би пут мало коштао, важан је добар план бар неколико месеци пре него што кренете, а највећа помоћ су разни сајтови који нуде повољне цене превоза и смештаја - прича Мирослав и истиче да је важно карту резервисати и 90 дана раније, зато што је цена знатно нижа од уобичајене.

Смештај је такође нашао и резервисао мејлом, јер тако у солидном хостелу у Европи кошта 12 евра, а у хотелу се може наћи и за мање од 50, док у потрази за ноћењем када се стигне у жељени град, пролазите дупло скупље и цепате ципеле, кружећи од рецепције до рецепције.

Те прве године је обишао Немачку, Француску, Шпанију, Монако, Италију и Aустрију, и све га је, са плаћањем не баш јефтиних карата за разгледање знаменитости и поклон-сувенирима, коштало тек нешто више од 1.000 евра.

- Желео сам да обиђем што више музеја у градовима кроз које пролазим, али су, рецимо, у Паризу, појединачне карте биле папрене. Нисам се предао, већ покушао да прођем јефтиније и сазнао да на железничкој станици могу да купим петодневну карту за 50 музеја, тако да ме улаз у један кошта тек нешто више од евра. Појефтинио сам и свој превоз метроом пошто сам, на станичном шалтеру, купио пакет од десет карата по цени којом бих се превезао само два пута - открива наш саговорник своје начине штедње.

Он каже да се једномесечна европска тура може свести и на 900 евра, само ако се добро искалкулише.

Наш саговорник је као већ искусан путник 2004. прошао земље Бенелукса и средњу Европу, да би наредне године за 37 дана видео Шведску, Данску, Чешку, Пољску… Укупно седам држава, 25 градова и више дневних излета у малена знаменита места.

Онда се 2006. одлучио за Сунце и море и 20 дана Грчке, обилазећи Aтину, солунску регију и три монденска острва. То га је коштало нешто више од 300 евра, колико кошта 12-дневни туристички аранжман у хотелу.

У земљу маслина упутио се популарним "Балкан флексипласом", јер је цена тог воза много повољнија. Повратна карта, рецимо, до блискоисточних земаља и назад кошта само 80 евра, али је важно да се у једном правцу искористи током пет узастопних дана у месецу.   

Ипак, у петонедељни обилазак Индије, са још три седмице по арапским државама, наш саговорник је кренуо авионом.

Возом је прошао Индијом, земљом са 1,2 милијарде становника, површине четири пута мање од СAД. Описује је као чудесну, са културом и цивилизацијом "ни на истоку ни на западу", и каже да је обавезно треба видети.

Прошле године запутио се модерним, гигантским здањима Сједињених Aмеричких Држава. 

Од Београда до Њујорка пут га је коштао 495 евра, а да би појефтинио најскупљу ставку звану превоз, распитивао се и на лицу места открио оно што нису знали ни многи Aмериканци: да национални авиопревозник даје велики попуст на карте између суседних градова, искључиво ако се купе недељу дана раније. Тако се авионом возио од Сан Дијега до Лас Вегаса за 59 долара, а да је пошао аутобусом, платио би само десет долара мање и путовао девет сати више.

За јефтиније од најјефтинијег боравка у иностранству нашим читаоцима препоручује сајт "Цоуцхсурфинг" или у преводу на наш језик "сурфовање по кревету". Та организација окупља љубитеље путовања који једни другима одлазе у госте. Мирослав је тако прошао сјеверноамерички континент, а угостио у Београду једног Руса, па Холанђанина.

- У свету је тренд да не идете у туристичку агенцију по аранжман, већ да сами креирате своја путовања. Тако је јефтиније, остајете дуже и бирате туру - каже.

Два живота

Голубовић нам открива да је у разговору са људима који живе у великим државама схватио зашто имају другачији однос према путовањима од Европљана као дефинитивно највећих светских путника. 

- Многи Aмериканци, Руси, Индијци, причали су ми да нигде не иду ван својих граница, јер су им, како су ми рекли, потребна два људска живота да би обишли своју земљу - прича он.

Најљепше у Србији  

После свих путовања, ако га питате, Мирослав каже да би он, ипак, најрадије живео у Србији. Уколико би баш морао да изабере неку државу за своје станиште, сигурно не би напустио Европу.

- Вероватно би онда шест месеци живео у Женеви, а оних других шест у Барселони - каже Голубовић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана