Пусте плаже и хотели

Њујорк тајмс
Пусте плаже и хотели

Фалираки, љетовалиште на сјевероистоку грчког острва Родос, познато по километрима пјешчаних плажа и раскошном ноћном животу, неколико дана пред почетак љетне сезоне дјелује прилично пусто. На плажама, некада пуним купача, сада се може видјети тек понеки залутали туриста, барови зјапе празни, а у хотелу са пет звјездица неуобичајено је тихо.

- Тешка су времена. Заиста вапимо за гостима - каже власник хотела Василис Минаидис (74), сједећи на тераси хотела, на којој је неколико парова који уз грчке салате уживају у погледу на мирно Егејско море.

У хотелу борави још само неколико туриста, привучених повољним цијенама понуда у посљедњи час. Минаидис је одлучио да цијене снизи за 20 одсто, да би на тај начин бар дјелимично попунио капацитете од 350 соба у своја два хотела. Упркос овом потезу, резервације су опале за исти проценат.

- Ово је борба за Грчку - каже он, мислећи на дужничку кризу земље и посљедице које су се одразиле и на туризам.

Прича осталих хотелијера на острву је слична. Многи мањи хотели и куће и нису отворени. Они који јесу, дјелују помало сабласно: празне терасе и балкони, зарасли у украсно биље, а једини знак живота је понеки пешкир немарно остављен на празној столици.

Стотине малих хотелијерских предузетника боре се за финансијско преживљавање, каже Панаојитис Токузис, предсједник кровног удружења.

- Велики хотели, водећи битку цијена, истискују нас са тржишта - каже Токузис (47) и додаје да једна гостињска кућа нуди собе за 15 евра, док је његов комплекс са 12 апартмана - празан.

Знаци кризе видљиви су на сваком кораку. Километарске плаже начичкане су столицама за сунчање јарких боја и то - празним. На заласку Сунца, калдрмисано двориште средњовјековног замка одјекује корацима тек неколико парова који су се запутили у шетњу.

Ове сцене не би раније могле ни да се замисле на Родосу, острву од неких 117 хиљада становника, проглашеном за најбољу европску туристичку дестинацију у 2008. Међутим, послије прошле године, која је наговјештавала кризу, Родос је тек једно од предивних грчких острва са све мање туриста. Према подацима Туристичке коморе Грчке број резервација је ове године смањен за 30 одсто на нивоу цијеле земље, а на Родосу за петину.

Постоје наравно и изузеци: На острву Кос, недалеко од Родоса, забиљежен је пораст туристичких резервација за осам одсто, док је на надалеко познатом Миконосу стање на нивоу прошлогодишњег. Међутим, стање у грчком туризму, који чини 18 одсто бруто друштвеног производа и за који се очекује да допринесе економском опоравку земље, није баш обећавајуће.

И даље није потпуно јасно зашто је Грчку погодила тако жестока криза. Хотелијери у Aтини и љетовалиштима на мору још увијек не могу да дођу себи због око 30 хиљада отказивања долазака забиљежених прошлог мјесеца. Ту су и генерални штрајкови и масовни протести, у којима су три особе изгубиле живот. Радници протестују због мјера штедње које је увела влада, а у плану је још штрајкова, који пријете да парализују авионски и поморски саобраћај, што ће многе туристе одвратити од планираног пута у Грчку.

Резервације из Њемачке и Велике Британије, чији гости чине трећину од 13 милиона туриста који годишње посјете Грчку, смањене су за 20 одсто, кажу у туристичким агенцијама. Разлоге траже у смањењу буџета и опште потрошње:

- Британски туристи забринутији су за пад вриједности фунте него за протесте у Aтини и њима су најважније повољне понуде - каже Шон Пиптон из Удружења британских туристичких агенција.

Према његовим ријечима, грчки хотелијери морају да снизе цијене да би могли да конкуришу регионалним туристичким супарницима, као што је Турска, која биљежи раст туристичких долазака за око 30 одсто.

Грчки званичници инсистирају да су понуде више него повољне:

- Поред прекрасних плажа код нас су ниже цијене, а на Aкропољу више нема скела - каже Гиоргос Никитијадис, замјеник министра за културу и туризам Грчке и истиче да је вишегодишње реновирање тог споменика завршено.

Никитијадис додаје да је пад вриједности евра изврсна прилика за америчке туристе.

Дугови

Грчка љетовалишта погођена су и чињеницом да влади у Aтини недостаје готовог новца, јер она страним медијским кућама дугује већ око 100 милиона евра за маркетиншку кампању. Пошто су им класични маркетиншки путеви сада онемогућени, траже се алтернативе, међу којима је оглашавање путем интернета и иновативне аутомобилске трке.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана