Прскање, жарење и купање
УРAНКОМ и купањем у ријеци Сани приједорски Роми јуче су почели традиционалну прославу Ђурђевдана. Њих двадесетак је у колони мотора и аутомобила окићених цвијећем у шест сати ујутро кренуло испред ромског насеља у Рудничкој улици према обали Сане, како би обавили обредно ђурђевданско купање, и на тај начин, по народном вјеровању, са себе спрали гријехе.
Температура од десетак степени Целзијуса и још хладнија вода нису спријечили оне најхрабрије да се скину и зароне у Сану. Међу њима био је и Дејан Машић, који, како каже, не пропушта ниједно ђурђевданско купање.
- Ово је наш обичај који желимо сачувати. Не знам колико овако нешто практикују наши сународници у другим мјестима, али ми у Приједору Ђурђевдану и његовим обичајима придајемо много пажње - каже Машић, додајући да Роми на Ђурђевдан устају ујутро у четири сата како би, они ожењени, прво обавили љубавни чин са женом, а онда заложили ватру на којој се пече јагње или прасе.
- Слиједи одлазак на купање, а по повратку наставља се са спремањем ђурђевданског ручка, који мора бити богат. У овом нашем насељу печемо неколико јагњади и прасади, а славићемо заједнички испод шатора уз музику уживо - каже Машић.
На купању ове године није било много жена. Вода им је била поприлично хладна, па су за сваки случај са обале захватиле воде за умивање.
Осмогодишњи Кристијан Машић био је најмлађи који је ушао у воду, додуше само до кољена.
- На Сану сам дошао са татом, јер ми се овај обичај допада - казао је
Кристијан.
И Хашиму Шаћирију ђурђевданско купање је велики доживљај. Купање у Сани било му је, каже, од дупле користи.
- Ушао сам у воду да са себе саперем гријехе који су се накупили, а онда пливајући наиђем на комад лима и одбачени лавор. Пошто живим од сакупљања секундарних сировина, од пронађеног лима нешто ћу ситно зарадити - вели Шаћири.
Занимљиве народне ђурђевданске обреде, за које кажу да потичу од паганских времена, имају и поткозарски Срби. Још увијек се у једном броју поткозарских села мјештани окупљају око воденица на такозвану омају.
Тако се и ове године десетак мјештана села Горњи Гаревци и Божићи окупило код воденице на потоку Тоциљуша, како би захватили воде испод воденичког точка.
- У ову воду ставља се пољско цвијеће и она служи за умивање на Ђурђевдан. Такође, обичај је да се окупљени око воденице пршћу водом и жаре копривом, ради доброг здравља - прича нам Срето Ритан из села Горњи Гаревци.
Такође, обичај је да се од љескових грана направи крст који се баца у воду, заједно са вијенцима направљеним од врбових грана.
- Љескове крстове забадамо и у поља како би жито добро родило, док се буковим или грабовим гранам ките куће - објашњава Ритан
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
