Противници Рамзана Кадирова - под земљом

Умар Израилов (27) убијен је у јануару прошле године, а борци за људска права су његово убиство довели у везу с чињеницом да је предсједника Кадирова оптужио за тортуру.

Портпарол канцеларије јавног тужиоца у Бечу Герхард Јарош изјавио је да органи за борбу против тероризма, који су водили 15-мјесечну истрагу о овом случају, “претпостављају да Кадиров стоји иза убиства Израилова” и да је он наручио његову отмицу.

Извјештај истражитеља достављен је тужилаштву које ће одлучити да ли да подигне оптужницу, док се у притвору у Aустрији налазе три држављана Чеченије због сумње да су умијешани у ово убиство.

Израилов је информант који је живио на тајној локацији након што је изнио оптужбе против чеченског предсједника. Према тим оптужбама, Кадиров је лично учествовао у мучењима, отмицама и убиствима. Израилов је убијен у Бечу прошле године док је излазио из самопослуге, носећи храну и слаткише за своје троје дјеце.

Предсједник Чеченије Рамзан Кадиров, који је грубим методима и уз подршку Москве угушио сепаратистички покрет у републици у саставу Руске Федерације, упорно је порицао да има било какве везе са убиством Израилова, једног од Кадировљевих некадашњих тјелохранитеља.

Међутим, послије 15 мјесеци истраге коју је провела аустријска полиција, откривене су везе између осумњичених за убиство и једног од најближих савјетника чеченског предсједника. Ријеч је о Шау Турлајеву, бившем сепаратистичком побуњенику који је у чеченском рату остао без ноге, а сада је организатор и извођач свих прљавих послова Рамзана Кадирова.

Показало се, такође, да сурови закони подземља који владају у подручјима попут Чеченије веома лако и брзо могу да се примијене у западној Европи, гдје је Израилов нашао уточиште. Aустријски истражитељи открили су завјеру у којој су неспретне и успаничене плаћене убице, покушавајући да побјегну што даље од мјеста злочина, готово хистерично разговарали путем мобилних телефона, а један од позива био је упућен Кадировљевом савјетнику у Русији, Турлајеву. Прије егзекуције, двојица од тројице убица састали су се у Aустрији са Турлајевим, чија је копија пасоша пронађена у аутомобилу коришћеном за бијег.

Нови докази бацају сасвим ново свјетло на Кадировљево порицање умијешаности и евентуалну директну повезаност чеченског предсједника и владе са убиством. Ријеч је о само једном у низу убистава по уговору, изведених у Чеченији, Aзербејџану, Турској, Москви, Европи и на Блиском истоку, којима су ућуткани Кадировљеви критичари или противници. Због свега тога стекао се утисак да је Кадиров, који за властити успон на трон Чеченије и моћ треба да захвали Владимиру Путину, изнад сваког закона.

Израилов је учествовао у прљавом рату за независност Чеченије, а и сам је био оптужен за провођење насиља. Међутим, када је положено оружје, играо је по европским правилима: добио је азил у Aустрији, а Европском суду за људска права приложио је доказе против Рамзана Кадирова. Нападнут је усред бијела дана на улици главног града Aустрије.

Било какви докази који би упућивали на умијешаност предсједника или владе Чеченије у овај случај довели би Aустрију у неугодан положај, и на унутрашњем и на спољном плану.

Све је почело рутинском полицијском провјером: Ото Калтенбрунер (41), који је осумњичен да је организовао Израилово убиство у Бечу, ухапшен је након што су свједоци полицији пријавили број регистарских таблица зеленог “волва” који је одјурио са мјеста на којем је жртва лежала у крви. Калтенбрунер је лишен слободе у року од неколико часова.

Према подацима из канцеларије аустријског савезног тужилаштва, све више је чињеница избијало на свјетло дана док је полиција утврђивала Калтенбрунерово кретање и телефонске позиве, који су водили до осталих осумњичених.

Прва полицијска сазнања упућивала су на то да је дружина убица имала везе са чеченским властима: у Калтенбрунеровом аутомобилу пронађена је авионска карта и копија пасоша на име Турлајева.

Истрагом је затим утврђено да је два и по мјесеца прије убиства Турлајев допутовао из Москве у Беч и на тамошњем аеродрому се састао са неколико Чечена, од којих су најмање двојица главни осумњичени - Леча Богатиров и сам Калтенбрунер који је у вријеме Совјетског Савеза рођен у Чеченији.

Оптужбе против Кадирова - међу којима и она да је обожавао да оргија са проституткама у јавном купатилу - нарушавају слику коју је градио о самом себи, према којој је чеченски предсједник богобојазни муслиман и иницијатор религиозног буђења свог народа. Кадиров такође “убјеђује” супарничке грађевинце да његовим људима препусте уносне послове, а преусмјерава и новац од продаје нафте и фондова за обнову у властите џепове.

Борци за људска права који су довољно храбри да критикују Кадирова, за њега кажу да је садиста који је осмислио и учествовао у кампањи колективног кажњавања због које је Чеченија на кољенима.

Судска документа с краја 2006. представљају прву званичну кривичну пријаву против Кадирова пред неким судом за људска права.

У оптужници је приказано дјеловање институција које су биле задужене за мучења. Биле су дио здружених руско-чеченских настојања да се силом и колективним кажњавањем сузбије сепаратистички покрет, а затим да се Кадиров и његова породица доведу на власт. Описана је суровост којом се према заточенима односио један од Кадировљевих најближих сарадника: ријеч је о Aдаму Делимканову, који је од 2007. посланик у руској Думи као члан Путинове странке.

За Делимкановим је расписана међународна потјерница због саучесништва у убиству Сулима Б. Јамадајева у Уједињеним Aрапским Емиратима. Јамадајев је био супарник Кадирова, а убијен је прошле године, шест мјесеци послије убиства Израилова.

Отмице

У тужби предатој руском тужилаштву и Европском суду за људска права, Израилов је тврдио да је Кадиров организовао серију отмица оних за које је сматрао да су сепаратисти, као и чланова њихових породица, а затим је отете лично мучио (међу њима су били и Израилов и његов отац), наређивао убиства и присуствовао њиховим егзекуцијама.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.