Пропала политичка очекивања

Политичке промјене које су почетком осамдесетих почеле у Пољској, са синдикатом Солидарност, наставиле су се 1989. године и у Мађарској.

Влада те земље одлучила је у љето 1989. године да отвори своју границу са Aустријом и допусти десетинама хиљада "Источних Нијемаца" да пређу на Запад. Тадашњи мађарски министар спољних послова Миклош Немет изјавио је да је ријеч о догађају који је окончао политичку подјелу Европе.

- То је био почетак краја Берлинског зида. Отварање границе са Aустријом био је заиста храбар потез тадашње комунистичке владе у Мађарској. Нико тада није знао како ће Совјетски Савез реаговати, јер војска је могла прекинути либералне реформе Михаила Горбачова, у било ком тренутку - рекао је мађарски новинар Aндраш Биро.

Иако је тадашњи источноњемачки вођа Ерих Хонекер протестовао у Будимпешти, у Aустрију су почетком септембра несметано прешле хиљаде Нијемаца, становника бивше Демократске Републике Њемачке. Већина их је наставила на Запад, у тадашњу Савезну Републику Њемачку, гдје су, као Нијемци, одмах добијали држављанство.

У Мађарској међутим нису испуњена сва политичка очекивања од прије 20 година.

Према ријечима Aндраша Бира нема демократије без демократа.

- Нажалост, Мађарска нема демократске традиције. Чехословачка је између два рата имала демократску владу, али Мађарска није. Умјесто тога, Мађарска је имала готово полуфеудални однос између грађана и власти. Aуторитарна је структура контролисала чак и приватни живот, тако да постоји готово инфантилан однос између грађана и државе. Просјечни човјек мисли да све зависи од власти - рекао је Биро.

Он је највише разочаран политичарима, били они с љевице или деснице.

- Најкраће речено – у Мађарској је пуно политичара, али готово нити један државник. Земља је жртва унутрашњих размирица - истакао је Aндраш Биро.

У посљедњих шест до осам мјесеци, додао је он, на власти је кабинет који се састоји од стручњака, менаyера; подржава га службено Социјалистичка странка, а неслужбено и либерали.

- Сада је тамо у току радикално резање државног буyета, због чега страдава школство, здравство и социјала. С друге стране, на изборима за Европски парламент, екстремни десничари, готово неонацисти, освојили су четири мјеста. Добили су 14 одсто укупног броја гласова, што је врло трагично. Та странка за све неуспјехе криви ромску мањину, која је у Мађарској потпуно маргинализована - нагласио је Биро.

Њемачки новинар Матиас Руеб напомиње да је Мађарска данас стабилна демократска земља.

- Мађари се превише ослањају на државу, а већина влада у ових 20 година била је врло популистички настројена. Нису реформисали гломазни државни апарат, који је неефикасан и на плану пензија и на плану здравства. Ту су и проблеми Рома, које нити једна влада није искрено покушала да ријеши. Положај ромске заједнице вјероватно је највећи пропуст у развоју Мађарске у протекле двије деценије - казао је Руеб.

Aмерички стручњак за европску проблематику Паул Гобле каже да су – без обзира на данашње проблеме – догађаји из 1989. године у Мађарској били значајан примјер становницима цијелог Совјетског Савеза.

Ризик

Историчари још увијек расправљају о томе колико је Мађарска   заиста ризиковала са отварањем границе. Мислим да опасност није била тако велика, јер Будимпешта је била у сталном контакту са Горбачовом. Према томе, било је храбро то што је Мађарска отворила границу, међутим, ризик није био тако велик, јер је њена влада знала да Горбачов неће интервенисати - рекао је Матиас Руеб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.