Промоција вулгаризма и неукуса са ТВ екрана

Велики број људи на питање да ли гледа ове програме вјероватно ће одговорити негативно, јер није "ин" признати да се то гледа. Ипак, статистика је другачија, а она каже да су ови програми ако не најгледанији, онда сигурно заузимају веома високо мјесто на љествици гледаности.
Социолози сматрају да се у основи "ријалити шоуа" крије воајеризам, јер се у људској природи крије жеља за сазнавањем нечије приватности. Осим тога, сматрају они, ови програми су неки од главних обиљежја масовне културе.

Настанак

Ријалити шоу, или реална телевизија, како Aмериканци кажу, своје корјене вуче из концепта "скривене камере", настале послије Другог свјетског рата. Претеча ове форме био је радијски "скривени микрофон", који је брзо постао веома популаран у СAД. Ријалити шоу у облику какав данас познајемо развијен је најприје у западним земљама, али је убрзо публику стекао широм свијета. Представљен као шоу без сценарија, ријалити је ипак све, само не то. Менаџери и уредници таквих програма добро знају технике и методе којима се подстиче неконвенционално понашање код учесника ради подизања атрактивности и гледаности.  Вољели их или не, они су ту. Можда и више него што бисмо жељели. На скоро сваком каналу у програмима реалне телевизије промовишу се вриједности за које учесници сматрају да су праве, док их остали, у најмању руку, сматрају дискутабилним.
Идеја је једноставна, потребно је симулирати реалност и људе, који нису професионални глумци или ТВ водитељи, поставити испред камера и приказати свима. Наизглед програм, који гледаоци тешко да ће гледати поред својих живота које активно живе, постао је феномен и једна од најгледанијих ствари на телевизијама.
Социолог Биљана Милошевић каже да су риалити програми продукти масовне културе.
- Aко се узме у обзир да је масовна култура - култура широких народних маса, логично је да су такви програми намијењени искључиво таквој популацији. Наравно изузеци увијек постоје и ствар не можемо потпуно генерализовати. Чињеница је да је човјек по својој природи знатижељно биће и занима га туђи приватни живот, ма колико то неукусно било - каже Милошевићева.
Она додаје да масовну културу издваја њена репродукција и серијски производи "у које дефинитивно спадају и ове врсте програма, као и кич и шунд".
- То су главна обиљежја масовне културе тако да све риалити програме можемо сврстати у категорију шунда који се може наћи на ТВ програмима и који су веома разумљиви, ако треба уопште да се разумију, широким народним масама. Не тражи се претјерано образовање, књижевни језик није уопште у употреби, преовладавају жаргонизми, тако рећи, језик улице - нагласила је Милошевићева.
Додаје да продукцијске куће на основу сазнања о томе ко гледа њихове емисије бирају програме.
- Довољно је да погледате неписменост у садржају порука које иду у току емитовања ових програма. Јасно је да продукцијске куће не желе уложити апсолутно никакав труд да би се смањила најезда кича и шунда у њиховим емисијама - казала је она.
Додала је да је доказ томе и чињеница да појединци који нису вулгарни први испадају, док они највулгарнији остају до краја.

Утицај на гледаоце и дјецу

Психолог Aлександар Милић сматра да су ријалити емисије које се емитују свакодневно презасићене вулгаризмом, изопаченошћу и да имају пуно неукуса који долази у континуитету до изражаја.
- Емисије у којима се приказују садржаји као што се приказују у риалити шоу лоше утичу на гледаоце, а посебно на дјецу. Родитељи су криви када гледају пред дјецом такве емисије, тада се обично пуно коментарише и дјеца имају развијен разум и лако памте све сегменте. Програми те врсте пуни су аморалности, безвриједности, онога што представља најгоре у друштву, и како то добро може бити за било кога а камоли за дјецу - рекао је Милић.
Он додаје да личности са телевизије често постају узори дјеци и да дјеца преузимају њихове кодексе понашања, те да стога приказивање разних вулгарности, може имати озбиљне посљедице.
- Те емисије су штетне по ментално здравље, доприносе поремећајима дјеце и младих, па долази до пораста делинквенције и насиља. Промовишу интриге, патологију, преваре, напетост, повређивање и пласира се "прљави" стил живљења што утиче на разум људи - истакао је Милић и додао да ријалити емисије не пролазе никакву цензуру и стално су критиковане, али се упркос томе емитују.
Милић је казао да су људи навикнути већ да гледају екстремне ствари.
- Оно што је нормално, постало је непривлачно гледаоцима. Бизарност и екстремност код људи изазива интересовање и зато се стално враћају гледању тих емисија. Колико год се дуже нешто емитује то људи више ишчекују - нагласио је Милић.

Рјечник у "риалити" програмима

Оно што је карактеристично за овакве програме је велики број свађа, у којима се не бирају ријечи - па можемо да чујемо од напогрднијих имена до најгорих псовки.
Биљана Милошевић каже да је рјечник у овим програмима и те како проблематичан, посебно ако се има у виду да се емитује у вечерњим часовима када то и дјеца гледају.
- Најбезболнији начин регулисања до сад је онај већ постојећи гдје прије емитовања стоји ознака до које доби дјеца могу да гледају тај програм. С друге стране, и родитељи би сами требали да ставе неке мјере забране због тог вулгарног језика - казала је Милошевићева.
Aлександар Милић сматра да се законски не цензуришу програми због пропагирања слободе медија.
- Пуштањем у етер таквих емисија пропагира се оно што не ваља, свађа, насиље, и то треба елиминисати из програма телевизије предузимањем законских мјера што прије. Медијске куће треба да се оријентишу према крунском циљу, а то је знање, култура, еманципација људи. Чим се нешто занемарује, онда испада да то не постоји - каже Милић и додаје да медији доприносе развоју човјека и културе живљења, а све мање постају свјесни тога што доказује и чињеница да све чешће приказују риалити емисије.
- Тако долази до замјене теза о вриједностима, лоше особине постају нормалне, па и добре и људи то тако прихватају - рекао је Милић.

Зарада

Када је креатор најпознатијег програма реалне телевизије "Великог брата" Холанђанин Јон де Мол програм први пут понудио британској телевизији био је одбијен.
- Сумњамо да програм у коме лабораторијски пацови затворени у кавезу све чине за новац има будућност на британској телевизији - одговорено му је.
Неколико година касније "Велики брат" започео је свој телевизијски живот у Великој Британији. Не само да је добио будућност, већ је оборио све рекорде гледаности, а телевизија која га приказује је могла драстично да повећа цијене рекламног простора.
Тако долазимо до основног мотива за телевизије да производе и приказују овакве програме. Новац је мотив и за разна злодјела, тако да производња ТВ програма, као легалног начина зараде, није чудна. Осим класичних реклама, произвођачи програма реалне телевизије рачунају на још прихода. Пласман производа које рецимо, користе људи затворени у Кућу великог брата наплаћује се, а гледаоци још додатно плаћају тако што гласају, остављају поруке...
Према неким истраживањима програми реалне телевизије коштају много мање од, рецимо, драмских програма, па је сасвим јасно да су их претекли. Британци код којих су трошкови медија, заиста, транспарентни израчунали су да производња драмског програма у трајању од сат времена кошта око 1,5 милиона долара док се сат времена "ријалити шоуа" производи за 200.000 долара. Разлика је велика нарочито када се узме у обзир да је потребно направити добар драмски програм који ће привући гледаоце и оне који рекламе плаћају.
Милошевићева каже да је јасно да се око оваквих емисија врти велики новац, те да је чињеница да је, иако то слабо признају финансијски моменат јако битан за оне који се одлуче да буду дио оваквих програма.
- Материјална добит је свакако један од битних мотива, али они вјероватно не могу довољно да се искажу у својим  браншама и на тај начин траже популарност и тако је повећавају. Популарност и новац сасвим сигурно су разлог уласка у овај тип емисија - казала је Милошевићева и додала да улазак у риалити програм посебно за јавне личности може да буде и мач са двије оштрице, јер може доћи и до рушења слике коју је до тад имао у "народу".
Милић каже да "оно што се често сервира, то се и узима, и то људи купују".
- Све што се лансира у програму онда то људи гледају, тај програм је самим тим привлачан за рекламе и ту телевизија профитира онда - рекао је Милић.
За телевизије је "риалити шоу" могућност зараде, за гледаоце могућност да се праћењем туђих живота на кратко заборави сопствени. Учеснике тих програма можемо гледати како спавају, једу, иду у тоалет, пресвлаче се, расправљају о куповини, преживљавају, траже посао, удају се, жене. Зашто нам је то занимљиво, још увијек нико није у потпуности успио да објасни.
Како било, све се своди на експеримент који је неко примијенио, показао и на њему зарадио.

Србија

Србија је посљедњих година постала плодно тло за реализацију многих риалитија па се многи не могу ни сјетити свих емисија таквог типа које су им се нудиле свакодневно. Према истраживањима јавног мњења гледаоцима се највише свидјела концепција и садржај риалити емисија "Сурвајвер" гдје се изабрани учесници шаљу на пусто острво гдје се боре за опстанак.
Гледаоци такође нису имали много примједби на риалити "Операција Тријумф" гдје се пропагира забава уз музику, те риалити "48 сати свадба" који се бави организовањем свадби за два дана под будним оком камере.

Хонорари

Хонорари учесника у готово свим риалитијима су између 50.000 и 100.000 евра, мада "плате" учесника некада превазилазе и тај износ. Прва награда обично износи 100.000 евра. Јавне личности из културног, естрадног или другог миљеа за учествовање у риалитију редовно имају хонораре у износима од 40.000 до 70.000 евра, у зависности од популарности учесника.
У музичким риалитијима награде су поред новчаних, најчешће и трошкови снимања CD-а и турнеје са неким од познатих личности са музичке сцене.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.