Проф. др Дарко Танасковић: Бошњачка интелигенција неће положити испит пред историјом

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" оријенталиста проф. др Дарко Танасковић, водећи ауторитет за питања ислама, професор Филолошког и Богословског факултета у Београду, Факултета политичких наука у Бањалуци, Aкадемије за дипломатију и безбедност у Београду, некадашњи амбасадор Југославије у Турској и Aзербејџану и члан српског ПЕН клуба.

Он се осврнуо на упутства поглавара Исламске заједнице у БиХ Мустафе Церића и муфтије санџачког Муамера Зукорлића, која су дали припадницима бошњачког народа у Црној Гори да се на предстојећем попису изјасне као Бошњаци, да им вјера буде исламска, а језик босански.

* ГЛAС: Како коментаришете наводе Мустафе Церића и Муамера Зукорлића да је "попис становништва историјска, а можда и посљедња прилика да се на цивилизован начин уклони вишедеценијска неправда оспоравања националног и језичког идентитета"?

ТAНAСКОВИЋ: Стицајем одређених околности, на бившем југословенском простору постало је уобичајено да се верски поглавари и високи верски
службеници оглашавају у јавности позивима својим верницима да се на пописима, референдумима и у неким другим приликама као грађани изјасне на начин за који се сматра да је у највишем и трајном националном интересу. У том смислу муфтија Зукорлић и реис Церић нису изузеци. Још увек има оних који се
осећају Црногорцима муслиманске вере, а и муслимана у националном смислу, што Зукорлићу свакако не одговара.

* ГЛAС: Шта значи стално инсистирање на такозваном босанском умјесто бошњачком језику, као чувару националног идентитета Бошњака?

ТAНAСКОВИЋ: Инсистира се на
"босанском" језику, што је одраз претензија на целину Босне и Херцеговине, у којој Срби и Хрвати исти језик називају својим националним именима, па би, ако се језику већ жели дати национално име, лингвистички (али очигледно не и политички!) логичније било
успоставити називну симетрију увођењем имена "бошњачки" језик. У
Црној Гори је социолингвистичка ситуација ионако оптерећена насилним разбијањем српског језичког јединства, тако да ће ова Зукорлићева препорука унети додатну нервозу. Најзад, а вероватно и пре свега осталог, муфтијино обраћање прекограничним муслиманима израз је
његових претензија на (пара)државно и административно заокруживање "великог Санџака" који он сасвим неосновано назива "историјским", а који би обухватао и неке црногорске општине. То је већ у домену међународног права, јер је данас реч о територијама и границама двеју суверених и међународно признатих држава, тако да су Зукорлићеве амбиције на овом плану нереалне и илузорне.

* ГЛAС: Шта је лице, а шта наличје иницијативе за формирање бошњачког националног вијећа у Санџаку?
ТAНAСКОВИЋ: Мислим да су приликом претходног покушаја конституисања Већа бошњачке националне мањине испољена недопустива неспретност и волунтаризам тадашњих носилаца одговорности у ресору Владе Србије, надлежном за проблематику националних мањина, што је муфтији Зукорлићу дало аргументе за појачавање своје разбијачке кампање против "режима у Београду", за који он, поред осталог, безочно тврди да се не разликује од Милошевићевог и да наставља (тихи) геноцид над муслиманима. Изгледа да се последњих недеља, после реконструкције Владе Србије, ситуација нешто изменила, па је муфтија бар декларативно
постао кооперативнији и спремнији да под одређеним условима његова листа учествује у поновљеним изборима. Било би добро да се Бошњачко национално веће, уз учешће свих листа, што пре формира и почне да обавља послове који су му у надлежности, а не да се процес његовог успостављања непримерено политизује. Иначе, прихватањем да формирају своје мањинско веће, Бошњаци у Србији прихватају статус мањине, што и јесу, а не "конститутивног народа", како је својевремено неосновано лансирано из кругова блиских Зукорлићу.

* ГЛAС: Како гледате на тезе историчара Смаила Чекића да су Срби у генима геноцидан народ, да су им култура, наука и црква фашистичке. Може ли било који народ бити тако оквалификован?

ТAНAСКОВИЋ: Иступање господина Чекића, (не могу рећи колеге Чекића будући да се он озбиљно науком не бави) јесте најдрастичнији, најогуљенији израз једног одређеног погледа на укупна збивања у БиХ 90-их година. Оваква идеологија баца у блато све праве вредности не искључиво туђег народа, него и сопственог народа. Као што знамо, неки Бошњаци и Хрвати су такође на мети оваквих ставова.

На људском плану је овакво иступање у јавности неморално, на интелектуалном плану оно је недостојно интелектуалца, на научном плану оно је потпуно погрешно и ненаучно. Политички посматрано оно је тенденциозно, али и контрапродуктивно у односу на циљ који жели да се постигне.

* ГЛAС: Може ли се на мржњи, од које је и саткано Чекићево излагање, градити позитивна "грађевина" међунационалних односа на овим просторима?

ТAНAСКОВИЋ: Наравно да се на мржњи ништа не може изградити. Основни проблем оваквог излагања и јесте што је у основи осећање мржње, према томе, јасно је да то нема праве носивости за било какву будућност.

Оставио бих по страни интелектуалну димензију, јер је сасвим јасно да нешто што је у тој мери једнострано, некритички и неспремно за дијалог, такође не може бити интелектуално достојно.

* ГЛAС: Чекић није само директор Института за истраживање злочина против човјечности, већ и професор Факултета политичких наука у Сарајеву. Да ли је појава оваквих професора погубна за образовни систем?

ТAНAСКОВИЋ: То је најпогубније од свега. Наша генерација ће проћи и ми углавном знамо шта се збивало, без обзира на то што неки из одређених разлога неће да признају шта се стварно догодило у БиХ и у Југославији у целини, али то тровање нараштаја који долазе кроз образовни систем постиже се тиме што се ове три истине о рату у БиХ некритички и у веома огољеном виду уносе у програме одређених предмета на свим нивоима образовања. То сигурно не може допринети у будућности стварању свести која би БиХ код младих људи представила на прави начин и који би њу доживели као своју домовину јединствену. То је апсолутно немогуће и у томе и јесте проблем будућности. Нажалост, оваква излагања имају утицаја на будућност. Стварање вредносног система који се ослања на овакве једностране и погрешне представе је сигурно далекосежно штетно.

* ГЛAС: Да ли је одговорност и бошњачке интелигенције пред историјом за овакве јавно изговорене ријечи као што су Чекићеве о Србима?

ТAНAСКОВИЋ: Мислим да бошњачка интелигенција тај испит пред историјом у овом тренутку неће положити. Баш зато што испит пред историјом не полажу како треба и на политичком и на државотворном плану они неће моћи да реализују оно што су применом оваквих, по мени на интелектуалном плану криминалних средстава, спремни да учине. Проблем што се на овакве иступе не реагује у бошњачком корпусу је део наше стварности.

* ГЛAС: Ко је на потезу да реагује на овакве изливе мржње и искривљавање историјских чињеница?

ТAНAСКОВИЋ: Нажалост, код нас на потезу нема никога још. Није се створио нови ауторитет који би био рационалан, који би уважавао нашу прошлост испуњену конфликтима, али који би умео да гледа конструктивно, далековидно у будућност где би објективно слични интереси свих народа бивше Југославије морали бити у првом плану. Такав се ауторитет ни на интелектуалном, ни академском ни на политичком плану није појавио.

* ГЛAС: Како онда изаћи на прави пут помирења?

ТAНAСКОВИЋ: Можда једино уколико снага живота, међународне околности и историја наметну јасније одређивање међусобних односа народа у БиХ на уставном и на државном плану. У таквим координатама ће се онда моћи постепено ублажавати оштрица оваквих патолошких ишчашености.

Сребреница

* ГЛAС: Смаил Чекић дуго се бавио истраживањем догађаја у Сребреници. Написао је више књига и био члан Комисије Владе РС за истраживање догађаја у и око Сребренице. Који је Ваш став о томе?

ТAНAСКОВИЋ: Стварањем мита о Сребреници настоји се сребренизовати читав рат који је вођен на простору БиХ и кроз ту метафору Сребренице жели се у ствари учврстити представа о муслиманима као највећој жртви и онима који су водили праведан одбрамбени рат и Србима као злочинцима, виновницима рата и онима који су практично једини извршили геноцид. Намера је да се то на један недостојан начин, првенствено у односу на жртве које су пале у овом рату, капитализује на политичком плану и да се заправо то функционализује у уском себичном интересу једне националне групације, а то су Бошњаци. Ту је идеологија као искривљена свест, јер не препознаје у себи оно што заправо жели приписати другима. Када дође до стања свести, које бих назвао и схизоидним стањем свести, то је веома опасно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.