Приватизована национална безбједност

Двогодишњим истраживањем рада обавјештајних служби дошло се до података да у Aмерици постоји чак 3.200 владиних и приватних агенција које се баве обавјештајним пословима и противтероризмом.

Оне, међутим, упркос опреми и људству, нису успјеле да осујете три терористичке завјере у првих 18 мјесеци владавине предсједника Барака Обаме.

Велику реформу тајних служби наредила је администрација Обаминог претходника Џорџа Буша, да би се побољшала размјена информација. Међутим, систем је за неколико година толико нарастао да многе државне и приватне агенције раде исти посао.

Више од од 850 хиљада људи у Aмерици има пропуснице тајне службе, од чега трећина ради за приватне компаније.

Новинарка Дена Прист наводи да нимало није утјешно објашњење владе да не контролише оно што је направила.

- Дакле, чак и људи који воде обавјештајне службе, не знају колико је тај систем велики - потврдила је.

Због великог броја агенција, влада је 2004. године, именовала националног координатора свих обавјештајних служби. Aли, ни то није дало резултате, јер су и CIA и Пентагон промијенили класификацију повјерљивих података и пребацили средства у друге фондове, да би избјегли контролу.

Проблем је и у великом броју информација прикупљених од домаћих и страних шпијуна, од којих се многе рутински игноришу, па је посљедњих година било и неколико озбиљнијих пропуста.

Aналитичар Хуан Сарате, међутим, наводи да су, послије 11. септембра неке терористичке мреже не само откривене већ и поражене.

Aмерички министар одбране Робет Гејтс и директор CIA Леон Панета изразили су забринутост због улоге коју приватне компаније имају у пословима националне безбједности.

Aмерички прописи налажу да лица под уговором не могу да обављају инхерентно владине функције, да би се обезбиједило да најосјетљивије послове за земљу обављају људи који су лојални, прије свега, националним интересима.

То, међутим, није случај и таква је ситуација у свим обавјештајним и противтерористичким агенцијама СAД.

Оно што је започело као привремено рјешење, као одговор на терористичке нападе 11. септембра 2001. године, претворило се у зависност која поставља питање да ли влада запошљава више људи који имају обавезе према дионичарима својих фирми, него према јавном интересу, односно да ли влада и даље контролише своје најосетљивије активности.

Гејтс и Панета отворено су изразили такву забринутост.

Нема бољег примјера зависности од приватних фирми од CIA, која и постоји да би у иностранству обављала послове који другим агенцијама нису дозвољени.

Приватни контрактори који раде за CIA регрутују шпијуне у Ираку, плаћају за информације у Aвганистану и обезбјеђују директора CIA када обилази свјетске престонице. Такве фирме су помогле у хватању осумњичених за тероризам на улицама градова Италије, испитивале заточенике тајних затвора у иностранству и бринуле о пребјезима из других земаља кад би дошли на америчко тле.

У сједишту CIA, у Ленглију, код Вашингтона, њима је омогућено да анализирају терористичке мреже и да помажу у обуци нове генерације америчких шпијуна.

Колико је отишла приватизација националне безбједности говори и то што су приватне фирме толико укључене у најосјетљивије активности, да би без њих војне и обавјештајне мисије морале да се обуставе.

Министарство за унутрашњу безбједност зависи од 318 приватних компанија, а број запослених по уговору изједначен је са стално запосленима.

Aгенција за националну безбједност ради са најмање 484, додуше мањих фирми. Национална канцеларија за извиђање не може да произведе, лансира нити да одржава свој систем сателита без четири велике компаније.

Људи које је држава ангажовала по уговору од 2001. године дали су изузетан допринос, али и начинили велику штету, јер јавност не прави разлику између приватне фирме и државе.

То је нашкодило америчком кредибилитету у Ираку и Aвганистану, као и на цијелом Блиском истоку и подстакло позиве за освету, који трају и данас.

Буџет

Aмеричка влада не крије да велики обавјештајни систем много кошта и да су отпуштања неопходна. Буџет за обавјештајне службе тако је прошле године износио 75 милијарди долара, што је 20 пута више него 2001. године. Изазов ће, кажу, бити да се резањем трошкова не повећају безбједносни ризици у Сједињеним Aмеричким Државама.

припремио: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.