Примјерено понашање посланика (не) носи се из куће

В. Кулага, В. Штрбац
Примјерено понашање посланика (не) носи се из куће

Расправа и "тешких" ријечи одувијек је било и биће, као што је било аргумената и није било аргумената, али у најмању руку бурне расправе у парламентима понекад знају и те како да измакну контроли.

Ни ова земља није изузетак. И у њој скупштинска засједања знају да се претворе у "шоу емисије" у којима посланици у име народа говоре о свему осим о теми дневног реда. Неки причају на мобилни, други читају новине, трећи дријемају, а пети чачкају нос.....

Социолози кажу да се бурне дискусије најчешће "закувају" у предизборно вријеме, када се не бирају ријечи да би се оцрнио политички противник, без доказа и аргумената, углавном.

Упозоравају да све иде лакше када су искључене телевизијске камере, али чим крене директан пренос почиње и представа за народ.

Социолог Слађана Милошевић каже да су понашања појединих посланика скоро скандалозна и да се лоше одражавају на становништво.

- У понашању појединаца нема етичности и то је један од лоших примјера понашања оних које је народ изабрао да их представља и рјешава њихове проблеме - рекла је Милошевићева.

Додала је да би политичари требало да буду узор остатку популације, чији су их гласови довели на позиције на којима се налазе.

Пријетње пљувањем у Парламенту БиХ

Кодекс о понашању делегата и посланика Парламента БиХ усвојен је још прије двије године, али се још не примјењује у потпуности у пракси, јер нису усвојени сви неопходни правилници.

Према ријечима предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Душанке Мајкић, понашање које није у складу са Кодексом, биће кажњено и за њега ће бити изрицане три врсте мјера - писмена опомена, новчана казна и јавна опомена.

- Мислим да је Парламент БиХ једини у окружењу који је на одговарајући начин ријешио питање понашања посланика и делегата. За блаже повреде Кодекса изриче се опомена, а за теже новчана казна или јавна опомена - навела је Мајкићева.

Он је истакла да према Кодексу, новчана казна може бити једнократна у висини од 50 одсто мјесечног паушала званичника.

- Јавна опомена се може објавити у средствима јавног информисања и поставити на веб страницу Парламента БиХ у трајању од 30 дана, да би се на тај начин понашање посланика и делегата показало и представило јавности - нагласила је Мајкићева.

Такве ситуације се, како каже, не дешавају често, али истиче да је кодекс понашања у сваком случају потребан.

Представници РС истичу да су често изложени провокацијама у Парламенту БиХ и да није ријеткост да их бошњачки парламентарци називају најнепримјеренијим називима, попут "фашиста", "агресор" и "представници геноцидне творевине".

Прије неколико мјесеци посланик СДП-а БиХ у Представничком дому Парламента БиХ Златко Лагумџија замало је пљунуо свог колегу из СНСД-а Драгу Калабића. Лагумџија се током посланичке дискусије о акционом плану за спровођење пресуде Европског суда за људска права у Стразбуру, окренуо Калабићу рекавши: "Сад бих пљунуо да имам грађанске снаге да то урадим."  За такво понашање добио је само усмени укор чланова Колегијума Представничког дома.

Посланик СНСД-а Славко Јовичић каже да у Парламенту БиХ нису летјеле ципеле или пљуштали шамари, али да је било тешких ријечи.

- Посланици из РС су етикетирани као фашисти разарачи и добијали су  непримјерене етикете без основа.  Говорница се често злоупотребљавала, а у различитим оптужбама највише се истицао СДП. На све те провокације није било никаквих реакција - констатовао је Јовичић, додавши Кодекс понашања у Парламенту БиХ неки посланици поштују, а неки га крше.

Посланик Мирко Околић рекао је да није нимало лагодно српским посланицима да раде у Парламенту БиХ у Сарајеву, јер су некада више, а некада страшно били изложени пријетњама и провокацијама.

- У Парламент су уношени  радикалистички плакати и никада нико није истражио ко стоји иза тога. Ибран Мустафић провалио је у салу Парламента са високим бошњачким функционерима и нико није реаговао на то. Српски посланици нису добили ни одговоре на многа питања и адекватније реакције није било - казао је Околић.

Истакао је да се Кодекс о понашању у Парламенту БиХ донекле поштује и да га поштују они који су га "донијели од куће".

За и против кодекса

У посљедње вријеме, по узору на парламенте региона и свијета, почеле су и у домаћим парламентима да се дешавају, у најмању руку, неукусне ситуације.

Тако је недавно лидер радикала и посланик те странке Миланко Михајлица у Народној скупштини РС, који није добио простор за реплику, посланицима почео да помиње мајку. 

Мало прије тога, други посланик те странке у Народној скупштини РС Ново Грујић покушао је да у зграду НСРС унесе ни мање ни више него минерално ђубриво, наводећи да му је то "доказни материјал" против премијера Републике Српске Милорада Додика.

Међу посланицима у НСРС влада подијељено мишљење о казнама за кршење кодекса понашања. Док једни сматрају да су казне неопходне, други истичу да се кодекс понашања "носи из куће".

Према ријечима посланика СНСД-а у НСРС Перице Рајчевића, није потребно кодексима или било каквим нормама превише уређивати понашање посланика.

- То је нешто што је требало да сви добијемо још у дјетињству, код куће и у школама. Свако би требало да има одређену мјеру личног васпитања и бонтона. Наравно да не треба дозволити нека вандалска и дивљачка понашања, али сматрам да сами посланици, који представљају одговорне људе, морају бити мјера ствари и служити за примјер - истакао је Рајчевић.

Према његовим ријечима, када је ријеч о санкционисању непримјереног понашања и вријеђања међу посланицима, поставља се питање шта је за кога увредљиво.

- Постоје изрази и епитети који за некога могу бити увредљиви, а за некога не. У сваком случају, не треба дозволити уличарско понашање и понашање попут онога у кафани. То треба санкционисати кроз изопштавање и игнорисање од стране заједнице и не придавати значај таквом понашању - наводи Рајчевић. Наглашава да није а приори против увођења новчаних казни за вулгаран начин изражавања, али додаје да је понекад тешко оцијенити да ли је нешто за некога увредљиво.

Посланик ДНС-а у Народној скупштини РС Драгутин Родић сматра да је питање понашања посланика једно од важних питања која се налазе пред онима који раде у НСРС.

- ДНС је током протекле четири године настојао да покаже на који начин култура дијалога може  да буде оно што је прави пут како треба да се ради у НСРС. Заговорници смо тога да је политика сукобљавање ставова, мишљења, идеја и свега онога што политичка странка има у свом програму и онога што ми као људи носимо у себи - рекао је Родић.

Додао је да у НСРС често постоји потреба за сензационалистичким понашањем.

- Само снага аргумента може да буде снага која може да говори о политици и човјеку. ДНС није кршио Правилник о раду народних посланика, али би било добро да НСРС, ако то није урадила у овом сазиву, послије октобарских избора усвоји етички кодекс понашања, чиме би много ствари могло да се ријеши - рекао је Родић.

Према његовом мишљењу, у НСРС свако има довољно простора да искаже свој став и политику коју заговара.

- Сигурно је да постоји један дио народних посланика који не схватају шта значи дигнитет НСРС, који долазе на сједнице и учествују у расправи, а не причају о теми о којој се расправља - нагласио је Родић.

Посланик ПДП-а у НСРС Бранислав Бореновић сматра да поједини посланици злоупотребљавају позицију и покушавају да скрену пажњу на нешто друго. Оцијенио је да НСРС још има довољно дигнитета и да се посланици између себе поштују, "за разлику од неких парламената гдје има много проблема".

- Имамо важну обавезу, а то је да донесемо правилник или кодекс понашања народних посланика, документ који ће дефинисати шта посланик смије, а шта не - каже Бореновић. 

Он сматра да је НСРС неопходан кодекс према којем би се знало шта су права, а шта обавезе посланика.  

Летеће ципеле у Скупштини Србије

Ипак, упркос расправама које су понекад биле на ивици инцидента, у парламентима у БиХ нису забиљежени инциденти какви су се дешавали у парламентима других земаља попут псовки, песничења, поливања водом, чупања микрофона, нишањења пиштољем фоторепортера, гађања скупштинским материјалима, клетви…

Изузетак није ни Скупштина Србије па је послије бројних пљувања, шамарања, чупања за косу и увреда, на ред дошло и гађање ципелама.

На једном од скупштинских засједања посланик Радикалне странке Гордана Поп-Лазић ципелама је гађала предсједавајућу Гордану Чомић у главу, али је промашила. Касније је изјавила да јој није била намјера да погоди Чомићеву, већ да јој стави до знања да мора да поштује посланике.

- Она нас прекида, малтретира, врши над нама скупштинско насиље. Ма, срећа њена, што се ради о ципелама које немају штиклу! Замислите да сам је гађала оним "миу-миу" од 12 центиметара које носи предсједница Скупштине Славица Ђукић - Дејановић. Aли ја немам такве ципеле, ове моје су лак кожа, домаће производње, са гуменим ђоном, купила сам их за 9.000 динара у РК "Београд" - правдала се Поп-Лазић.

Многи посланици у Скупштини Србије остали су некажњени за играње пасијанса, гађање папирима, читање новина, фотографисања и спавања, јер то није предвиђено пословником.

Недавно је предсједник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић казала да ни посланик ДС Срђан Миливојевић, кога су камере РТС-а ухватиле како на компјутеру игра карте током расправе о војним законима, неће бити кажњен.

Посланици у болници

У парламентима широм свијета парламентарцима нису страни ни физички обрачуни. Најпознатије су туче у тајванском, украјинском, јужнокорејском и турском парламенту.

Тајвански посланици, чије сједнице преноси телевизија, тучама желе да покажу колико се снажно залажу питања од јавног значаја.

Једна од најжешћих туча у тајванском парламенту догодила се током расправе о ратификацији трговинског споразума са Кином. Посланици су се гађали предметима, поливали водом и шутирали. Двојица посланика са двије супротстављене стране, од којих је један пао са говорнице, пребачени су у болницу, а предсједник парламента прекинуо је сједницу.

Слично се десило у скупштини у Сеулу када су се сукобили посланици опозиције и више од 200 припадника обезбјеђења, а већи број учесника туче завршио је у болници са лакшим повредама.

Новчане казне

Делегати у Дому народа Парламента БиХ усвојили су недавно приједлог измјена и допуна Кодекса понашања посланика и делегата у Парламенту којим се уводе новчане казне за прекршиоце Кодекса у висини до десет одсто њихових укупних мјесечних примања.

Међутим, то се многима није свидјело па је за усвајање измјена и допуна Кодекса гласала тијесна већина делегата, од којих су неки били мишљења да је то потпуно непотребно, јер се ни постојеће одредбе не спроводе.

Бисери из Скупштине Србије

Свега је било и биће на засједањима Скупштине Србије, али неки бисери остаће задуго упамћени.

Томислав Николић почупао је посланика СРС-а Србољуба Живановића, Милош Aлигрудић снимао је колеге видео-камером у сали Скупштине, а Aлександар Вучић једном је приликом донио у Скупштину лисице и затворско одијело за Млађана Динкића. Непревазиђена је, ипак, клетва једне посланице радикала упућена предсједнику Србије са скупштинске говорнице.

"Рекордер" Шешељ

Својевремено се лидер радикала Војислав Шешељ сматрао правим скандал мајстором у парламенту Србије и остао је својеврсни рекордер непримјереног понашања.

У Скупштини Србије увриједио је Љубицу Бебу Џаковић, препоручујући јој да се обрати неком од београдских жиголо клубова.  Сљедеће године пријетио је и вријеђао савјетнике тадашњег предсједника СРЈ Добрице Ћосића, Светозара Стојановића и Драгослава Ранчића. Професора Драгољуба Мићуновића у Скупштини СРЈ клеветао је да је "јахао попа", а за престолонасљедника Aлександра у Скупштини Србије говорио је како се "унередио" и како је "пасао траву".

Испред Скупштине Шешељ је ударио песницом једног таксисту-штрајкача, напао је учитеље који су демонстрирали, испред Скупштине пиштољем подигнутим у ваздух пријетио је демонстрантима из Студентског протеста 1992.

У ресторану Скупштине Србије напао је фоторепортера листа "Српска реч" Ђорђа Вукоја и поломио му фотоапарат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана