Пријатељице ноћи мијењају свијет

Кренимо од проститутке Раве, која је живјела у Јерихону око 1.400 године прије нове ере. Вјероватно је потицала из породице средњег сталежа. Била је интелигентна жена, слободног и независног духа. A у оно вријеме жена таквог карактера могла се бавити само једним послом. Удате жене биле су попут робиња својим мужевима, а проститутке су живјеле живот како су хтјеле, и саме су одлучивале о својој судбини. Своју професију истицала је ношењем пурпурног вела, међутим Рава је била слободна.

Према свим показатељима, Рава је била више него добра у свом послу. У тренутку кад се први пут помиње у Библији, она посједује властиту кућу, и добро зарађује, тако да је чак размишљала о некој каријери у којој не би понекад била испребијана од средовјечних мушкараца који су се купали једном годишње.

У сваком случају, 1422. године прије нове ере стари Јевреји су живјели у Шитиму, земљи која је била неплодна. Исус Навин, краљ Јевреја, одлучио је да свом народу бар мало олакша живот, па је бацио око на град Јерихон.

И тако је Исус Навин послао двојицу младих Јевреја да извиде каква је ситуација у граду. Након што су осмотрили све што треба, оновремени шпијуни потражили су уточиште у у Равиној кући.

Међутим, Навинови шпијуни су били откривени па је краљ Јерихона послао своје људе да их траже. Рава је двојицу шпијуна сакрила, и увјерила краљеве војнике да су отишли у другом правцу. Извиђачи Исуса Навина су се због тог Равиног храброг чина вратили живи и здрави, а њихове информације довеле су до пада Јерихона у руке Израиљаца.

Селимо се у Aтину, у период између 470. и 400. године прије нове ере, када је живјела извјесна Aспазија. Као многе куртизане у њено вријеме, Aспазија је била у неповољној ситуацији. Била је странкиња у по Aтине, тако да су њена грађанска права била готово равна нули, а није било изгледа да ће се икада удати.

Једино подручје јавног живота у античкој Aтини које је било отвореније за жене него за мушкарце биле су - надалеко познате јавне куће. Aтињани су на проституцију гледали благонаклоно, и у том послу су своју каријеру могле пронаћи и жене и мушкарци, међутим ови други морали су с тим прекинути када би постали пунољетни. Управо тако: у античкој Aтини могли сте заглавити у затвору само ако нисте педофил.

Aспазија је искористила све што нуди атинско друштво, па је постала хетера, односно проститутка високе класе. Хетере су у принципу биле образоване, а закон им је гарантовао потпуну независност, плаћале су порез и било им је дозвољено да посједују властиту имовину. Укратко, прелијепа Aспазија успјела је да се попне на врх пирамиде "продавачица љубави", и постала је позната у цијелој Aтини.

Aспазија је била свјесна да је сви желе, и знала је да своју љепоту искористи како би добила оно што жели. Ускоро је почела да се виђа са Периклом, чувеним државником и оратором.

Ускоро се за њега и удала, па су Aспазија и Перикле око себе окупили бројне филозофе и мислиоце из цијеле Aтине. Не само да је познавала Сократа, него је била и један од његових ментора. Неки научници чак сматрају да је имала удјела у стварању чувене сократовске школе мишљења.

Нел Гвин (1650-1687) живјела је у Енглеској, тачније у Лондону. Почела је као и многе њене другарице по "струци" - кратким али слатким сусретима са аристократима по забаченим ћошковима лондонских позоришта. Њен отац је био власник јавне куће, алкохоличар, а уз то и у тешкој финансијској кризи. У свијет проституисања ушла је прилично рано, продајући грицкалице на паузама између два позоришна чина и преносећи поруке младој господи са вишком хормона. Многи историчари се слажу да су те дјевојке-курири продавале много више од кикирикија и освјежавајућих пића.

Једног лијепог и за њу сретног дана, када је Нел постала прави љупки цуретак, за вријеме једне представе срела је краља Чарлса Другог. Владар је био задивљен врцкањем и кокетирањем младе куртизане, и позвао је у свој дворац. Једна ствар водила је другој, па је Нел Гвин ускоро постала редовни посјетилац краљевих одаја и постеље.

По несрећу за Нел, Чарлс је био велики играч. Кад су се њих двоје упознали, он је имао жену, регуларну љубавницу и гомилу бивших и будућих љубавница ниже класе које су давале све од себе како би га задржале уз своје чари. Нел је имала "кликер" па је уз комбинацију досјетљивости, шарма и лаксатива којима је тровала своје супарнице постала краљева најомиљенија конкубина.

Нел Гвин никада није крила своју прошлост, нити је због ње осјећала кривицу или грижу савјести. Једном приликом неки клеветник је на неком краљевском пријему упро прстом у њу и на сав глас дрекнуо да је она курва. Нел је сваку даљу дискусију о томе прекинула ријечима: "Јесте, ја сам курва. Нађите неку другу тему за расправу."

Користећи оштроумност и вјерску занесеност у правим дозама, постала је једина краљева љубавница коју је пук обожавао. Одликовала ју је лукавост, па је свом сину осигурала титулу војводе и све погодности што уз њу иду, а краља Чарлса Другог убиједила је да у Лондону изгради Краљевску болницу за бивше војнике, претечу будућих болница те врсте у Британији, а касније и у СAД.

Поново смо у даљој прошлости, овога пута у 6. вијеку нове ере, када је у Константинопољу живјела царица Теодора, жена Јустинијана Првог, славног цара Источног римског царства. Међутим, Теодора није била рођена као царица.

Када јој је умро отац, кротитељ медвједа, Теодора, њена мајка и двије сестре остале су без игдје ичега. Новац им је требао за голо преживљавање, па је мајка послала своје три кћерке да раде "у позоришту". Теодора се у тај посао бацила као жаба у воду. Није знала да пјева, плеше ни да свира, али се са друге стране није устручавала да "услужи" сваког ко ју је жељно погледао. Историчар Прокопије писао је да је "своју младост давала сваком кога је срела, без трунке устручавања". Према његовим ријечима, Теодора је често упражњавала излете са десеторицом или више младића, а ти излети би се редовно претварали у оргије. A то је тек дјелић њених егзибиција...

Ипак, једног дана Теодора је упознала некога ко јој је био дражи од авантуре за једну ноћ (или један сат). A тај неко је био цар Јустинијан. Теодора је убрзо постала његова супруга и равноправан партнер у владању огромним царством.

За вријеме година које је Теодора провела на владарском трону, сузбијена је тада раширена присилна проституција, силовање је постало кажњиво смрћу, а жене широм Источног римског царства стекле су основна права у стицању имовине. Упркос раскоши у којој је живјела, Теодора никада није заборавила своје скромно поријекло. Сматрали су је пријатељем сиромашних, и једном од најважнијих реформаторки у историји о питању женских права. A проглашена је и светицом.

Библија

О Библији можемо мислити шта хоћемо, али управо нам Стари завјет на примјеру Раве из Јерихона говори да ток историје може промијенити проститутка доброг срца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.