Преводе медицинске документе без накнаде и посредника: Броје само осмијехе и границе које бришу:

Ријечи су то једног од координатора "Фејсбук" групе "Преводилачко срце-бесплатни преводи медицинске документације", преводиоца Драгане Марковић из Новог Сада, којима је описана суштина онога што 500 преводилаца из Србије, БиХ и Хрватске већ деценију раде из срца са жељом да помогну онима којима је потребно, водећи се чувеном реченицом Јована Јовановића Змаја "Није знање - знање знати, већ је знање - знање дати".

- Преводилачко срце је настало када је наша колегиница добила на превод медицинску документацију и одлучила да такву врсту превода не жели да наплати. Убрзо је дошла на идеју да то може да се прошири, а друштвене мреже биле су најбољи начин. Нашој групи на "Фејсбуку" су брзо почели да се придружују преводиоци за различите језике, али и људи којима је потребна оваква врста превода. У базу је уписано око 500 преводилаца за 25 језика. Од тога је око 25 одсто стално активних - прича за "Глас" Марковићева.

Највише је преводилаца за енглески језик, затим њемачки и италијански, нешто мање за руски, шпански, француски, турски, док за неке језике имају само по неколико људи, као што су мађарски или румунски.

- Чланови тима су и лекари који понекад и сами преводе документацију, а неретко прискачу у помоћ преводиоцима када је потребно разјаснити скраћенице или медицинске термине, као и код тријаже документације - појашњава Марковићева и додаје да с обзиром на то да су у различитим земљама, удружење функционише тако што се корисници јављају и-мејлом.

Координаторке групе Александра Миловановић, Ивана Радојичић, Сабира Мехиновић и Драгана Марковић затим провјеравају податке пацијента и да ли тражени превод спада у домен њиховог волонтерског рада. Након тога у "Фејсбук" групи оглашавају упит за превод који често гласи "Хитно, превод на енглески, пет страна. Рок петак", или шаљу групне мејлове свим преводиоцима за одређени језик. Преводиоци који су у датом тренутку слободни преузимају документацију.

Начин на који је ова професија од оснивања групе стављена у службу солидарности за Марковићеву је био мотив да подржи идеју и придружи се.

- Издвајајући само мало слободног времена некоме можемо много да помогнемо. Преводи медицинске документације су први и најважнији корак за оне који ступају у контакт са страним клиникама. Веома је значајно то што не морамо да бирамо коме ћемо помоћи ако су у питању преводи документације ради даљег лечења у иностранству - истакла је.

Прецизну евиденцију о бројкама не воде, јер им је много битније да реагују одмах и да превод буде завршен у што краћем року. У просјеку дневно добијају по један упит од по пет страна за превод, а понекад на њихову адресу стигне и по пет упита са десетак страна медицинске документације.

- И мотив и награда нам је када схватимо да нисмо сами, да има још много колега који, без икаквих очекивања, пуног срца помажу људима које не познају. Када схватимо да се повезујемо на најразличитије начине, да мислимо и осећамо исто, да не постоје границе међу нашим бившим републикама, да се људи деле само на људе и на "оне друге". Наравно, посебан је осећај када добијемо повратну информацију и сазнамо да је неко коме смо радили преводе успео и опоравио се. Људи нам често говоре да им тиме што радимо враћамо веру у људе. То је такође доста добра мотивација - испричала је Марковићева. Велики изазов је, додаје, објаснити онима који траже превод да је документација од понекад и више од 30 страна преобимна и да нема потребе да се преводи све. 

- Саветујемо пацијенте да свог лекара замоле да им напише сажетак тока болести, што не наилази увек на разумевање. Друга опција је да у договору с пацијентом консултујемо лекаре из нашег тима и одаберемо најрелевантније извештаје за превод - појашњава Марковићева.

У тиму "Преводилачког срца" већ пет година је и судски тумач за грчки језик Ивана Панџић из Бањалуке.

- Јако је тешко да преводите медицинску документацију и да то наплатите, а онда и када не желите да наплатите другој страни буде веома непријатно. "Преводилачко срце" је једна врста системског рјешења за то, јер ми преводиоци немамо директан контакт са онима за које преводимо документацију - каже Панџићева и додаје да је комуникација међу колегама свакодневна.

Једни другима помажу када запну са стручним медицинским терминима.

- Велика је одговорност на нама, јер не би било добро да се при преводу нешто погријеши - нагласила је Панџићева.

Уз сво знање и огромну жељу да помогне, без подршке најмилијих тешко да би могла да одвоји вријеме за преводе, а одваја и од свога сна.

- Углавном преводе радим ноћу, послије свих обавеза, када дјеца оду на спавање. Супруг је велика подршка, уколико је хитно остављам све друго и завршавам превод. Нема ништа љепше од оног хвала које стигне када пошаљете документацију – прича ова Бањалучанка. Преводе је слала и док је са породицом одмарала на мору.

- Једноставно родите се са жељом да помогнете и не бирате ни вријеме ни мјесто. Имате знање које треба да искористите и то је суштина - казала је Панџићева. На питање може ли се остати професионалац и искључити емоције када испред себе има дијагнозу дјетета које се бори са карциномом, каже да се емоције морају искључити да би се сачувала здрава памет и то је најтежи дио задатка.

О мисији ових племенитих људи, који имају за циљ само једно да помогну, говори и то што су једно од ријетких удружења које је потпуно непрофитабилно, чак ни рачун немају.

- Једне прилике координатори су дошли на идеју да се преводиоцима поклоне мајице са логом "Преводилачког срца" и мејл адресом, а све с циљем да допремо до свих којима је превод потребан. Преузела сам на себе да видим како се то може ријешити. На питање да тражимо донацију, координаторке су ми рекле да уопште немамо неки рачун на који би се новац могао уплаћивати, а потом је бањалучка фирма "Макопринт" потпуно бесплатно урадила мајице за све - испричала је Панџићева.

Упити за преводе на адресу тима [email protected]  стижу са свих страна Балкана, а за преводиоце који несебично помажу сви људи су исти без обзира на вјеру, нацију, пол, помажу једнако превазилазећи границе.

Човјек није острво

Иако их људи често називају тихим херојима, Драгана Марковић каже да не сматрају да су хероји већ да само раде оно што могу зато што то желе. То је уједно и одговор на питање зашто раде бесплатно.

- Ниједан човек није острво. Сами нећемо далеко стићи. Можда не делује увек тако, али заједно можемо да постигнемо много - поручила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.