Преједање негативан тренд живљења

Д. Стоканић, С. Амиџић
Преједање негативан тренд живљења

Гојазност је један од водећи здравствених проблема у свијету, од које пати око 60 милиона људи. Нажалост овај тренд није заобишао ни земље у нашем региону које се све више прикључују овој свјетској пандемији.

Свјетска здравствена организација је 2010. године радила истраживање које је показало да се БиХ налази на шестом мјесту у свијету по проценту гојазних људи. Та бројка је показала да 2/3 нашег становништва спада у групу гојазних. Гојазност се дефинише помоћу индекса тјелесне масе (BMI) који представља однос тјелесне тежине изражене у килограмима и квадрата тјелесне висине изражене у метрима. Код одраслих особа гојазност се дефинише кад је BMI већи или једнак 30, а други показатељ гојазности је обим струка за који посљедњих година важе све строжи критеријуми. Централна или абдоминална гојазност за мушкарце је обим струка једнак или већи од 94 центиметара, а за жене једнак или већи од 80 центиметара.

Савјети нутриционисте

Специјалиста физијатар-нутрициониста из Бањалуке Гордана Љољић-Долић каже да је наведено истраживање показало да су становници БиХ најгојазнији на подручју бивше СФРЈ, затим слиједе становници Хрватске, па Србије. Црногорци су на посљедњем мјесту по броју гојазних у бившој држави.

- Узрок пораста гојазних у свијету, а и код нас је неправилан избор, то јест мала разноврсност намирница, као и одговарајућа заступљеност појединих намирница у исхрани. Исто тако један од фактора је и неправилан начин припреме намирница и неправилан дневни ритам оброка - рекла је Љољић-Долић.

Брз животни темпо и премало физичке активности су, каже Љољић-Долић, још једна ставка која утиче на пораст броја гојазних.

- Неправилна исхрана је један од фактора ризика за настанак масовних незаразних болести од којих су на првом кардиоваскуларне болести, дијабетес, бубрежне болести и психичка обољења, прије свега депресија - додала је нутрициониста.

Каже да у посљедње вријеме све већи број пацијената који долази по савјет о здравој исхрани и како скинути вишак килограма.

- Најбитније је одлучити се за промјену, потражити стручно мишљење и кориговати лоше навике у исхрани, а повећати физичку активност - нагласила је она.

Љољић-Долић напомиње да је доручак најбитнији оброк у току дана и не смије се прескочити.

- Пожељно је да доручак буде најкасније два часа након буђења. Дневни унос хране треба да буде распоређен кроз три главна оброка и двије ужине. Потребно је обратити пажњу на довољан унос поврћа, воћа, млијека и млијечних производа и здравих угљених хидрата, односно интегралних житарица - поручила је Љољић-Долић, додајући да је потребно што мање уносити рафинисани шећер, колаче, слаткише, тјестенине, грицкалице, газирана пића и алкохол.

Каже да је неопходан довољан унос воде, минимално 1,5-2,5 литра и физичка активност минимално од пет до седам километара шетње дневно.

Гојазност повезана са психом

Психолог Александар Милић рекао је да је гојазност повезана са одређеним психолошким статусом код људи, односно један вид реакције на неуротично стање.

- Узроци гојазности су у већини случајева недостатак неуравнотежености и нестабилности код људи. Тај несклад се одражава као субјективни осјећај слабости и малаксалости што се компензира храном - објаснио је Милић.

Додао је да код нас није довољно посвећена пажња физичком статусу, а посебно култури исхране.

- Људи јако мало раде на себи. Једноставно дјелују и раде, а исхрану врше по сопственом нахођењу без одређене анализе, знања и сазнања - нагласио је Милић.

Каже да је преједање постало нови тренд живљења, због које често од њега траже стручни савјет.

- За вријеме терапије, ради опоравка менталног стања, радимо и на другим стиловима живљења, посебно кад је ријеч о исхрани. И све у циљу да се формира бољи идентитет и слика о себи - објаснио је Милић.

Већина људи, додаје Милић, изгуби самопоуздање што се одржава на физичком плану.

- Поред консултација са нутриционистом, гојазна популација обавезно треба да поразговара и са љекарима друге праксе - поручио је Милић.

Предсједник једне бугарске здравствене организације Светосав Хаџијев саопштио је да су, према истраживањима, Срби најдебљи народ у Европи. Он каже да су Бугари на петом мјесту и да су од њих, осим Срба, гојазнији Грци, Румуни и Чеси.

Главни разлози гојазности су претјерана употреба хране и пића. Јединствен примјер Бугарске, у којој је у посљедњих 50 година конзумација свињског меса повећана седам, пића четири и соли три пута.

Американци најдебљи народ на свијету

Најугроженији су становници Америке, од којих свака трећа особа има прекомјерну тежину.

Што се земаља у региону тиче, не постоје прецизни подаци колико људи је "пуначко", али је чињеница да гојазних има све више, као и да је број дјеце с вишком килограма сваким даном све већи.

С обзиром на то да гојазност повећава ризик од бројних обољења, од којих су најопаснија настанак срчаних болести и срчаног удара, јасно је да је стање алармантно.

Овај податак је забрињавајући, тврде стручњаци, јер се гојазност сматра болешћу савременог друштва.

Најчешће методе коју гојазни људи користе да би скинули нагомилане масне наслаге су одласци у теретане, на фитнес, аеробик и коришћење разних препарата за скидање сувишних килограма.

Бањалучанка Оливера Цвишић рекла нам је да се годинама бори са вишком килограма, те да на разне начине покушавала да смршави.

- Док нисам почела редовно да тренирам нису се примијетили резултати, али кад сам стала на траку и активно почела да вјежбам, килограми су почели да се топе. За годину дана смршавила сам двадесетак килограма - рекла нам је Цивишићева.

Занимљивости

Најдебља жена на свијету Черити Пирс тешка је 285 килограма. Због тежине не може да уђе у нормалан аутомобил, већ јој је потребно посебно возило чије је изнајмљивање скупо.  С обзиром да се због тежине једва креће и да већину времена проводи у кући, одлучила је да ослаби како би могла плесати цијелу ноћ на свом вјенчању са Тонијем Суаером.

Љекарски преглед

Спортски љекари кажу да је пожељно да се, како спортисти тако и рекреативци, прије физичког вјежбања обрате љекару.

- Млади рекреативци се, приликом уписа у теретану или на фитнес уопште не јављају љекарима да би обавили основне прегледе срца или физикалне прегледе и самим тим се увјерили да је локомоторни систем спреман за вјежбање, што је погрешно - кажу они.

Разлог томе је, додају они, да усљед неадекватног оптерећења у теретани могло доћи до компликације здравственог стања рекреативца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана