Празник рада на крову фабрике

Ово су само неке од "црних" бројки које пуне странице британске штампе посљедњих неколико седмица. Стопа незапослености у Уједињеном Краљевству није била већа од 1997. године; у посљедњем тромјесечју скочила је на 6,7 процената. Тако је број људи који имају право на накнаду за незапослене достигао цифру 2,1 милион. Стопа незапослености од 6,7 процената већа је за 0,6 процената од претходног тромјесечја и 1,5 процената у односу на протеклу годину, наводи се у саопштењу Националног статистичког завода. Тако је број незапослених, који је повећан за 177 хиљада током тромјесечја и 486 хиљада током године, достигао цифру од 2,1 милиона.

Према неким аналитичарима на врхунцу кризе у Великој Британији без посла ће остати 3,3 милиона људи (стопа од 10,5 процената).

Добар показатељ кризе је и број одобрених хипотека за купце кућа који је током марта пао за седам процената, иако човјеку који је остао без посла ово ништа неће значити. Ипак, пораст незапослености, односно страх људи да не изгубе своје радно мјесто довешће до пада потрошње током љета, што ће ставити Велику Британију пред нове економске проблеме.

Осим тога, пораст броја запослених у јавном сектору у посљедњих неколико мјесеци посебно треба да забрине владу: све мањи број радника у приватном сектору наставља да издржава буџетске кориснике кроз порезе који стално расту.

Отпуштени радници препуштени су сами себи и спонтаном самоорганизовању. Прошли мјесец произвођач резервних ауто-дијелова "Visenton" отпустио је 560 радника у погонима у Енфилду, Бејсилдону и Белфасту. Компанија је позвала отпуштено особље да сутрадан дође у радне просторе и подигне своје ствари. Радници су их послушали и до данас остали тамо. Након издатог судског налога за деложацију, радници у Бејсилдону и Енфилду су се улогорили испред главних капија, док су они из Белфаста остали на крову: рекли да неће да се помјере ни педаљ док не добију одговарајућу отпремнину. Сличне радничке "окупације" прошириле су се кроз цијелу Велику Британију. Отпуштени радници компаније "Prisme Packaging" из Дандија седам недјеља провели су у канцеларији свог послодавца. Седам седмица трајала је радничка окупација и у "Waterford visitor center" у ирском Килберију, која је окончана у марту након постигнутог договора према којем ће послодавац стално задржати 110 радника и до 50 хонорараца.

Много синдикалних лидера вјерује да ако успије "окупација" "Vinsteona", да ће то охрабрити многе да крену сличним путем.

Крајем јануара, радници из рафинерија уља протестовали су против довођења страних радника из страха за своја радна мјеста. Слично се догодило крајем марта када су се побунили незапослени грађевинци.

- Било је много протеста током ове године и то је вјероватно реакција на осјећај опште несигурности и позив влади да се ухвати у коштац са проблемима – рекао је Ciaran Naindoo, из синдиката "Unite", који 16. маја у Бирмингему организује демонстрације под називом "March for Jobs", гдје се очекују хиљаде радника из неколико компанија укључујући и "Jaguar Land Rover".

Отпуштање радника у Великој Британији ће се, свакако, наставити не због лоше политике власти у спровођењу мјера за ублажавање посљедица кризе, јер она није ту свемоћна. Ипак, она може омогућити раднику да кроз социјални програм задржи, ако ништа друго, своје достојанство. До тада ће отпуштени радници "Vinsteona" у Белфасту остати на крову фабрике и тамо са горчином прославити Празник рада.

Британски рудари

Почевши од седамдесетих година у већини европских земаља почео је да се смањује број радника организованих у синдикате; разлози су различити. Смањен је број мануелних радника, а синдикати теже организују оне који раде у услужним дјелатностима; извјесне индустрије с ратоборном традицијом (на примјер, рударство) претрпјеле су више од других; британски рудари су на свој ужас схватили да штрајкови немају смисла у вријеме кад се окна затварају јер више нису исплатива.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.