Познати и успjешни родитељи: предност или мана

Уколико је то исто дијете показало умеће, способност и таленат у обављању истог посла као и родитељи и постигло успјех, коментари су често и гори: "Види га, лако је њему са таквим родитељима и 'залеђем'".

Свуда у свијету постоје породице научника, доктора, архитеката или правника које су веома познате, управо због посла којим се баве читаве генерације, док је то на Балкану врста срамоте.

Да ли је дијете умјетника које је одрасло у атељеу, окружено бојама, платнима, четкицама, шпахтлама, разређивачима или оно које је у пеленама научило шта се налази иза сцене позоришта, шта је гардероба, како изгледа костим, сценска шминка или како се диже и спушта завјеза у позоришту, лошије од оног које је одрасло у породици бизнисмена и које никада изблиза није видјело пачку или сликарско платно?

На умјетничким факултетима се често може чути "то ти је син/ћерка тог и тог, зна се како је дошло овдје" и ријетко се спомињу реални таленти и квалитети тих истих младих људи.

Културолог Ратко Божовић се, одговарајући на та питања, и сам запитао зашто би талентовано дијете испаштало због успјеха својих родитеља и сматра да је то дискриминација.

"Зашто би то била сметња? То треба да буде предност", рекао је он Танјугу.

Он додаје да није безначајно уколико је дијете из породице научника и само се бави тиме, пошто управо та чињеница опредељује његову оријентацију.

Божовић каже да је негативан став према дјеци из успјешних породица питање малограђанштине и да би критеријуми и вриједности требале да буду једине водиље.

Познато је да дјеца успјешних и познатих људи из свијета умјетности настављају стопама својих родитеља, па смо свједоци да су Кирк и Мајкл Даглас пођеднако успјешни, као и ћерка легендарног режисера Френсиса Форда Кополе, оскаровка Софија Копола.

Породичну традицију прати и Лив Тајлер, ћерка чувеног Стивена Тајлера, али и синови Мартина Шина, Чарли Шин и Емилио Естевез. Ту је и Мира Сорвино, ћерка глумца и редитеља Пола Сорвина и многи други.

На домаћој сцени знамо да стопе родитеља прате Владимир Паскаљевић, Катарина Жутић - ћерка Светлане Бојковић и Милоша Жутића, затим Ивана Жигон, Васил Хаџиманов, сестре Александра и Кристина Ковач, али и син умјетника Владимира Величковића, Вук.

"Дете родитеља који се баве неком интересантном професијом може бити од малих ногу 'зачарано' врстом разговора који се воде у кући, људима који ту долазе, нарочито ако су родитељи реализовани, успешни и задовољни својим послом", објашњава психолошкиња, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања у Београду Лепосава Крон.

Она каже да то може бити снажна и здрава детерминанта одлуке да то буде и њихов избор занимања, јер је самоостварење у послу важан фактор задовољства животом и значајно утиче на квалитет истог.

"Уколико постоји било какав директни или индиректни притисак родитеља да дете 'усвоји' професију родитеља као део сопственог идентитета, онда то често може да буде извор фрустрације и каснијег незадовољства професијом која се, ипак, бира за цео живот", рекла је она Танјугу и додала да евентуалне злобне коментаре треба игнорисати "будући да та врста коментара увек више или чак искључиво говори о онима који их имају, него о особама на које су коментари усмерени".

Крон подсјећа да је таквих коментара увијек било и да ће их и даље бити и објашњава да су завист и злоба увијек знак подсвијесног осјећања мање вриједности, слабости, фрустрације и инфериорности.

"Она (злоба) се често манифестује преко екстремног критизерског става према другима који никада нису довољно добри, образовани, паметни, успешни, талентовани, лепи и оног карактеристичног претераног 'држања до себе', како се то колоквијално каже", закључује Крон.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.