Позајмица нагриза еврозону

Био је понедјељак, почетак прошле седмице, а Шојбл је финансијским стручњацима Странке хришћанских демократа (CDU/CSU) и либералне Слободне демократске странке (FDP), партнере у коалиционој влади, реферисао о најновијем развоју догађаја око кризе у Грчкој, која је из седмице у седмицу постајала све гора.

Шокбл је члановима парламента саопштио да Грчка, у складу са ситуацијом, има право да затражи финансијску помоћ од Међународног монетарног фонда и Европске уније. Међутим, додао је, вријеме још није истекло. Шојбл је предвидио да ће проћи још двије до три недјеље прије него што Грчка и службено упути такав захтјев.

Погријешио је. Док се иза њега сликовити пејзаж купао у Сунчевим зракама, претпрошлог је петка грчки премијер Јоргос Папандреу на медитеранском острву Кастелоризу објавио да се његова земља више не може одбранити од насртаја међународних финансијских мешетара и зато мора прибјећи тражењу помоћи од својих европских партнера.

Убрзо је из кабинета грчког министра финансија у Брисел послат факс са само четири ријечи, у коме је Грчка тражила “активирање механизма подршке”.

Факс није могао доћи у горем тренутку - не само за Грчку, него за ЕУ и њемачку владу.

Канцеларка Aнгела Меркел мјесецима је грађанима обећавала да ће новац њемачких пореских обвезника бити употријебљен као помоћ Грчкој само у случају “крајње потребе”. A уколико та помоћ буде неопходна, говорила је Меркелова покушавајући да пружи максимална увјеравања члановима своје странке, не очекује се да ће Грчка затражити помоћ прије средине маја.

На тај начин Меркелова је ово осјетљиво питање жељела да одгоди до завршетка кампање за изборе који се 9. маја требају одржати у, за њену странку, кључној њемачкој држави Сјеверној Рајни-Вестфалији.

Међутим, позив за помоћ ког је упутила Aтина открива да је стратегија њемачке канцеларке за Грчку била потпуни промашај. Европска драма, у којој улоге играју владини дугови и међународни спекуланти не уклапа се у план и програм Њемачке. И док коалиција CDU/FDP у Сјеверној Рајни-Вестфалији брине због могућег губитка већине у тамошњем парламенту, канцеларка је суочена са непријатним дебатама у Берлину.

Они који су били против увођења заједничке европске валуте сада дају до знања да хитна финансијска помоћ за Грчку представља кршење европских споразума. Они намјеравају да пред њемачким Савезним уставним судом у Карлсруеу подигну тужбу. Посланици владајућих странака у Бундестагу већ су упозорили на опасност претварања Европске уније у “Европску унију трансакција”, што Меркелова по сваку цијену жели да спријечи.

Чак и уз сву дјелотворност администрације у Берлину, страхује се да ће управо Њемачка платити највишу цијену грчког финансијског краха. Експерти у кабинету њемачке владе сумњају да би те силне милијарде могле потонути у баруштину грчког дуга, а да не спријече најгоре: банкрот Грчке и нови талас финансијских шпекулација усмјерених против евра.

Прије него што Грци добију било какве паре, Меркелова је затражила да треба да још више стегну каишеве. Aли да ли је то могуће? Или ће Грчка упропастити и оно мало здраве економије ако се одлучи на још драстичније мјере? Могу ли се Грци икад извући из огромног дуга, који је достигао цифру од 300 милијарди евра?

Многи стручњаци дијеле размишљања и критике еуроскептика. Мало који економиста је увјерен да планирана инјекција милијарди евра из европских и њемачких трезора може излијечити грчку бољку. Штавише, многи сумњају да су планирани фондови помоћи уопште довољни.

До краја 2012. године Грчка ће морати да позајми око 130 милијарди евра, када на ред дође наплата позајмица из садашњег европског пакета. Политичари су до сада претпостављали да финансијски захтјеви Грчке неће прелазити 80 милијарди евра. Међутим тај износ ће бити довољан само до краја идуће године, што значи да ће остатак новца Aтина морати да узме на финансијским тржиштима.

То ће бити јако компликовано. Водећи економисти сматрају да упумпавање новца ЕУ у правцу Грчке неће довести до смањења премије ризика на обвезнице грчке државне благајне. Умјесто тога, камате на грчке обвезнице остаће високе - што значи да ће на плећа државе опет пасти велики финансијски терет.

Европска унија због тога мора подстакнути Грчку да крене путем консолидације и реформе, каже економиста Мартин Хифнер, како би могла отплатити дугове у року од неколико година.

Михаел Хајзе, водећи економиста међународне осигуравајуће куће “Aлијанц”, сматра слично:

-         Европски новац помоћи ће Грчкој само на кратки рок. Кључно питање је како ће земља изаћи из дуга.

Сценарио

Економски експерти предвиђају два сценарија. Према једном, Грчка проглашава банкрот, њени дугови се обустављају, продужавају или репрограмирају. У другом сценарију, Грчка је принуђена да се повуче из еврозоне, покреће монетарну реформу и преузима ризик новог почетка. У оба случаја, велики дио европских позајмица биће заувијек изгубљен.

 ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.