Потенцијал запео на идејама и новцу

Да обновљиви извори све више добијају на значају, показује и то да су глобалне инвестиције у обновљиве енергетске изворе 2010. године увећане за више од 30 одсто у поређењу са претходном годином, и то на 211 милијарди долара. То је чак пет пута више него што је у тај сектор уложено 2004. године.

Највише средстава у развој зелених енергетских извора улажу Њемачка, Италија и СAД. Почетком 2011. најмање 119 земаља је разрадило стратегију развоја обновљивих енергетских извора, а више од половине тог броја су земље у развоју. У томе се толико напредовало да се користи чак и енергија плиме и осеке.

Какав резултат може да има њихово право коришћење, најбоље показује мало њемачко село Вилдполдсрид у Баварској, које производи чак 321 одсто енергије више у односу на своје потребе и на тај начин из обновљивих извора енергије годишње заради чак четири милиона евра.

Иницијатива Вилдполдсрида је започета 1997. године, од када је у овом селу изграђено девет општинских зграда опремљених соларним панелима, четири уређаја за производњу биоплина и постављено седам вјетроагрегата. Осим тога, село има и три мале хидроелектране, еколошку контролу поплава и природни систем канализације, а чак 190 кућа има соларне панеле.

Ипак, коришћење обновљивих извора енергије, нарочито код нас, још је веома слабо и далеко од могућности које се пружају.

Шта су обновљиви извори

Обновљиви извори енергије могу да се подијеле у двије главне категорије: традиционалне обновљиве изворе енергије попут биомасе и великих хидроелектрана, те на такозване "нове обновљиве изворе енергије" попут енергије сунца, енергије вјетра, геотермалне енергије и тако даље.

Из обновљивих извора енергије добија се 18 одсто укупне свјетске енергије. Од великих хидроелектрана добија се додатних три одсто енергије.

Слабу искоришћеност обновљивих извора енергије показује и чињеница да Сунце испоручује Земљи 15.000 пута више енергије него што човјечанство у садашњој фази успијева да потроши, али да се упркос томе неки људи на Земљи и данас смрзавају.

Процес прихваћања нових технологија, како у свијету, теко и код нас, веома је спор, а главни проблем за инсталацију нових постројења је почетна цијена, односно превелике инвестиције.

Потенцијали Српске

У Министарству индустрије, енергетике и рударства Републике Српске истакли да РС има значајан проценат електричне енергије из обновљивих извора, те да је удио обновљивих извора енергије у финалној потрошњи у 2008. години износио око 40 одсто.

- Република Српска располаже са великим енергетским потенцијалом. Процијењени хидроенергетски потенцијал водотокова у Српској износи око 10.000 GWh годишње, од чега је неискоришћено готово 70 одсто - кажу у Министарству.

Слична ситуација је и у цијелој БиХ, а према истраживањима Центра за екологију и енергетику, два основна обновљива извора енергије БиХ су вода за производњу струје и биомаса за производњу топлотне енергије. Додају да је коришћење других обновљивих извора енергије, односно вјетра и соларне енергије на домаћим просторима незнатно, упркос потенцијалима који су знатно већи у односу на потенцијале многих европских земаља.

- Њемачка, Швајцарска и Aустрија, на примјер, имају мањи број сунчевих дана и мању сунчеву радијацију него БиХ, а опет су велики корисници сунчеве енергије, док се код нас још поставља питање да ли се исплати улагати у то -истакла је директор Центра Џемила Aгић.

Наглашава да су потенцијали сунчеве енергије и вјетра у РС и ФБиХ велики, као и хидропотенцијали, али многи од ових извора енергије нису довољно ни истражени.

- Могли бисмо имати велике развојне пројекте у области обновљивих извора енергије - истакла је Aгићева.

Стратегија РС

У Министарству индустрије, енергетике и рударства РС кажу да ће у идућих десет до 15 година енергетски сектор, осим инфраструктуре, имати и димензију стварања додатне вриједности јер постоји потенцијал за продају енергије на иностраним тржиштима.

- Стратегијом развоја енергетике РС до 2030. године предвиђени су циљеви за разне врсте обновљивих извора енергије у различитим сценаријима, према расположивим потенцијалима. Ту су укључене соларна и енергија вјетра, биомаса и геотермална енергија, а све у циљу повећања сигурности снабдијевања, енергетске независности, смањења емисије штетних материја, већег учешћа енергије из обновљивих извора у бруто финалној потрошњи, побољшање диверсификације извора и тако даље - истакли су у овом министарству.

Према Стратегији развоја енергетике РС до 2030. године, вриједност инвестиција у енергетски сектор РС у периоду од 2010. до 2030. године износиће око 11,5 милијарди марака.

Заинтересованост улагача

У Aгенцији за унапређење иностраних инвестиција БиХ (FIPA) истакли су да је, када су у питању обновљиви извори енергије, засад највећа заинтересованост страних улагача у БиХ за хидроенергију и енергију вјетра, док је за коришћење сунчеве енергије, биомасе и геотермалне енергије интерес знатно мањи, мада и у овом сегменту БиХ има велике потенцијале.

- Ипак, када кажемо да БиХ има велике потенцијале у погледу извора обновљиве и енергије уопште у БиХ, морамо бити опрезни, с обзиром на то да су ови потенцијали само релативно велики и то у односу на величину БиХ, развијеност њене привреде, као и проценат искоришћености ових потенцијала који се креће између 30 и 40 одсто - наводе у FIPA.

У FIPA додају да, према процјенама, укупни вјетроенергетски потенцијали БиХ омогућавају изградњу вјетропаркова укупне инсталиране снаге од 2.000 до 3.000 MW, што је око десет пута мање од већ инсталираних постројења овога типа у Њемачкој.

- Укупни неискоришћени хидропотенцијал наше земље, под условом да се преграде бранама све наше ријеке од Уне и Сане, преко Врбаса, Босне, Неретве до Дрине, Сутјеске и Требишњице, као и све рјечице потоци у земљи омогућавају инсталирање постројења чији би капацитет био 3.000 до 4.000 MW, док у свјету ради велики број хидроелектрана, чија је појединачна инсталирана снага око 20.000 MW - истичу у FIPA.

Препродаја концесија

Када је у питању садашњи ниво заинтересованости страних улагача за улагање у обновљиве изворе енергије, надлежни кажу да се морају узети у обзир и субјективне слабости БиХ у вези са стратегијом и приступом коришћењу ових потенцијала, а што подразумијева, с једне стране, недостатак пројеката адекватно припремљених за инвестирање, а с друге стране и неспремност или недовољну заинтересованост наших институција, односно власника енергетских пројеката да се исти реализирају уступањем страним улагачима.

- Ово је нарочито изражено у области изградње мини и малих хидроелектрана, за које су надлежне институције дале више од 100 концесија, претежно домаћим лицима, а ови исте углавном желе препродати страним партнерима, али под неповољним условима, што стране партнере одбија од намјере улагања у нашу земљу - наводе у FIPA.

Осим тога, и тендери, односно лицитације у вези са нуђењем ових потенцијала су веома често неадекватне или недовољно транспарентне.

У FIPA кажу да су, ипак, протеклих година подржавали и помагали велики број озбиљних страних улагача, као што су јапански JICA, Mtsui, аустралијска фирма Oswal Prijedts Ltd, чешки ЧКД Енерџи, руски ТЕГЕР - The Energy Group – Russia, турски Еспе Енерџи и Енка, њемачки Greta & Green Energy, италијански Svicatenergy и друге који су заинтересовани за улагања у изградњу великих и малих хидроелектрана, вјетропаркова и слично.

Значај обновљивих извора            

- Обновљиви извори енергије имају врло важну улогу у смањењу емисије угљен-диоксида у атмосферу, што је и политика Европске уније.

- Повећање удјела обновљивих извора енергије повећава енергетску одрживост система. Такође, помаже у побољшавању безбједности доставе енергије на начин да смањује зависност од увоза енергетских сировина и струје.

- Очекује се да ће обновљиви извори енергије постати економски конкурентни конвенционалним изворима енергије.

Вјетропарк

На подручју Меденог поља у општини Босански Петровац ускоро би требало да почне изградња вјетропарка. Процијењена вриједност пројекта је око 250 милиона евра. Планирана је градња укупно 60 вјетроелектрана појединачне снаге три мегавата. Укупна снага електричне енергије из вјетроелектране износиће 180 мегавата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.