Посрнули Келтски тигар

Ирску, коју су због ниских пореза коментатори и експерти почетком деведесетих прозвали "Ирским чудом", погодио је економски колапс, и то снажнији и опаснији него што је то било ко могао да предвиди.

Уз незапосленост која ће врло брзо достићи 15 процената и владу која није у стању да се ријеши јавних дугова, једини тигрови на том острву су они у зоолошком врту у Даблину.

Економско назадовање догодило се упоредо са ужасним открићима о раширеном физичком и сексуалном злостављању која су над дјечацима и дјевојчицама годинама проводили свештеници у институцијама Римокатоличке цркве.

Ирци, који су одбијањем Лисабонског споразума на референдуму прошле године безобзирно окренули леђа Европи, требали би да 2. октобра поново гласају, и очекује се да ће овог пута промијенити мишљење.

Све више се сматра да Ирска, за коју је магазин "Економист" упозорио да постоји "мала, али реална" шанса да неће успјети да измири своје дугове, сада очајнички треба помоћ од европских лидера, које је због безразложних страхова о уједињеној Европи прошле године одбила.

Тужни сценарио даљег развоја догађаја данас није ни одјек периода између 1990. и 2007. године, када је економија расла 6,5 одсто годишње, а цијена нових кућа се од 100 хиљада уздигла небу под облаке и достигла готово невјероватних пола милиона долара.

Овако жалосно стање одразило се и на установе као што је Капуцински манастир, који служи топле оброке бескућницима и сиротињи у Даблину.

Број дневних подијељених оброка се удвостручио и износи више од 600, а међу новим корисницима бесплатног доручка и ручка су и они који су недавно добили отказ - неки од њих имају и по 40 година и по први пут су остали без посла - и сада једу за истим столом са бескућницима и алкохоличарима.

Један младић азијског поријекла, са мобилним телефоном за пасом, сједи близу кухиње и тихо једе своју порцију каће. Тик поред њега сједи неколико мушкараца и жена у одрпаној одјећи, једући друго јело које је тог дана понуђено на јеловнику - три масно испржена пилећа крилца на комаду хљеба.

Мирис из велике шерпе пуне пилетине зачињене каријем мијеша се са непријатним мирисом тројице бескућника, који на другом крају сале гледају телевизију.

Фратар Кевин Краули каже да у своје 74 године никад није видио оволико оскудице, невоље и безнађа. У јавној кухињи сусрео се са припадницима свих слојева друштва, укључујући и једног љекара из Пољске.

- Мислим да људи нису могли ни претпоставити да би се могли наћи у оваквој ситуацији, па су зато само трошили зарађено и нису штедјели за будућност. A када се то догодило, њихов највећи страх је како ће да нађу посао или потребан новац. A многи од њих се плаше да би могли изгубити своје домове - каже он.

Ирска је процвјетала деведесетих година прошлог вијека развијајући окружење погодно за пословање, и на тај начин је искористила предност властите улоге једног од оснивача такозване еврозоне. И остале земље учеснице у том пројекту су помоћу евра и усаглашене фискалне и монетарне политике створиле динамично, јединствено европско тржиште са слободним кретањем људи и добара.

Ирска је снизила порез на доходак предузећа на 12,5 одсто чиме је постала магнет за стране, углавном америчке мултинационалне компаније нарочито из области технологије, хемијских производа и финансијских услуга. Оне су жељеле да се пробију на европско тржиште и искористе младу, образовану радну снагу из Ирске, која је говорила енглески језик а није пуно коштала.

Економски раст заснован на улагању достигао је врхунац 2002. године, када је замијењен процватом трговине некретнинама, што се касније показало кобним.

Новац се сливао у комерцијалну и стамбену имовину, и то због ниских камата по стандардима ЕУ, који нису узели у обзир превише стимулисану ирску економију. Поред тога великодушне мјере владе за смањење пореза чиниле су улагање у непокретну имовину још привлачнијим.

Због опште економске кризе цијене непокретне имовине прошле су године доживјеле суноврат, због чега је настала криза у банкарском систему, а 17 милијарди долара из државног буџета није било довољно за његов опоравак. Влада је у толиким дуговима да је принуђена да "креше" трошкове а не да новцем стимулише економију као што су то урадиле Канада и још неке земље, планира ове јесени да ипак издвоји још неколико милијарди долара како би банкарски систем преживио.

Секретарице

За вријеме те привредне еуфорије, био је чест случај да су секретарице које су радиле у компанијама које добро послују, пошто купе другу или трећу кућу, давале отказ. Ирци који су постајали све богатији с презиром су гледали на многе услужне послове, резервисане само за досељенике.

превео: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.