Посљедњи чувари Оштреља

Кафану од које животаре Лидија и Моамер отворили су прије три године. Мало ловачких трофеја, преслица, торбица, дрвених чинија. Без мермера и месинга. Једина им је повластица што не плаћају струју, воду, комуналије и кирију. Не плаћају јер немају, а кућа њихова

Мјесташце, на пола пута између Дрвара и Босанског Петровца, познато из хидрометеоролошких извјештаја по сњежним сметовима, заједно са Лидијом и Моамером чека боље дане.

Лидија је рођена је у Петровцу. До рата је живјела у Бихаћу.

Почетак рата је срећом, са сестром и дјецом, затекао у Пули. Одмор од неколико дана продужио се на неколико година.

Моамер у Петровцу има ауто-сервис. Прије рата, још 1978. године на Оштрељу је направио викендицу.

- Кад смо дошли на Оштрељ кућа се могла купити за неколико хиљада марка, а сада не може испод двадесет. Досадило нам лутање, па одлучили да се негдје скрасимо. Оштрељ се показао као добра прилика за миран живот. Све бисмо лако да је струје - казује Лидија којој је већ досадило зујање агрегата.

Живе живот од путника до путника.

- Прије рата, док није било аутопута Загреб - Сплит, од силе аута пола сата се није могло прећи преко цесте. Сад нема гужве. Највише је путника из Хрватске који путују за Ливно, наших људи који иду за Грахово, Дрвар и доље према Книну. Изјутра сврате управници шумарије, понеки "штицар" - набраја Лидија.

Раније су покушавали са храном, али без фрижидера не иде.

Од предратних мјештана, пет-шест породица, нема ко да се врати. Све су то стари људи. Да није викендаша, ништа од живота. С прољећа на Оштрељ дођу старице Маза, Загорка и Милева.

- Обиђемо их, кад могу, и оне сврате. Добро њима, а и нама да имамо с ким кафу попити - говори Лидија.

Моамер зна, ко то не зна, да је Оштрељ ваздушна бања.

- Прије дошла нека жена из Травника. За мјесец дана колико је овдје била поправила крву слику да су се послије доктори чудом чудили. Питали је какве је лијекове пила, а она само на Оштрељу била. За који дан поново долази!

Моамер и даље вјерује у боље сутра, вели:

- Шта је ту је! Да се човјек не нада бољем, не би ни живо. Само да се нађе ко паметан и уложи овдје. Од донација нема вајде. Кума донијела - кума појела!

Тринаест година послије рата Оштрељ и даље дјелује сабласно. Табла "На продају" одавно је постављена на најпознатији објекат на Оштрељу, чувену биртију "Код Кове".

Посљедње двије године више киши него снијежи. Глобално затопљавање стигло и на прошлих зима снијегом оковани Оштрељ.

Зато и метеоролози почели заобилазити Оштрељ.

Милина и Титина "Пролетерка"

Титов воз "Пролетерка" паркиран изнад рушевнима мотела на Оштрељу на прузи дугој педесет метара. Нема путника. Нема ни ратног кондуктера Миле Боснића. Тих десантних година Миле је не знајући да је Тито у возу ушао са командом:

- Карте на преглед!

Тек кад су га повукли за рукав схватио је да је пренаглио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.