Посљедице куге и даље осјећамо, мутације против црне смрти чине нас подложнијим аутоимуним болестима

ГС
Foto: Илустрација

Скоро половина људи у Европи преминула је средином 14. вијека од пандемије црне смрти, а нова студија која је анализирала ДНК вијековима старих костура идентификовала је мутације које су помогле тадашњем становништву да преживи кугу.

Међутим, исте те мутације су повезане са појавом аутоимуних болести у модерном друштву.

Црна смрт је један од најсмртоноснијих, најпоследичнијих и најмрачнијих периода људске усторије, и током те пандемије умрло око 200 милиона људи.

Стручњаци због тога сматрају да је такав догађај сасвим сигурно морао да има утицаја на људску еволуцију. Анализирајући зубе од 206 костурова успјели су да их прецизно датирају да потичу из то периода.

Узорци костију узети су од људских остатака из јама у Источном Смитфилду, које су коришћене за масовно сахрањивање преминулих од куге. Други узорци узети су са локалитета у Данској.

Главно откриће, како се наводи у студији објављеној у часопису Нејчер (Nature), тиче се мутације на гену ЕРАП2.

Спасоносна мутација

Уколико сте тада имали праву мутацију имали сте 40 одсто веће шансе да преживите кугу.

„То је невјероватан ефекат. Велико је изненађење пронаћи тако нешто у људском геному“, каже за Би-Би-Си Луис Бареиро са Универзитета у Чикагу.

Улога тог гена је да производи протеине који узимају дијелове микроба и показују их имуном систему на увид, омогућавајући му да их ефикасније препознаје и неутралише.

Изненађујуће, ген долази у неколико облика, онај који обавља поменуту функцију и онај који не ради ништа, а од сваког родитеља добијате по једну копију.

Срећковићи, који су имали највеће шансе да преживе, наслиједили су гене који „раде“ и од мајке и од оца.

Они који су преживјели преносили су те мутације на своју дјецу, па су временом постајале све чешће.

Резултати су потврђени у експериментима у којима је коришћена бактерија куге - yersinia pestis. Узорци крви људи са присутном мутацијом су се много боље супротстављали инфекцији од оних без.

Проблем је у томе што су те исте мутације повезане са обољевањем од аутоимуних болести, попут Кронове болести, односно инфламаторног обољења цријева.

Укратко, оно што је помогло нашим прецима да преживе прије 700 година сада негативно утиче на наше здравље, преноси РТС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана