Послије састанака, операција и испита на утакмицу

Неуобичајени призори у Републици Српској за многе су када виде премијера да убацује лопту у кош, владику на фудбалском терену, љекара који страствено скупља умјетничке слике или универзитетског професора како његује биљке.

Премијер Републике Српске Милорад Додик открива за "Глас Српске" да је још док је био млад, сањарио да постане професионални кошаркаш. И дан-данас вјерује да је то посао који би радо радио, да га живот није усмјерио у политичке воде.

- Кошарку сам заволио рано и за кошаркашком лоптом почео сам да јурим као старији основац. Годинама сам активно играо кошарку у Aлександровцу, из којег је израсла "Игокеа", сада једна од најбољих екипа у БиХ - каже Додик.

Додаје да воли и друге спортове, али кошарка је била и остала љубав број један.

- Обожавам кошарку и мислим да је за младе људе ово један од најљепших спортова - рекао је Додик.

Радо се присјећа времена када је заједно са својом екипом у Aлександровцу ишао на баскет.

- Ма волим ја и сада заиграти кошарку, али, нажалост, немам много времена за то и свакодневне обавезе и посао ми не дозвољавају да играм сваки пут кад то пожелим. Ем, имам обавеза преко главе, ем за кошарку треба времена. Младим људима бих поручио да је за кошарку, осим талента и умијећа, потребна и храброст, али и одговорност. Како према себи, тако и према свима осталима - истакао је Додик.

Владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије воли да игра фудбал.

- Фудбал је владики Григорију разонода, хоби, занимација, спорт који воли и радо игра са монасима - рекао је "Гласу Српске" секретар Епархије Здравко Јефтић.

Додао је да владика Григорије никад није крио да воли фудбал,

јер сматра да је човјек биће игре и да се у игри најлакше открива. Фудбал, сматра владика херцеговачки, има посебне дражи, како за обичне смртнике, тако и за духовнике.

У једној од својих колумни објављеној у "Гласу Српске" владика Григорије је записао да "што смо старији све се мање играмо и да је то погрешно. Треба схватити да игра није начин да 'убијемо вријеме', већ простор нашег стваралаштва у коме сазријевамо као личности".

У плејади колекционара и великих поклоника умјетности појављују се и љекари. Најинтересантније и највредније колекције слика имају др Горан Талић, што је потврдила његова недавно отворена "LTG" галерија, и др Милан Aрбутина, који је Одјељење неурологије бањолучког Клиничког центра, на чијем је челу, украсио многобројним умјетничким дјелима.

- Више од 30 година његујем љубав према сликарству и захваљујући томе упознао сам много умјетника, са некима постао и пријатељ. У својој приватној збирци имам више од 50 слика, али себе не сматрам колекционаром. То је за моју душу. Уживам посматрајући слике и то ми најбоље испуњава слободно вријеме - истакао је Aрбутина.

Додаје да је недавно био на изложби у Белгији, гдје се одушевио сликама Салвадора Далија. Са радошћу је отишао и у Београд на изложбу дјела Илије Босиља, али воли да посјети изложбе Музеја савремене умјетности и других изложбених простора.

Говорећи о свом хобију, у шали каже да љекари не одлутају увијек у политику, као што многи мисле, него понеки заволе и умјетност.

- Користим сваку прилику да на путовањима широм свијета посјетим музеје и галерије. Остајао сам без даха пред дјелима великих мајстора акварела и уља на платну у галеријама широм свијета - истакао је Aрбутина.

Зидове Одјељења за неурологију, у којем је Aрбутина начелник, украшавају слике познатих умјетника: Оље Ивањицки, Михаила Раките, а посебно га надахњују дјела Милића од Мачве, Мила Милуновића, Вермера, Далија и других врсних умјетника.

Познати банкар у Републици Српској Ранко Лабовић, своје слободно вријеме неријетко проводи са птицама.

- Жао ми је што имам мало времена за свој хоби - каже Лабовић, у журби између два састанка, не желећи да открива детаље о својој занимацији.

Ипак, успјели смо да сазнамо неке детаље о Лабовићевој колекцији птица и његовој љубави према овим животињама, која траје од ране младости.

- Још док је био дјечачић, Ранко је страствено скупљао штиглице и канаринце. Ова љубав није се угасила никад. И сада у својој колекцији има на стотине малих птица - прича Лабовићев другар из дјетињства.

Лабовић, кажу, воли мале и немоћне птице у кавезу, али које су музикалне и лијепо цвркућу.

Птице су у свакој историјској епохи биле симбол моћи и обиљежје културе и традиције.

Прича о птицама свој смисао има у Светом писму, гдје је сијач расијао сјеме и тако показао пут незнању и пропалом послу за невјерне и оне који због бахатости заборавише свој прави пут у животу.

Један од срећника који је успио да рад и обавезе удјене у одабране тренутке својих личних жеља је познати културни радник, професор Милорад Буцо Кењаловић.

Са поносом истиче да је цијели живот волио музику, али да је увијек налазио времена за гајење цвијеће, о чему довољно говори чињеница да је његово двориште два пута понијело титулу најљепшег.

- Волим цвијеће. Ту љубав сам наслиједио од мајке. Имам прекрасан врт. Највише ме радује и уживам када предвече у свом врту посматрам и миришем своје опојно цвијеће, свих боја и мириса - навео је Кењаловић.

Напомиње да подједнако воли све врсте цвијећа, али да га највише импресионира цвијеће под називом "ноћна фрајла".

- Не зове се случајно тако, баш личи на цвијет који воли ноћни живот, забаву и луди провод. Кад год погледам у моју "фрајлу" у врту, некако ми мило у души и смијем се - каже Кењаловић.

Aрхитекта Милена Давидовић, супруга градоначелника Бање Луке Драгољуба Давидовића, страствени је фотограф и каже да фотографију воли још од ране младости. Има позамашну збирку фотографија које је сама направила, али и фотографија које је током живота скупљала.

- Волим фотографију и кажу да имам оштро око за то. Има то везе са послом којим се бавим, тако да је мој хоби на неки начин повезан са свакодневним обавезама - каже Давидовићева.

Ни адвокати нису имуни на умјетност, па неки од њих воле да сликају и скупљају плоче. Предсједник Aдвокатске коморе РС Јован Чизмовић каже да је страствени колекционар плоча Френка Синатре, Бочелија, Паваротија и осталих класика... Љубитељ је и спорта, па у ријетким слободним тренуцима тренира карате. Каже да није посебно талентован за сликарство, али да му сликање одмара и кријепи душу.

Упркос бројним обавезама, наши саговорници ипак успијевају да нађу времена за своје занимације, биле оне спортске, умјетничке или неке друге, а колико је још неостварених жеља, то су ипак оставили за себе. То је нешто сасвим лично.

Позориште

Портир у Народном позоришту Републике Српске Симо Маљеновић открио нам је да предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић и његова супруга Дијана не пропуштају ниједну премијеру у овој позоришној кући.

- Они долазе редовно. Редован гост у позоришту је предсједник Народне скупштине РС Игор Радојичић. У позориште долази и потпредсједница Народне скупштине РС Нада Тешановић - каже Маљеновић.

Племство

Позната је ствар да су слике и умјетници увијек имали своју вриједност и да су људи који су имали новац и моћ улагали велике паре у куповину слика. У прошлом вијеку, осиромашено племство је захваљујући платнима Рембранта, Гоје, Леонарда да Винчија, Ван Гога и других великих мајстора, успјело да задржи сјај и гламур. Слике су биле и у средишту великих ратних дешавања, па је чувени ловац на нацисте Симон Визентал нацисте и злочинце откривао и по баснословно вриједним сликама које су отели богатим Јеврејима које су побили у концентрационим логорима. Фројд је волио да посматра људе кроз њихову љубав према сликама и да тако открива сексуалне проблеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.