Послије два вијека бизони поново ходају Србијом

Сматра се да је последњи бизон у Србији одстрељен прије више од 200 година, а Фрушка гора је једино мјесто на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове и данас фасцинантне животиње.

Сматра се да је посљедњи бизон у Србији одстрељен прије више од 200 година, а Фрушка гора је једино мјесто на Балкану на којем поново почињу да се размножавају ове и данас фасцинантне животиње.

Прије скоро 100 година, европских бизона је у Европи било свега педесетак. Крајем следеће године када се заокружује вијек од почетка борбе за њихово очување, стручњаци процјењују да ће их на истом простору бити више од десет хиљада.

Један мужјак и четири женке поријеклом из Пољске, већ трећи дан живе у свом новом дому, на Фрушкој гори.

Пуштање ових бизона у карантински део који је припремљен раније за њихову адаптацију, заиста је велики догађај не само за НП „Фрушка гора“ већ и за целу Србију.

„Прије пет година када смо посетили неколико резервата европског бизона у Европи, остали смо фасцинирани не само величанственошћу ових животиња и њиховим значајем за еко системе, већ и тиме колика су туристичка атракција свакодневно. И пожелели смо то и у нашој земљи“, наводи Раде Крунић, директор НП „Фрушка гора“.

У претходним годинама, јединке ових бизона пажљиво су биране од стране највећих свјетских и европских стручњака животињске генетике и очувања природе, који су из Пољске стигли заједно са бизонима. Цијели  њихов транспорт је помно праћен, као и испуштање у унапред припремљени простор на Фрушкој гори.

„Дивно је видјети их 24 сата након транспорта да су смирени и да се у новој средини понашају као да су одувијек ту. Ово су младе јединке. Мужјак је стар дви године, док су женке узраста од дви до три године. То значи да ће ускоро сви бити потпуно полно зрели, те су неке процијене да би сте прву младунчад могли добити већ за можда годину дана, највише две“, наглашава др Ванда Олек Пиасечкаса, професорка на Универзитету у Варшави, која је водећи светски стручњак за европског бизона.

Професорка Ванда Олек Пиасечкаса је заједно са колегом из Шпаније, обишла мјесто на Фрушкој гори у ком су новопристигли бизони смештени и где ће даноноћно бити праћени 40 дана, након чега ће тек бити могуће да их уживо виде и грађани Србије
„Ја сам прије пет година први пут дошао на такозвано извиђање терена и процењивање да ли је овај дио природе подобан за узгој европског бизона.

Сада сам се вратио да свједочим реализацији овог фантастичног пројекта, али и да подсетим да су ово велике и дивине животиње које много доприносе очувању природе те, ма колико сви једва чекали да их видите, будите стрпљиви док се оне саме прво не адаптирају, то је најбитније.

Лијепо се хране данас што значи да нису под стресом и ови Пољаци могу полако већ да стварају српско поријекло“, нашалио се Фернандо Моран Кастиљо, руководилац шпанског пројекта Центра за очување европског бизона.

Овај међународни програм иначе, потекао је од доктора биологије Срђана Димитријевића и директора НП „Фрушка гора“ чиме су покренути идеја, потом донација доктора Димитријевића и данас реализација за првих пет јединки бизона за почетак пројекта њиховог очувања и промоције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.