Поруке цркве Покајнице

Ово је, сигурно, по мотивима градње јединствен споменик културе у свијету, јер је направљен по мотиву кајања, који је као хришћанску врлину проповиједао још Свети Јован Крститељ, говорећи: "Покајте се, јер се приближило Царство небеско".

Ова црква брвнара, бисер народног неимарства тог времена, позната је по томе што је направљена након што је кнез Милош Обреновић наредио свом куму Вујици Вулићевићу да убије њиховог заједничког кума Ђорђа Петровића Карађорђа.

Црква Покајница налази се под заштитом Завода за заштиту споменика Србије и сматра се изузетно вриједним културним спомеником, који готово сваки дан посјећују туристи и бројни вјерници.

Професор Миодраг Стоиловић из Велике Плане прича да је идеја да се на овом мјесту изгради црква брвнара настала оног дана када је војвода, а касније кнез смедеревске нахије, Вујица Вујићевић након мучког убиства вође Првог српског устанка Карађорђа Петровића у Радовањском лугу на путу према Београду, са његовом главом у бисагама сјео ту да се омори.

- Сједећи на старом храстовом пању, уз пратњу која је била весела, "јер је успјешно обавила посао", Вујица се грдно покајао што је убио таквог јунака и свог крштеног кума, па је смислио да кнезу Милошу предложи да ту сагради цркву покајницу. На молбу и запомагање кнегиње Љубице Милош удовољава њиховим жељама и пристаје да се храм изгради баш на овом мјесту - прича Стоиловић.

Лазар Миличић, професор у средњој школи у Великој Плани и велики познавалац историје српских устанака, каже да је покајање било прави цинизам двојице тадашњих силника у Србији.

 У бисагама, нађеним код Карађорђа налазило се 4.000 дуката, које је добио од руског цара за поновно подизање устанка у Србији и тим парама и још уз "добровољне прилоге" сељака из околних села саграђена је ова богомоља - каже Миличић.

Отварање цркве Покајнице приређено је тачно годину дана након убиства вожда Карађорђа 1818. године.

Здање храма у Старом Селу плијени необичном љепотом. Изграђен је од храстових греда и покривен дебелом храстовом шиндром. Направљен је у облику лађе, а његова висина достиже готово осам метара.

- Црква брвнара, као и многе које су прављене за вријеме турске владавине Србијом, грађена је урезивањем греде у греду, увезаних дрвеним клиновима, како би се, у случају невоље, могла за два три сата расклопити и пренијети на неко сигурније мјесто. Занимљиво да је, без обзира на све касније ратове, храм задржао оригиналан облик из времена градње, изузев уграђених електроинсталација - прича Мирчић.

На зидовима храма су врло мали прозори, како ноћу непријатељ не би видио одсјај свијећа. На дрвеном звонику налази се звоно, које за вријеме Турака није смјело да звони.

У брвну крај улазних врата урезано је да је задужбинар храма Вујица Вујићевић. "Сију церков огради господар Вујица за спомен 1818".

Недалеко од цркве Покајнице налази се Радовањски луг, мјесто гдје је мучки уморен Карађорђе и које многи сматрају поприштем суноврата српске историје.

У њега је 1817. године из Русије са пратиоцем Наумом Крнаром стигао Карађорђе, гдје се склонио у дрвену колибу и успоставио везу са својим кумом војводом Вујицом Вујићевићем. Вујићевић се о доласку великог вожда у Србију повјерио свом куму кнезу Милошу Обреновићу, који је наредио да он  буде убијен. Вујица је организовао убиство 13/26. јула 1817. године, када је пандур Никола Новаковић јатаганом одсјекао Карађорђеву главу и убио његовог пратиоца. Глава Црног Ђорђија је одерана и препарирана послата султану.

Историја је до у танчине расвијетлила овај догађај, за који многи сматрају да је пресудан за будућност српског народа.

Aли у том народу и данас колају легенде о тим временима.

У Радовањском лугу и данас усправно стоји храст, гдје је Карађорђе био покопан, а одакле је касније пренесен у храм и маузолеј Карађорђевића на Опленцу.

Недалеко од храста је и црква Захвалница, коју је, 1930. године "у знак захвалности родоначелнику династије Карађорђевић" подигао краљ Aлександар Карађорђевић.

У храму се налази величанствена слика вожда Карађорђа у природној величини, рад сликара Паје Јовановића.

Комплекс Радовањског луга посјећују бројни туристи и ученичке екскурзије, а овдје се, на импровизованом амфитеатру од храстових облица, одржава и културна манифестација "Вождови дани".

Карађорђе

- Карађорђе и његова пратилац су првобитно сахрањени недалеко од колибе, гдје је вожд убијен под стољетним храстом.

С обзиром на то да је Ђорђије био изузетно висок човјек и није могао да се смјести у сандук, сељани из сусједног села су му пребили цјеванице, овдје се то назива пикљевима и тако га сахранили. По томе је читаво племе и село добило презиме Пикљевићи. Проклетство је хтјело, каже предање, да нико од њих није преживио, јер им се племе затрло и тог презимена више и нема", прича професор Бобан Перочевић.                              
  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.