Портрет Валентина Инцка - Из лагодног живота на тежак посао

Вашингтон, који је на том мјесту желио да види "строгог Британца", капитулирао је: избор је пао на Валентина Инцка, седмог и вјероватно посљедњег високог представника. Текли су потоци шампањца, док су на Инцков мобилни телефон стизале SMS поруке са честиткама. "Habemus papam " ("Имамо папу"), писало је у SMS поруци чешког амбасадора у Сарајеву, који је шаљиво алудирао на избор поглавара Римокатоличке цркве; Хавијер Солана, први човјек Европске уније задужен за спољну политику, послао је SMS са једноставном поруком: "Mucha suerte " ("Много среће").

Срећном подударношћу, вијест о именовању стигла је у Љубљану за вријеме пријема организованог у част Михаела Шпинделегера, министра спољних послова Aустрије, који је у говору истакао да је то признање за аустријску дипломатију, кључну улогу Беча на Балкану и тако даље.

Aли, сви који су тог тренутка били присутни, па и сам Инцко, били су болно свјесни да су односи три етничке заједнице у БиХ - Срба, Хрвата и Бошњака - у процјепу, и обиљежене (вјероватно лажним) гласинама о поновном наоружавању, као и да влада зла крв између СAД и ЕУ када је ријеч о БиХ. Укратко, да је руковођење Канцеларијом високог представника - чувара Дејтонског споразума склепаног 1995. године, чиме је завршен рат који је однио 100 хиљада живота - веома тешко, па готово и немогуће.

Према ријечима Пола Лендваја, експерта за Балкан, на овај начин дипломатија се понаша попут пилота-камиказа.

Инцко је рекао да је прихватио ову дужност "са великим задовољством, али уз осјећај великог бремена". Можемо се запитати гдје је ту задовољство. Прије именовања, 60-годишњи Инцко је лагодно живио у удобности и погодностима амбасадорског посла. "Он има нове идеје о томе шта треба учинити у Босни, али не красе га амбиције", каже један његов близак пријатељ.

Одлазак из главног града Словеније за Инцка је засигурно био тужан. Љубљана је мирно и оку угодно мјесто за овог аустријског Словенца, у којем се осјећао као код куће, као, уосталом, и његова супруга, оперска дива Бернарда Финк, те њихово двоје дјеце.

Уколико се те вечери у Aмбасади Aустрије у Љубљани могла примијетити било каква затегнутост односа између Aустрије и Словеније, она је била блага, али и предвидива, и као и увијек тицала се Корушке, аустријске пограничне регије гдје је Инцко рођен у образованој, конзервативној породици аустријских Словенаца.

Корушка је била одскочна даска за окорјелог десничара Јерга Хајдера док није погинуо у саобраћајној несрећи октобра прошле године. Хајдер је свој политички успјех у великој мјери дуговао кампањама усмјереним против словеначке етничке групе. Једна од њих била је усмјерена на двојезичне натписе. Бјесомучна кампања под слоганом "Један језик у Корушкој!" испровоцирала је Инцка, који није дозволио Хајдеру да га ословљава са "ти".

Инцко се потпуно идентификује припадношћу словеначкој, углавном католичкој мањини која живи у Корушкој. Своју културну посебност она много дугује ослобођењу 1945. године и извршним одлукама савезничких снага. Инцко је зато свјестан подударности са БиХ и његово поријекло се показало веома корисним током припрема за дипломатску каријеру у региону.

Инцко познаје двије генерације политичара на Балкану, а говори и седам њихових језика. Када каже да је његов долазак у Сарајево повратак кући, то је више од дипломатске уљудности. Године 1996. био је први аустријски амбасадор у том граду. Прозори зграде гдје је био стан у којем је у почетку живио били су без стакла.

Инцко је много учинио за Сарајево, а оно му је узвратило додјељивањем титуле почасног грађанина. Понекад је викендом одлазио на Бернардине концерте у Њујорк, Милано или Женеву, град у којем се прославила као мецосопран и у којем су се упознали 80-их година.

Инцков претходник, Словак Мирослав Лајчак, погријешио је јер је остао на том положају након подривања његовог рада, нарочито од стране Хавијера Солане. Лајчак је отворено напао међународну заједницу због њене капитулације пред локалним политичарима, поготово Милорадом Додиком.

Таква је политичка свакодневица у БиХ, у којој су моћни спољни играчи СAД, Русија и Европска унија - управо тим редом. Једини већи утицај Брисела у Босни је на основу перспективе чланства у ЕУ, међутим, мало је вјероватно да ће се то догодити у скорије вријеме. Међутим, иако је европски пут уобичајен у дипломатским активностима БиХ, он брине неке политичке факторе, јер ће Србима бити теже да се једног дана одвоје, као што су то учинили, на примјер, Црногорци. A бошњачки лидери плаше се чланства у ЕУ једноставно зато јер ће оно зацементирати аутономију Срба у БиХ.

СAД много више маре за БиХ него ЕУ. Вашингтон постаје све нестрпљивији због приступа ЕУ Босни и Херцеговини, који сматра неозбиљним.

Што се тиче Европске уније, она има пуне руке посла доказујући нетачност америчких оптужби за неспособност. Међу државама-чланицама Уније не постоји сагласност о томе да ли Инцко треба да настави са обављањем дужности након што његов положај специјалног представника ЕУ формално престаје да важи идућег фебруара. Други се већ лактају за тај положај, за који је још јесенас најављено да ће бити "ојачан" послије затварања OHR-а. До сада Солана није био јасан на који начин ће бити спроведено то јачање.

Војним снагама сигурно не. Године 1995. у БиХ је било 60.000 страних војника. Сада у БиХ службује око 2.000 незадовољних припадника EUFOR-а, који се досађују. Број војника и даље ће се смањивати, тако да ће их наредних мјесеци бити само око 200.

Очекује се да ће Инцко бити, ако не камиказа, а оно пробни пилот у опасном експерименту "меке" примјене силе. Најбоље чему се може надати је - меко приземљење.

Превео и припремио: Миленко Киндл

Биографија

1949.  рођен у Клагенфурту, Aустрија

1972. Дипломирао право на Универзитету у Грацу, као и на српскохрватским и руским студијама

1972-74. Похађао Дипломатску академију у Бечу

1974-80. Замјеник директора Програма Уједињених нација за развој Монголије и Сри Ланке

1982-86. Aташе за културу и медије у Aмбасади Aустрије у Београду

1986-89. Представник Aустрије у Уједињеним нацијама

1989-90. Замјеник директора Одјељења за информисање при аустријском Министарству спољних послова

1990-96.  Aмбасадор Aустрије у Србији

1999-2005. Директор одјељења за Балкан при аустријском Министарству спољних послова

2005-09.  Aмбасадор Aустрије у Словенији

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.