Пораст популарности десничарских странака у Европи

То би, како се наводи, могло да се догоди у знак одмазде према водећим партијама - било због актуелне економске кризе, било због генералне разочараности у политику.

Лидери двије највеће вјерске заједнице у Британији, англиканаца и католика, су се у недјељу у за њих некарактеристичној интервенцији умијешали у политику и позвали бираче да не гласају за крајње десничарску и антимиграциону Британску националну партију (БНП).

Овај потез начињен је, прије свега, због бијеса који у читавој земљи влада због парламентарног скандала са приватним трошковима посланика који су наплаћивани од државе и страха да би бирачи у свјетлу тих открића могли да се окрену екстремној десници.

Aнгликански свештеник Питер Бродбент изјавио је стога да је политика БНП-а "противна хришћанским вриједностима".

- Савршено је могуће да људи гласају за БНП, а да при том вјерују у хришћанске вриједности - иако је наш став да се те двије ствари међусобно искључују. БНП је заснован на идеологији која је у суштини расистичка и која претпоставља да су неки људи супериорнији од других. Хришћанство је вјера свих нација. Хришћани живе у свим дијеловима свијета. Нема ниједног начина на који БНП може да се заодјене хришћанском заставом - рекао је Бродбент.

Британија, међутим, није једина европска земља у којој би екстремистичке странке могле да се пробију на предстојећим изборима и освоје барем неколико посланичких мјеста.

Ендру Ретман, новинар листа "ЕУ Обсервер" у Бриселу, за Би-Би-Си је рекао да би у Европском парламенту ускоро могли да видимо мало више посланика десничарских странака.

- У Холандији десничарска странка "Слобода" никада није била јача него данас и сигурно ће освојити два или три посланичка мјеста. "Џобик" странка у Мађарској спроводи изузетно импресивну предизборну кампању. Велику прашину су подигле и "Aтак" странка у Бугарској и Националистичка партија у Чешкој. Међутим, не вјерујем да ће укупно освојити више од двадесетак посланичких мјеста, чиме би и даље били на маргинама у Европском парламенту - казао је Ретман.

Он сматра да је, у цјелини гледано, страх од ових странака претјеран, јер оне природно привлаче несразмјерну количину медијске пажње због својих екстремистичких ставова. - Узмимо примјер Националистичке партије у Чешкој, која је недавно привукла пажњу широм Европе рекламним спотом у којем захтјева "коначно рјешење ромског питања" у тој земљи. Према најновијим анкетама, та странка има подршку мање од једног процента бирачког тијела. Чини ми се, дакле, да те странке имају способност да привуку велику пажњу, али не умију да је претворе у подршку на бирачким мјестима - истакао је Ретман.

Највећа опасност, додао је он, пријети од традиционално ниже излазности на европским него на националним изборима.

- Није ријеч о томе да ће умјерени бирачи одједанпут почети да гласају за крајње десничарске странке, већ о томе да неће изаћи на биралишта. Насупрот томе, тврдокорне присталице радикалних странака свакако ће гласати, чиме би могли тим странкама да донесу врсту "нерепрезентативне" побједе - нагласио је Ретман.

Говорећи о присталицама екстремно десничарских странака, Ендру Ретман каже да постоји неколико ствари које их повезују, без обзира на земље у којима живе.

- Економска криза: људи су бијесни због тога што губе посао и због неизвјесне будућности. Слогани попут оног "британска радна мјеста британским радницима" чују се широм континента. Поред тога, испод површине тиња бијес због усељеника, посебно у земљама као што су Холандија и Aустрија, у којима живи релативно велики број имиграната. Посљедње парче овог мозаика је растући презир према владајућој елити, због мишљења да је естаблишмент у ствари створио актуелну економску кризу - рекао је Ретман.

Разлике

Ендру Ретман наглашава да између екстремистичких странака има и великих разлика, односно да их не треба стављати у исти кош.

- Aко узмете примјер Белгије, крајње десничарска странка "Фламс беланг" је већ дуго веома јака, још од прије почетка економске кризе. Према анкетама, она у фламанском дијелу Белгије има подршку четвртине бирача. Разлог њеног постојања су језичке разлике и вјеровање да су Валонци, дакле француска заједница, заузели најбоље послове и положаје у земљи. То је веома различито од, рецимо БНП-а у Британији, или странке "Џабик" у Мађарској. Важно је запамтити да у различитим земљама владају различите околности - напомиње Ретман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.